www.radartutorial.eu www.radartutorial.eu Основе радарске технологије

Интраимпулсна модулација и компресија импулса

Uул
Uизл

Слика 1: Улазни и излазни сигнали степена за компресију импулса; ако је примљени сигнал у шуму једва препознатљив, компресија импулса даје јасан ехо-сигнал.

Uул
Uизл

Слика 1: Улазни и излазни сигнали степена за компресију импулса; ако је примљени сигнал у шуму једва препознатљив, компресија импулса даје јасан ехо-сигнал.

Осцилограм улазног и излазног сигнала степена за компресију импулса. Код улазног сигнала шум је већи од временски веома дугог модулисаног сигнала. Код излазног сигнала поједини делови модулације су одложени на мању временску јединицу и сабирају се у сигнал чија је амплитуда већа од шума.
Uул
Uизл

Слика 1: Улазни и излазни сигнали степена за компресију импулса; ако је примљени сигнал у шуму једва препознатљив, компресија импулса даје јасан ехо-сигнал.

Шта је интраимпулсна модулација?

Интраимпулсна модулација и компресија импулса

Компресија импулса је поступак за побољшање резолуције по даљини код импулсног радара. На предајној страни овај поступак се назива и интраимпулсна модулација (енгл.: modulation on pulse, MOP), јер предајни импулс унутар свог трајања добија временски зависну модулацију. У публикацијама се често преузима и енглески израз Chirp–Radar (Compressed, HIgh-Resolution Pulse, CHIRP). Компресијом импулса комбинују се енергетске предности веома дугих импулса са предностима веома кратких импулса. Резолуција по даљини једноставног импулсно модулисаног радара зависи од трајања импулса. Два рефлектујућа објекта која се налазе унутар просторног простирања импулса приказују се само као један циљни одзив. Да би се резолуција по даљини побољшала и при релативно великом трајању предајног импулса, предајни импулс се интерно модулише. Сада се у примљеном еху, на пример, може извршити поређење фреквенције, што омогућава локализацију рефлектујућег објекта унутар самог импулса.

За то се могу применити различити поступци модулације. Постоје поступци компресије импулса:

Степен компресије импулса (енгл.: Pulse Compression Ratio, PCR) представља однос временске дужине некомпримованог предајног импулса и дужине компримованог импулса.

Шум је увек широкопојасан и шумски импулси имају статистичку расподелу. Фреквенцијски синхрони део шума (односно шум који је у истом такту као модулисани пријемни сигнал) релативно је мали у поређењу са ехо-сигналом. Због тога се фреквенцијски несинхрони део улазног шума смањује филтерима. Тако се добија излазни сигнал чак и када је улазни сигнал већ одавно потонуо у шум и био изгубљен за једноставну демодулацију. У односу на немодулисани импулс на тај начин се постиже добитак, такозвани добитак компресије импулса или фактор компресије импулса, који је приближно једнак временском степену компресије импулса (PCR).

Слика 2: класичан кратак предајни импулс (плаво) и дугачак предајни импулс са интраимпулсном модулацијом (зелено)

Приказ осцилоскопског екрана са класичним кратким предајним импулсом (плаво) и дугачким предајним импулсом са интраимпулсном модулацијом (зелено)

Слика 2: класичан кратак предајни импулс (плаво) и дугачак предајни импулс са интраимпулсном модулацијом (зелено)

За класичан кратак предајни импулс трајања τ, резолуција по даљини износи:

(1)

  • c0 = брзина светлости = 3·108 m/s
  • τ = трајање предајног импулса
  • Rres = резолуција по даљини

При примени компресије импулса овде се користи трајање компримованог импулса, односно, због зависности од ширине опсега предајног сигнала (B = 1/τc), може се непосредно користити ширина опсега:

(2)

  • τc = трајање компримованог импулса
  • B = ширина опсега предајника

Код линеарне (односно неразложене на дискретне појединачне импулсе) фреквенцијске модулације предајног импулса, однос ширине опсега B и трајања импулса τ од пресудног је значаја. За даље прорачуне уводи се временско-опсежни производ, чије се извођење добија из односа резолуција по даљини:

(3)

  • PCR = степен компресије импулса
  • τ = трајање некомпримованог предајног импулса

Резолуција по даљини импулсно модулисаног радара је, дакле, за фактор PCR лошија од резолуције по даљини радара са интраимпулсном модулацијом, што се испољава и као добитак компресије импулса.

