www.radartutorial.eu www.radartutorial.eu Основе радарске технологије

Радар за падавине

Слика 1: Радар за падавине Немачке метеоролошке службе у Есен-Бреденеју
(51°24’20,5" N 6°58’01,6"E)

Слика 1: Радар за падавине Немачке метеоролошке службе у Есен-Бреденеју
(51°24’20,5" N   6°58’01,6" E)

Како функционише радар за падавине?

Радар за падавине

Радар за падавине је метеоролошки радар који ради у S-опсегу или C-опсегу (ређе у X-опсегу због великог слабљења сигнала), са ротирајућом и нагибном симетричном параболичном антеном. У X-опсегу може се користити и група таласоводних прорезних антена. Ради по принципу импулсног радара како би се постигли велики домети. Супротно уобичајеном мишљењу, радар за падавине не мери величину облака.

Радаром за падавине могу се одредити следеће мерне величине:

Већина савремених радара за падавине омогућава тродимензионално осматрање. После сваког обртаја мењају елевациони угао антене и тако појединачно скенирају сваки опсег елевационих углова (елевационо скенирање) око антене. На тај начин настаје такозвано волуметријско скенирање, које се (у поређењу са радаром за контролу ваздушног саобраћаја) ажурира релативно споро, у интервалу од 5 до 15 минута (у зависности од броја углова и жељене прецизности). Код Немачке метеоролошке службе један потпун циклус траје пет минута.

Пријемник
Параболички
рефлектор
Ортомодни
спојник
Рогасти
зрачник
Предајник
Радом
Громобран
Окретни сто
Таласовод

Слика 2: Шематски приказ метеоролошког радара смештеног испод радома

Предајник
Громобран

Слика 2: Шематски приказ метеоролошког радара смештеног испод радома

Технички подаци

Радар за падавине обично користи само један ускопојасни кратки предајни импулс који се генерише вакуумском цеви велике снаге (магнетроном или клистроном). Предајник са магнетроном је знатно јефтинији од предајника са клистроном, али има недостатак што радар тада може да ради само псеудокохерентно, уместо потпуно кохерентно, па је мерење Доплерове фреквенције мање прецизно. Могућа је и употреба полупроводничких предајника, али они због ограничене издржљивости полупроводника на напон имају мању импулсну снагу. Због тога је неопходна употреба унутаримпулсно модулисаних широкопојаснијих предајних импулса, што због временских бочних латица (time sidelobes) такође смањује прецизност. И осетљивост пријемника је тиме ограничена, јер широкопојаснији пријемник прихвата више шумова.

Слика 3: Због дивергенције електромагнетних таласа запремина импулса расте са удаљеношћу, па је радар прецизнији на мањим растојањима.

Слика 3: Због дивергенције електромагнетних таласа запремина импулса расте са удаљеношћу, па је радар прецизнији на мањим растојањима.

Радарска антена

Радарска антена је најчешће рефлекторска антена са параболичким рефлектором, који ствара симетричан дијаграм зрачења антене. Угао отвора овог дијаграма зрачења обично износи око један до два степена. Пречник рефлектора зависи од коришћеног фреквенцијског опсега и износи између 40 и 80 таласних дужина. Антена се напаја преко рогастог зрачника. Ортомодни спојник омогућава двоструко поларизованим радарима истовремено или наизменично емитовање хоризонталне и вертикалне поларизације.

Предајна фреквенција, односно таласна дужина

За покривање великог подручја неопходна је мрежа радара, при чему број радара зависи од ефективног домета сваког појединачног радара. Међутим, прецизност радара за падавине опада са растојањем (видети запремину импулса на Слици 3). Избор коришћене таласне дужине зависи и од цене радара, потребне покривености и врсте преовлађујућих падавина. Поред тога, закривљеност Земље постаје значајан фактор на већим удаљеностима, тако да временске појаве на мањим висинама нестају иза хоризонта.

У тропским и суптропским областима, где су мреже метеоролошких радара често мање густе, најчешће се користе радари у S-опсегу. Њихов велики домет омогућава осматрање великих подручја са релативно мало радарских станица. Могу да остваре домет до 800 km, који се у посебним условима простирања радио-таласа кроз атмосферу (ducting) заиста може достићи. Радари у S-опсегу су релативно скупи, али користе таласну дужину која је чак и при веома јаким падавинама и граду само мало пригушена. Због тога су погодни за подручја погођена снажним грмљавинским системима, тропским циклонима и торнадима. Снага ових радара је реда величине мегавата. У нормалним условима простирања, на удаљеностима већим од 250 km, због закривљености Земље, радар може да открије падавине само на веома великим висинама и тада је углавном погодан за откривање најзначајнијих олујних ћелија (на висинама већим од 15 km при удаљености од 800 km од радара).

