Рогасти зрачници
Слика 1: Рогасти зрачник, овде самоградња израђена аматерским средствима (меко лемљена конструкција)
Слика 1: Рогасти зрачник, овде самоградња израђена аматерским средствима (меко лемљена конструкција)
Шта је рогасти зрачник?
Рогасти зрачници
Рогасти зрачник је посебан тип антене за више фреквенцијске опсеге. Његов облик више или мање подсећа на излазни део дувачког инструмента, на пример ловачког рога. Ова левкаста конструкција наставља се на таласовод. Рогасти зрачници користе се и као самосталне антене и као примарни зрачници за напајање рефлекторских антена, на пример параболичних антена. Могући фреквенцијски опсег ове врсте антена ограничен је само механичким димензијама и почиње приближно од UHF опсега, док горња граница тренутно практично није ограничена.
таласовода
Слика 2: Електричне линије поља у таласоводу, прелаз са вођеног таласа на просторни талас
таласовода
Слика 2: Електричне линије поља у таласоводу, прелаз са вођеног таласа на просторни талас
таласовода
Слика 2: Електричне линије поља у таласоводу, прелаз са вођеног таласа на просторни талас
Функција рогастог зрачника
Наравно, могуће је таласовод једноставно оставити отвореним на једном крају како би електромагнетни талас зрачио у слободан простор. Међутим, пошто таласна импеданса ваздуха има другу вредност од импедансе таласовода, на том месту би услед неприлагођености настале штетне рефлексије које погоршавају однос стојећих таласа. Зато се механичке димензије таласовода на месту изласка електромагнетног таласа постепено проширују, како би се обезбедио постепени прелаз. Дужина овог подручја треба да буде знатно већа од таласне дужине. Отвор рогастог зрачника треба да има најмање двоструке димензије у односу на таласовод. Отвор рога назива се апертура и посматра се као зрачећа површина A.
Особине
Рогасти зрачници имају добру усмереност, која зависи од њихове конструкције. Што су геометријске димензије рогастог зрачника веће, могуће је постићи бољу усмереност и самим тим већи добитак. Практичне вредности добитка антене код рогастих зрачника износе око 20 до 23 dB. Свако даље повећање подразумева да би удвостручавање дужине рогастог зрачника донело још око 3 dB добитка. У једном тренутку геометријске димензије постају непрактично велике. Тада је боље поставити рогасти зрачник испред фокусирајућег рефлектора. Рогасти зрачници имају релативно мале губитке, тако да су усмереност D и добитак G приближно једнаки.
Као и код других апертурских антена, са повећањем површине отвора расту усмереност и добитак антене, који се приближно могу израчунати следећом формулом:
| D ≈ 10 log | 10 A | где је |
A = апертура, површина отвора λ = таласна дужина [m] |
(1) |
| λ2 |
Различити облици конструкције
Отвор рогастог зрачника често је затворен диелектричним материјалом (на пример заптивеним полистиренским пенастим материјалом који не упија влагу). Ако се у таласоводном систему одржава надпритисак, као заптивни материјал користе се керамика или кварцно стакло.
Пирамидални рогасти зрачник
Теоријски основни облици рогастог зрачника били би отварање само у E-равни или само у H-равни. Ови основни облици („E-plane“ или „H-plane“ секторски рог) нису се, међутим, наметнули у пракси. Најчешће се користи рогасти зрачник који се отвара и у E-равни и у H-равни (види слику 1). Такав рогасти зрачник назива се пирамидални рогасти зрачник. Степен отварања може бити различит у обе равни, тако да настају несиметрични дијаграми зрачења. Ширина опсега ове конструкције износи приближно пола октаве.
Експоненцијални рогасти зрачник
Експоненцијални рогасти зрачник је рогасти зрачник чија се површина попречног пресека отвора описује експоненцијалном функцијом. На тај начин настаје постепен прелаз импедансе од вредности унутар таласовода ка вредности у слободном простору. У идеалном случају, захваљујући оваквој конструкцији, рефлексије су веома мале, а највећи део енергије се израчује.
Експоненцијални рогасти зрачници могу имати и правоугаону (пирамидалну) и кружну (конусну) основну форму.
Рогасти зрачник са гребеном
Рогасти зрачник са гребеном представља посебну конструкцију рогастог зрачника. Често се и његов енглески назив Double-ridged waveguide horn дословно преводи као двоструки гребенасти рог.
У средини горње и доње стране „a“ налазе се метални гребени који се експоненцијално шире ка отвору. Планарна варијанта овог типа рогастог зрачника је Вивалди антена.
Конусни рогасти зрачници
Конусни рогасти зрачници су кружна варијанта конструкције и обично се прикључују на кружне таласоводе. Као и пирамидални облици, отворени су и у E-равни и у H-равни.
Рогасти зрачници са жлебовима
Жлебљени конусни рогасти зрачници широке конструкције имају готово константан и уједначен угао зрачења и у E-равни и у H-равни. Захваљујући жлебовима дубине λ/4, могу се побољшати симетрија дијаграма зрачења и чистоћа поларизације. Посебне одлике ове антене су велико потискивање бочних лобуса и мали унутрашњи губици. Уска конструкција обезбеђује фреквенцијски зависну, али такође уједначену карактеристику зрачења у E- и H-равни. Ширина опсега ове антене износи једну октаву. Захваљујући кружној симетрији, ови рогасти зрачници могу се користити за све врсте поларизације.
Рогасти зрачници са жлебовима користе се пре свега у техници пријема сателитских сигнала.
TEM рогасти зрачник
TEM рогасти зрачник (од енгл.: Transverse Electro-Magnetic Horn) представља посебну конструкцију рогастог зрачника. Састоји се од комбинације две металне површине обликоване приближно као експоненцијални левак, које су међусобно електрично изоловане. Овај облик се пре свега користи као веома широкопојасна мерна антена за микроталасне фреквенције, код које није пресудна велика усмереност, већ уједначене антенске особине у веома широком фреквенцијском опсегу.
Галерија слика рогастих зрачника
Слика 4: Рогасти зрачник са гребеном BBHA 9120 A компаније Schwarzbeck Mess-Elektronik (технички лист) ширина опсега: 800 MHz - 5 GHz
Слика 6: TEM рогасти зрачник са гребеном компаније ETS-Lindgreen (технички лист) ширина опсега: 750 MHz - 40 GHz
Додатна литература:
- Love, A. W. (ур.): Electromagnetic Horn Antennas. New York: IEEE Antennas and Propagation Society, 1976.
- Rudge, A. W.; Milne, K.; Olver, A. D.; Knight, P. (ур.): The Handbook of Antenna Design, Vol. I. London: Peter Peregrinus Ltd., 1982.
- Silver, S.: Microwave Antenna Theory and Design. New York: McGraw-Hill, 1949.
Аутор: Кристијан Волф,
Превод на српски:
Александар Г. Ристић>