(2)

  • τc = трајање компримованог импулса
  • B = ширина опсега предајника

Код линеарне, односно неразложене на дискретне појединачне импулсе, фреквенцијске модулације предајног импулса, пресудан је однос ширине опсега B предајног импулса према трајању импулса τ. За даље прорачуне уводи се временско-опсежни производ, чије се извођење добија из односа резолуција по даљини:

(3)

  • PCR = степен компресије импулса
  • τ = трајање некомпримованог предајног импулса

Резолуција по даљини импулсно модулисаног радара је, дакле, за фактор степена компресије импулса PCR вишеструко боља код радара са интраимпулсном модулацијом, што се испољава и као добитак компресије импулса.

Добитак компресије импулса

Помоћу компресије импулса релативно дугачак предајни импулс са упоредиво малом вршном снагом може да постигне бољи, већи домет него што би се очекивало на основу основне радарске једначине. Наиме, компресијом импулса могу се препознати и ехо-сигнали који су пре компресије већ били потонули у шум. Вероватноћа да се појави образац шума који толико личи на интраимпулсну модулацију да и тај шум формира излазни сигнал при компресији импулса веома је мала.

У основној радарској једначини предност интраимпулсне модулације и компресије импулса мора се одразити као повећање домета. У једначину се често директно уноси однос компресије импулса N, односно трајање предајног импулса и трајање компримованог импулса. Из тога настаје импулсна снага помножена трајањем предајног импулса, дакле енергија предајног импулса. Она се дели минимално могућом примљеном снагом PE min помноженом трајањем компримованог импулса, што заједно такође представља енергију. Однос компресије импулса делимично се назива и фактор компресије K, јер се у радарску једначину уноси директно као фактор под четвртим кореном и тиме побољшава максимални домет радара:

(4)

Формула (5)

(5)

(У многим публикацијама се као симбол за трајање некомпримованог импулса користи грчко велико слово „Τ“ (Τ), али се оно може помешати са латиничним T или са периодом понављања импулса.)

Најчешће се цео разломак под кореном, уместо степеном компресије импулса, једноставно множи временско-опсежним производом τ·B, при чему је ширина опсега истовремено и показатељ шумских својстава. То, међутим, претпоставља готово безгубитну компресију импулса, што се у пракси никада не може постићи. Зато је боље користити величину добитка компресије импулса која се одређује мерењем и која узима у обзир конверзионе губитке. Као алтернатива може се посебно навести и губитак компресије импулса (као губитак услед непотпуног прилагођења оптималних филтера, означен Ln, типично износи око 0,8 dB).

Недостатак овог поступка је, међутим, што се минимално мерно растојање знатно погоршава. Док предајник ради, не може се ништа примати, јер предајно-пријемни прекидач у том периоду блокира пријемнике. Само при употреби феритних циркулатора могуће је истовремено предавати и примати. Ови феритни циркулатори, међутим, могу се користити само за релативно мале предајне снаге, што може бити случај и код активних антена.

Предности
  • мања импулсна снага
    Погодно за полупроводничке излазне степене
  • велики домет
  • веома добра резолуција по даљини
  • добра отпорност на сметње
  • теже откривање рада радара
Недостаци
  • велика сложеност склопа
  • лоше минимално мерно растојање
  • временске бочне латице
  • нетачности услед Доплерових фреквенција

Табела 1: Предности и недостаци компресије импулса

Компресија импулса са линеарном фреквенцијском модулацијом

Код ове методе компресије импулса предајни импулс је линеарно фреквенцијски модулисан. Предност је што се склоп још увек може реализовати релативно једноставно. Недостатак линеарне фреквенцијске модулације је што се такозваним „sweeper” сметачима релативно лако могу генерисати сметње. У следећем примеру склопа принцип је приказан помоћу пет фреквенција присутних у предајном импулсу.

