Угао отварања
Слика 1: Стварна ширина снопа антене у поређењу са идеализованим обликом антенског дијаграма
Угао отварања
Под углом отварања или ширином снопа главне латице антене, који се често означава енглеским термином Beamwidth или скраћеницом од Full Width of Half Maximum (FWHM), уопштено се подразумева ширина на половини максимума криве снаге. Максимум ове криве снаге одређује се мерењем у условима што је могуће мањих рефлексија. Тај максимум се узима као референца за све остале измерене вредности, које се затим у зависности од угла закретања уносе у антенски дијаграм. Са обе стране максимума главне латице измерена снага опада. Ширина на половини максимума је угао између тачака лево и десно од максимума у којима је снага опала на половину. Тај угао се затим дефинише као ширина снопа главне латице.[1] Половина снаге се на логаритамској скали означава као −3 dB, због чега се овај угао означава и као θ3. Исти приступ примењује се за хоризонталне и вертикалне углове.
Ради лакшег мерења параметара, нарочито код геометријских разматрања, у прорачунима се најчешће користи правоугаони модел антене. Корекција одступања између овог модела и стварног антенског дијаграма врши се помоћу фактора ефикасности Ka, који се користи при анализи антенских параметара. За модулацију сигнала условљену обликом антенског дијаграма унутар ширине снопа на половини снаге дефинисани су посебни фактори губитака. Амплитудна модулација примљених сигнала услед стварног облика антенског дијаграма описује се фактором Beam Shape Loss. Губици изазвани променом угла отварања по бочном углу у зависности од угла места описују се фактором Beam Width Factor.
Извор:
- Hamish Meikle: ’’Modern Radar Systems’’ Artech House on Demand, 2008, ISBN 978-1-59693-242-5, стр. 108 (преглед на интернету)
Аутор: Кристијан Волф,
Превод на српски:
Александар Г. Ристић>