Антенски дијаграм
бочних латица
Слика 1: Хоризонтални антенски дијаграм параболичне антене у Декартовом координатном систему. Детаљи су јасно приказани, али облик зрачења није увек лако уочљив.
бочних латица
Слика 1: Хоризонтални антенски дијаграм параболичне антене у Декартовом координатном систему. Детаљи су јасно приказани, али облик зрачења није увек лако уочљив.
Антенски дијаграм
Антенски дијаграми су графички прикази елемената зрачне карактеристике антене. Антенски дијаграм је најчешће графички приказ њене усмерне карактеристике. Он приказује релативни интензитет зрачења енергије, односно вредност електричне или магнетне јачине поља, у зависности од правца у односу на антену. Могу се приказивати и други параметри, као што су фазни односи или импедансе. Антенски дијаграми добијају се мерењем или симулацијом на рачунару, на пример ради графичког приказа усмерености радарске антене и процене њених перформанси.
За разлику од омнидирекционе антене, која зрачи равномерно у свим правцима једне равни, усмерена антена фаворизује један правац и зато у том правцу, уз мању снагу предајника, може да постигне већи домет. Антенски дијаграм графички приказује ову измерену усмереност. Захваљујући принципу реципроцитета, који обезбеђује исте особине антене при предаји и пријему, дијаграм приказује како усмерену снагу зрачења изражену кроз јачину поља, тако и осетљивост антене при пријему у зависности од правца.
Слика 2: Хоризонтални антенски дијаграм у поларном координатном систему
Слика 2: Хоризонтални антенски дијаграм у поларном координатном систему
Облици приказа
Користи се више различитих облика приказа. Распрострањени су како Декартови координатни системи тако и поларни координатни системи. Основни циљ је приказ зрачног дијаграма који је репрезентативан или хоризонтално (по бочном углу) за потпун приказ од 360° или вертикално (по углу места), најчешће само за 90° или 180°. У Декартовом координатном систему подаци антене могу се прецизније приказати. Међутим, пошто се ти подаци могу приказати и табеларно, најчешће се предност даје прегледнијем приказу као поларној кривој у поларном координатном систему. За разлику од Декартовог координатног система, он непосредно приказује правац.
Ради једноставније употребе, боље прегледности и максималне универзалности, зрачни дијаграми се по правилу нормализују тако да је максимална вредност приказана на спољној ивици координатног система. То значи да се измерена максимална вредност поставља као референтна вредност 0 dB и уцртава на спољном ободу дијаграма. Све остале измерене вредности зрачног дијаграма приказују се релативно у односу на тај максимум, најчешће у dB (децибелима).
Размере
Размера дијаграма може бити различито скалирана. Користе се три врсте размера: линеарна размера, потпуно логаритамска размера и модификована логаритамска размера. Линеарна размера наглашава главни правац зрачења и обично потискује све бочне латице, јер су оне често мање од једне стотине величине главне латице. Потпуно логаритамска размера, међутим, веома добро приказује бочне латице и користи се када је важан ниво свих бочних латица. Ипак, она оставља утисак да је антена лоша, јер је главна латица приказана релативно малом. Модификована нелинеарна логаритамска размера и даље наглашава облик главне латице, док бочне латице веома ниског нивоа (<30 dB) помера ка средишту дијаграма. Тако је главна латица приказана двоструко већом од најјаче бочне латице, што је повољно за визуелне презентације. Међутим, овај начин приказа ретко се користи у техници, јер се из њега тешко могу очитати прецизни подаци.
Хоризонтални антенски дијаграми
Хоризонтални антенски дијаграм представља поглед одозго на електромагнетно поље антене, приказано у дводимензионалној равни са антеном у средишту.
Интерес оваквог приказа лежи у једноставном сагледавању усмерености антене. У размери је најчешће приказан и ниво −3 dB као испрекидана кружница. Тачке пресека главне латице са том кружницом одређују такозвану ширину снопа на половини снаге антене. Остали параметри који се лако очитавају су однос напред/назад, односно однос између главне и задњих латица, као и величина и правац бочних латица.