Филтер за по једну парцијалну фреквенцију предајног импулса
Линија кашњења за један временски интервал
Степени сабирања
Uул
Uул
Uизл
Uизл
Временски интервал

Слика 3: Принципијелна шема компресије импулса

Филтер за по једну парцијалну фреквенцију предајног импулса
Линија кашњења за један временски интервал
Степени сабирања
Uул
Uул
Uизл
Uизл
Временски интервал

Слика 3: Принципијелна шема компресије импулса

Филтер за по једну парцијалну фреквенцију предајног импулса
Линија кашњења за један временски интервал
Степени сабирања
Uул
Uул
Uизл
Uизл
Временски интервал

Слика 3: Принципијелна шема компресије импулса (анимација као објашњење принципа рада)

При томе се предајни импулс дели на више временских интервала са претпостављено константном фреквенцијом. Специјални филтери за тачно одређену фреквенцију у сваком временском интервалу генеришу појединачне излазне сигнале, који се у каскади линија кашњења и сабирних степена сабирају у један излазни импулс.

Као пример примене линеарне фреквенцијске модулације може се навести RRP-117 .

Велика сложеност склопа данас је у потпуности савладива захваљујући могућностима савремене интеграције. Практично постоје две основне могућности за техничку реализацију овог поступка:

Uизл
t
Бочне латице
антене
Циљ
Временске бочне латице

Слика 4: Приказ временских бочних латица: на осцилоскопу и на B-скопу

Приказ временских бочних латица: на осцилоскопу и на B-скопу (модулација осветљености)
Uизл
t
Бочне латице
антене
Циљ
Временске бочне латице

Слика 4: Приказ временских бочних латица: на осцилоскопу и на B-скопу

На шеми са слике 3 може се уочити да, ако се цео некомпримовани импулс услед Доплеровог ефекта помери по фреквенцији, филтерске фреквенције више не одговарају и настају губици. Зато се у пракси често користи више таквих склопова паралелно, при чему је сваки подешен на мало другачију Доплерову фреквенцију. Даље се обрађује сигнал који има највећи однос сигнал/шум.

Временске бочне латице (Time-Side-Lobes)

На излазу компресионог филтера, поред циљног импулса, појављују се и бочне латице, које су временски (односно по даљини) померене у односу на тај циљни импулс. Оне се називају time или range sidelobes, а у целини се означавају и као сопствени клатер (Eigenclutter). (Српски израз „временске бочне латице“ користи се чешће од немачког термина „Nebenzipfel“.) Графикон поред приказује ове бочне латице, једном као функцију времена (на осцилоскопу), а други пут као функцију даљине (на делу екрана уређаја са модулацијом осветљености).

Пошто су и временски размак и однос амплитуда константни, ове бочне латице могу се смањити на прихватљив ниво применом тежинског обликовања амплитуда сигнала. Ако се ово обликовање амплитуда примени само у пријемном каналу, долази до погоршања карактеристика филтера и смањења односа сигнал/шум. За смањење ових нежељених бочних латица користе се и намерно благо неприлагођени филтери, такозвани Mismatched Filter (MMF). Ови филтери могу се реализовати као FIR филтери (енгл. finite impulse response filter, понекад називани и трансверзални филтери).

Величина ових бочних латица представља важан параметар радара са компресијом импулса и применом оваквог тежинског обликовања може се смањити на вредности мање од −30 dB.

Компресија импулса са нелинеарном фреквенцијском модулацијом
Трајање импулса
линеарна (не-
симетрична)
нелинеарна
симетрична

Слика 5: симетричан облик

Трајање импулса
линеарна (не-
симетрична)
нелинеарна
симетрична

Слика 5: симетричан облик

Трајање импулса

Слика 7: несиметричан облик

Трајање импулса

Слика 7: несиметричан облик

Компресија импулса са нелинеарном фреквенцијском модулацијом има неколико значајних предности. Тако, на пример, за потискивање насталих бочних латица, такозваних time-sidelobes, више није потребно тежинско обликовање амплитуде, јер већ сам облик модулације испуњава функцију иначе неопходног амплитудног обликовања.

