www.radartutorial.eu www.radartutorial.eu Основе радарске технологије

Импулсна запремина

Слика 1: Импулсна запремина

Слика 1: Импулсна запремина

Импулсна запремина

Импулсна запремина карактерише заједничку резолуцију по даљини и по угаоним координатама. Обично се претпоставља да је импулсна запремина ограничена ширином снопа на половини снаге φ дијаграма зрачења антене и дужином Δr = c·τi/2, при чему је τi трајање предајног импулса (односно, код интраимпулсне модулације, трајање сигнала на излазу кола за компресију импулса).

Слика 1: Импулсна запремина

Што је шири спектар посматраног предајног импулса и што је ужи дијаграм зрачења антене, то је мања импулсна запремина и већа резолуција радарског система. Истовремено се повећава отпорност на просторне пасивне сметње (диполски рефлектори, јонизовани облаци, атмосферске појаве и фиксни циљеви).

У случају веома уског игличастог снопа, односно код малих вредности углова Θaz и Θel, величина импулсне запремине може се израчунати према следећој формули:

V = R2·  c0·τ · θaz θel (1)
2

У зависности од модела којим се дијаграм зрачења антене апроксимира једноставнијим геометријским облицима, импулсна запремина може се посматрати и као цилиндрична. У том случају она се израчунава према:

V = π ·R2·  c0·τ · θaz θel mit c0 = брзина светлости;
R = растојање до радарске антене;
τ = трајање предајног импулса.
(2)
42

У формулама (1) и (2) претпоставља се да су углови Θaz и Θel задати у радијанима. Ако су наведени у степенима, потребно их је претходно претворити у радијане множењем са (π/180).

Код метеоролошког радара импулсна запремина има посебан значај. Пошто се импулсна запремина повећава са растојањем, при истом интензитету падавина у њој се налази све већи број кишних капи. Због тога се повећава и ефективна површина расејања. Из тог разлога основна радарска једначина у метеоролошком радару има потпуно другачији облик него код радара за осматрање ваздушног простора.

Због тога се у метеоролошком радару говори о запреминском циљу: запремински циљ у потпуности испуњава импулсну запремину. Насупрот томе, осматрачки радари углавном откривају тачкасте циљеве: са повећањем даљине рефлектујући објекат постаје све мањи у односу на све већу импулсну запремину.

Импулсну запремину не треба мешати са величином једне range cell јединице у обради радарског сигнала, односно меморијским простором који одговара одређеном интервалу даљине. Тај интервал даљине не би требало да буде већи од половине дужине импулсне запремине.

моностатички
радар
бистатички
пасивни
пријемник

Слика 2: Поређење импулсне запремине код моностатичког и бистатичког радара

моностатички
радар
бистатички
пасивни
пријемник

Слика 2: Поређење импулсне запремине код моностатичког и бистатичког радара

Импулсна запремина код бистатичког радара

Бистатичка импулсна запремина просторно је знатно променљивија него код моностатичког радара. Разлог је то што бистатички пасивни пријемник не користи усмерену антену. Због тога је ограничен ширином снопа предајне антене и прима све што је осветљено сигналом предајника.

За радар за осматрање ваздушног простора то има релативно мали значај. Међутим, код метеоролошког радара мења се читава радарска једначина за запреминске циљеве, јер импулсна запремина сада не зависи само од даљине, већ и од угла посматрања.

Због тога је код метеоролошких радара неопходна нормализација примљених ехо-сигнала на стандардну величину импулсне запремине, како би се добијене рефлективности могле међусобно поредити.

Када је радар једном изграђен, стварна тачност је често много боља од те почетне процене. Разлог је што је тачност мерења даљине резултат мерења времена између тренутка предаје сигнала и тренутка пријема ехо-сигнала.
Док је предајни импулс још увек готово идеалан правоугаони импулс, примљени импулс има облик звона, јер је пропусни опсег пријемника ограничен, а преко сигнала је додатно суперпонован шум. Из тога се види да тачност не зависи непосредно од трајања предајног импулса (које одређује резолуцију), већ пре свега од величине примљеног сигнала (која, између осталог, зависи и од даљине до циља).

Аутор: Кристијан Волф,
Превод на српски: Још нико