Параболична антена
(примарни зрачник)
Слика 1: Принцип параболичног рефлектора
(примарни зрачник)
Слика 1: Принцип антене са параболичним рефлектором
Параболична антена
Параболична антена је антена са посебно обликованим рефлектором, чији је облик одређен геометријом параболе. Енергија сваког равног таласног фронта који пада паралелно оси параболе концентрише се у жижи испред рефлектора. Обрнуто, сваки тачкасти извор зрачења смештен у тој жижи рефлектује се фазно исправно у раван таласни фронт.
Параболична антена је најчешће коришћен тип антене у радарској техници. На слици је приказана конструкција „обичне“ (симетричне) параболичне антене. Тачкасти зрачник равномерно осветљава симетрични рефлектор.
Кружни рефлектор, који представља део ротационог параболоида, најчешће је метална конструкција, често изведена само као метална мрежа у носећем оквиру. Отвори у мрежи морају бити мањи од λ/10. Такав рефлектор делује као огледало за електромагнетне таласе.
Према законима оптике (и геометрије), сви зраци који падају на површину рефлектора рефлектују се паралелно оси антене. Зраци које примарни зрачник емитује сферно, одбијају се од рефлектора уз фазни помак од 180° и обликују у раван таласни фронт у коме су сви зраци међусобно паралелни. Због тога до било које равни нормалне на осу параболе нема разлике у дужини путање појединих зрака.
Приказана слика представља идеализован облик кружног радарског рефлектора. Таква антена формира веома узак, такозвани Pencil Beam. Ако рефлектор има елиптичан облик, добија се лепезасти сноп. Осматрачки радари често имају различите антенске дијаграме у хоризонталној и вертикалној равни: веома узак Pencil Beam по азимуту и класичан Cosecans² дијаграм по углу места.
Слика 2: Усмерни дијаграм параболичне антене
Слика 2: Усмерни дијаграм параболичне антене
Слика 2: Усмерни дијаграм параболичне антене
Међутим, овај идеални случај приказан на слици 1 у пракси не постоји. Због производних несавршености зрачење се у стварности формира у облику латица.
Слика 3: Стварни антенски дијаграм параболичне антене у логаритамској размери, измерен током теренског испитивања
Параболична антена има готово ротационо симетричан усмерни дијаграм са великим антенским добитком, великим односом напред/назад и релативно малим бочним латицама.
Антенски добитак параболичне антене може се приближно одредити следећом формулом:
(1)
- ΘAz = ширина снопа на половини снаге по азимуту
- ΘEl = ширина снопа на половини снаге по углу места
Иако је реч само о приближној формули, она је довољно тачна за већину практичних примена и јасно показује зависност између антенског добитка и ширине снопа на половини снаге антенског дијаграма.
Слика 3: Стварни антенски дијаграм параболичне антене у логаритамској размери, измерен током теренског испитивања
Слика 4: Тродимензионални антенски дијаграм параболичне антене добијен симулационим програмом
Слика 4: Тродимензионални антенски дијаграм параболичне антене добијен симулационим програмом
Напомена: Разлика између слике 2 и слике 4 је намерна. На слици 2 растојање је приказано линеарном размером, па се величина бочних латица (које достижу само хиљадите делове главне латице) практично не може уочити. На слици 4 растојање је приказано логаритамском размером, па су бочне латице јасно видљиве, али је врх главне латице због тога визуелно „спљоштен“.
„Single Curvature“ и „Double Curvature“ параболичне антене
Слика 5: Поређење рефлектора типа „Single Curvature“ и „Double Curvature“
У зависности од жељеног антенског дијаграма, рефлектор може бити обликован само као једноставна параболична површина, или може имати претходно описани облик ротационог параболоида. Глатка површина обликована по једној параболи означава се као Single Curvature. Она се користи у конструкцији антена када:
- није потребна промена карактеристике зрачења примарног зрачника по углу места;
- или је уместо једне жиже потребна жижна линија, коју заузима више зрачника постављених један поред другог или један изнад другог.
Када параболична антена има само један примарни зрачник, или су додатни примарни зрачници постављени ван осе („squint“ монтажа) ради формирања другачијег антенског дијаграма, антена типа Double Curvature је енергетски ефикаснија, јер се и примљени ехо-сигнали фокусирају тачно у тачку у којој могу бити прихваћени. Код антене типа Single Curvature са само једним примарним зрачником, део енергије би падао поред самог зрачника.
Због тога антена типа Single Curvature има смисла само ако је, на пример, цела жижна линија попуњена зрачницима, тако да се параболични рефлектор осветљава без угаоне грешке (као код поморског радара Type 1022). На тај начин могуће је додатно смањити неизбежне бочне латице антенског дијаграма, јер се расподела снаге између појединачних зрачника може боље оптимизовати.
Код дидактичког радара се из економских разлога обично користе одвојени примарни зрачници за предају и пријем, постављени испред заједничког рефлектора. Код антене типа Double Curvature само један од тих примарних зрачника може бити смештен у жижи, док би се други налазио изван ње. Снажно концентрисана енергија предајника након рефлексије тада уопште не би могла да погоди пријемну антену.
Због тога се и у овом случају користи антена типа Single Curvature, тако да се и пријемна антена налази на жижној линији. Предајна и пријемна антена постављене су једна изнад друге дуж те вертикалне жижне линије. Енергетска ефикасност није нарочито велика, али овде није циљ постизање рекордног домета, већ демонстрација основног принципа рада радара.
Аутор: Кристијан Волф,
Превод на српски:
Александар Г. Ристић>