Код радарских антена посебно је важан однос између главне и бочних латица. Овај параметар директно утиче на процену отпорности радара на сметње.
Вертикални антенски дијаграми
Вертикални антенски дијаграм представља бочни приказ електромагнетног поља антене. Димензије антенског дијаграма су, дакле, растојање од антене по x-оси и висина изнад положаја антене по y-оси. Једна од метода мерења вертикалног антенског дијаграма радарских антена је Sun-Strobe-Recording. За ту намену може се користити мерни систем за радаре RASS-S, који производи компанија Intersoft Electronics. Помоћу овог система могу се, између осталог, одредити антенски дијаграми радарске антене и приказати у 2D, па чак и у 3D графичком облику.
Слика 3: Вертикални антенски дијаграм са карактеристиком cosecans²
На дијаграму је на вертикалној оси (y-оса) приказана висина у стопама (енгл. feet), а на хоризонталној оси (x-оса) растојање у наутичким миљама (Nm). Ове јединице се из историјских разлога користе код радара за контролу ваздушног саобраћаја. Међутим, саме мерне јединице имају споредан значај, јер се, упркос приказу апсолутних вредности, овде ради о измереним релативним нивоима, којима су ради прегледности придружене апсолутне вредности. То значи да се за сваки примљени сигнал из измереног правца, у складу са радарском једначином, израчунава теоријски домет. Тако настаје дијаграм који је информативан само по свом облику. Наведене вредности растојања су само теоријске. Тек када се могу упоредити два измерена дијаграма истог радара (при непромењеним улазним параметрима), може се донети закључак о побољшању или погоршању домета.
Зракасте линије које полазе из координатног почетка представљају ознаке угла места. Пошто вертикална оса има другачију размеру од хоризонталне осе, растојања између ознака угла места нису једнака. Висине означене на вертикалној оси пројектоване су у дијаграм не само као мрежа, већ и као испрекидане линије које представљају стварну висину изнад тла. Због закривљености Земље те линије нису потпуно праве, већ благо опадају према доле.
Тродимензионални антенски дијаграми
Слика 4: Антенски дијаграм рогастог зрачника у тродимензионалном приказу у поларном координатном систему.
Слика 4: Антенски дијаграм рогастог зрачника у тродимензионалном приказу у поларном координатном систему.
Тродимензионални антенски дијаграми су рачунарски генерисане слике. Најчешће се добијају симулационим програмима чији резултати могу бити изненађујуће блиски стварно измереним дијаграмима. Израда стварно измереног тродимензионалног дијаграма захтева огроман број мерења, јер сваки пиксел слике представља једну засебну мерну вредност.
Слика 5: Тродимензионални приказ у Декартовим координатама радарске антене из моторног возила
(Снага је приказана у апсолутним нивоима!)
Слика 5: Тродимензионални приказ у Декартовим координатама радарске антене из моторног возила
(Снага је приказана у апсолутним нивоима!)
Због тога многи програми за мерење антена код овог приказа користе компромисно решење. Као стварно измерени подаци доступни су само један вертикални и један хоризонтални пресек антенског дијаграма. Све остале тачке слике израчунавају се тако што се читава мерна крива вертикалног дијаграма множи појединачним измереним вредностима хоризонталног дијаграма. Потребна рачунарска снага за то је веома велика. Осим за визуелно привлачне презентације, корист од оваквог приказа је ограничена, јер се из њега не могу добити нове информације у односу на два појединачна дијаграма (хоризонтални и вертикални антенски дијаграм). Напротив, посебно у граничним областима, овако генерисан дијаграм може значајно одступати од стварности.
И тродимензионални дијаграми могу бити приказани како у Декартовим, тако и у поларним координатама.
Аутор: Кристијан Волф,
Превод на српски:
Александар Г. Ристић>