Сада је могуће подешавање филтера са стрмијим карактеристикама, уз истовремено ниске бочне латице (time-sidelobes). На тај начин избегавају се губици у односу сигнал/шум, који би иначе настајали услед амплитудног обликовања.

Симетричан облик модулације има током прве половине трајања предајног импулса растућу (или опадајућу) промену фреквенције, а током друге половине опадајућу (или растућу) промену фреквенције. Несиметричан облик модулације добија се ако се користи само једна половина симетричног облика.

Недостаци компресије импулса са нелинеарном фреквенцијском модулацијом су:

Слика 6: несиметричан предајни импулс са интраимпулсном модулацијом на излазу waveform генератора

Интраимпулсно модулисани предајни импулс састоји се практично од великог броја узастопних појединачних фреквенција унутар одређеног опсега. У средини се налази пролаз кроз нулу.

Слика 6: несиметричан предајни импулс са интраимпулсном модулацијом на излазу waveform генератора

Компресија импулса са фазном модулацијом

Слика 8: Дијаграм предајног импулса фазно кодираног Баркеровим кодом дужине n = 7

Дијаграм фазно кодираног предајног импулса: приказане су две функције.
 Горња функција представља логичке нивое на временској оси.
 Доња функција приказује високофреквентне таласе фазно кодиране у складу са логичким нивоима горње функције.
 При свакој промени логичког нивоа долази до фазног скока.

Слика 8: Дијаграм предајног импулса фазно кодираног Баркеровим кодом дужине n = 7

Фазно кодирани облик импулса разликује се од фреквенцијски модулисаног облика импулса по томе што је дуги укупни импулс подељен на мање подимпулсе једнаке дужине, чија се носећа фреквенција не мења. Током трајања ових подимпулса фаза остаје константна. Ови подимпулси увек представљају једну range-cell, односно најмању разрешиву даљину. Да би и ови подимпулси дужине τc могли бити препознати, предајник и пријемник морају имати ширину опсега од B = 1/τc. Између подимпулса може се програмирати фазни скок. Међутим, могу и подимпулси исте фазне позиције следити један за другим.

Постоје:

Најчешће је овај фазни скок повезан са бинарним кодом. Бинарни код се састоји од низа логичких стања. У зависности од тог бинарног кода мења се фазни положај предајног сигнала. За разлику од приказане и веома поједностављене слике, предајна фреквенција не мора бити вишекратник фреквенције управљачких импулса. Због тога се кодирана предајна фреквенција на местима фазног обртања по правилу пребацује нехармонијски.

Бинарни код може се састојати и од псеудослучајног бинарног низа (такозвана M-секвенца или максимална секвенца), који се једноставно може генерисати помоћу померачких регистара (померачки регистри дужине m генеришу секвенцу дужине 2m - 1). Са овом методом кодирања могао би, на пример, радити практично неоткривљиви шумски радар.

Комбиновани кодови

Важан критеријум за примену кодова као фазне модулације је достиживо потискивање time-sidelobes. Сви кодови могу се комбиновати међусобно или са другим кодовима. Тако би комбинација Френковог кода (фазна модулација) са Костасовим кодом (фреквенцијска модулација) требало да омогући потискивање бочних латица веће од 40 dB. При томе се појединачне фреквенције Костасовог кода додатно фазно модулишу Френковим кодом, али истовремено подлежу заједничкој кохерентној интеграцији импулса сваке појединачне парцијалне фреквенције.

Literatur: „Теоретические Основы Радиолокации“ Под редакцией профессора Я. Д. Ширмана, © Издательство „Советское Радио“, Москва 1970

Аутор: Кристијан Волф,
Превод на српски: Још нико