У Европи, где је мрежа метеоролошких радара веома развијена (умерена клима), најчешће се користе радари у C-опсегу. Овај фреквенцијски опсег омогућава већу прецизност. Домет ових радара ограничен је на око 250 km, од чега се, због веће прецизности, у пракси најчешће користи само 150 до 180 km. Радари у C-опсегу су јефтинији, али користе таласну дужину која се пригушује при јаким падавинама. То је прихватљиво у умереној климатској зони, где су падавине углавном слабе до умерене. Међутим, током јаких летњих олуја ови радари дају нешто слабије резултате. Импулсна снага њихових предајних импулса обично износи 250 kW.

Осетљивост и динамика пријемника

Технички су могуће осетљивости пријемника мање од −100 dBm. Ови пријемници могу да обраде ехо-сигнале снаге мање од једне десетине пиковата. У овом опсегу посебан проблем представља шум околине. Да би се смањили губици у водовима између антене и пријемника, пријемници се постављају што је могуће ближе антени.

Истовремено морају бити у стању да обраде и изузетно јаке ехо-сигнале. Да би се постигла захтевана линеарна динамика пријемника до 105 dB, паралелно ради више пријемника различите осетљивости. Софтвер затим бира сигнал са најбољим односом сигнал/шум, који још није ушао у засићење.

Фреквенција понављања импулса

Савремени радари за падавине могу динамички да мењају брзину окретања антене и фреквенцију понављања импулса. Пошто се временске појаве одвијају углавном у тропосфери, чија горња граница, зависно од географске ширине, лежи на висини од приближно 8 до 18 km, висински опсег осматрања је ограничен. Због тога код већих елевационих углова није потребан максимални домет од 250 km. Поред тога, на великим елевационим угловима нема утицаја сметњи од фиксних циљева. На таквим угловима мањи је и ризик од сметњи услед одјека са неодређених даљина који потичу од падавина. Зато се може користити знатно већа фреквенција понављања импулса, а антена може да се окреће брже него при мањим елевационим угловима.

Удаљеност [km]
Висина [km]
Скенирање падавина

Слика 4: Стратегија скенирања радара за падавине
(Вертикална размера је увећана у односу 1:5, због чега стрмији углови изгледају ужи. Међутим, сви имају исти угао отвора.)

Удаљеност [km]
Висина [km]
Скенирање падавина

Слика 4: Стратегија скенирања радара за падавине
(Вертикална размера је увећана у односу 1:5, због чега стрмији углови изгледају ужи. Међутим, сви имају исти угао отвора.)

Стратегија скенирања

Стратегија скенирања приказана је на Слици 4. Један циклус почиње скенирањем падавина, чији угао елевације зависи од угла заклоњености хоризонта на положају радара. Током овог обртаја радар ради са фреквенцијом понављања импулса од 600 Hz, што обезбеђује максималну једнозначну мерну удаљеност од 250 km, од чега се у пракси користи само 150 km. Антена се окреће брзином од 12° у секунди (≙ 2 обр/мин). Затим почиње волуметријско скенирање са елевационим углом од 5,5°, а након сваког наредног обртаја угао се смањује за један степен. Ова скенирања користе фреквенцију понављања импулса од 600 или 800 Hz. Брзина окретања антене благо се повећава на 18° у секунди (≙ 3 обр/мин), док само најнижи угао поново користи 12° у секунди (ради потискивања сметњи од фиксних циљева). Осмо скенирање врши се под елевационим углом од 8° и са фреквенцијом понављања импулса од 800 или 1 200 Hz. За елевационе углове од 12°, 17° и 25° користи се 2 410 Hz при брзини окретања од 30° у секунди (≙ 5 обр/мин). На крају се врши вертикално скенирање нагоре, које служи за интерну калибрацију. Антена се затим усмерава ка северу и чека почетак следећег циклуса. Сви радари за падавине Немачке метеоролошке службе истовремено започињу следећи циклус скенирања. На тај начин се окретање антена приближно синхронизује и смањује ризик од међусобних сметњи. Истовремено се олакшава формирање композитних радарских производа (израда слика и комбиновање података са више радара), јер, на пример, сви подаци из скенирања падавина потичу из истог минута.

Слика 5: Хоризонтална покривеност мреже метеоролошких радара у Немачкој

Слика 5: Хоризонтална покривеност мреже метеоролошких радара у Немачкој (Извор: Немачка метеоролошка служба)

Распоред

Немачка метеоролошка служба одржава мрежу од 17 радара за падавине, који су распоређени тако да покривају целокупну територију Савезне Републике Немачке. Њихове зоне покривања се делимично преклапају, тако да се у случају отказа једног радара могу користити подаци суседних радара. Један од ових радара је мобилан, тако да се може привремено преместити на локацију где је планиран дужи прекид рада другог радара.

Преглед метеоролошких радара представљених на сајту Radartutorial.

Аутор: Кристијан Волф,
Превод на српски: Александар Г. Ристић