www.radartutorial.eu www.radartutorial.eu Основе радарске технологије

Блок-шема пријемника метеоролошког радара

Блок-шема метеоролошког радара са линеарним пријемником великог динамичког опсега и регулисаним атенуатором.

Слика 1: Блок-шема метеоролошког радара са линеарним пријемником великог динамичког опсега

Блок-шема пријемника метеоролошког радара

Линеарни пријемник великог динамичког опсега

Код метеоролошких радара не одређује се само положај циљева, већ се обављају и квантитативна мерења. Овај основни принцип одређује и захтеве који се постављају пред пријемник метеоролошког радара.

Пријемник мора поуздано да ради чак и у присуству јаких ехо-сигнала од непокретних објеката. Потребни су му велики динамички опсег, веома висока осетљивост и, пре свега, што линеарнија и прецизно позната преносна карактеристика. Само тако се на основу измерене амплитуде еха могу добити квантитативне процене интензитета падавина.

Компресија динамичког опсега у пријемнику начелно је могућа, под условом да је њена карактеристика позната и да је у потребном мерном опсегу једнозначно инвертибилна. Радарски процесор сигнала мора да буде у стању да из компримованог сигнала поново израчуна првобитну амплитуду сигнала. Нарочито је важно да се никаква информација о амплитуди не изгуби услед ограничавања сигнала или преоптерећења. Због тога једноставна STC кола и логаритамски појачавачи међуфреквенције са накнадном демодулацијом, какви се користе код радара за надзор ваздушног простора, нису погодни за квантитативна метеоролошка мерења без одговарајуће корекције преносне карактеристике.

Међутим, у приказаном пријемном колу користи се логаритамски појачавач, после којег следи аналогно-дигитални претварач, ради генерисања управљачког сигнала за регулисани атенуатор. Овај управљачки сигнал истовремено се прослеђује и радарском процесору сигнала. На тај начин позната је вредност слабљења која се примењује у датом тренутку, па она може да се узме у обзир приликом израчунавања првобитне амплитуде еха.

Систем регулације мора довољно брзо да реагује и да буде временски прецизно усклађен са одговарајућим ехо-сигналом. У приказаном колу за ову намену користе се брзи аналогно-дигитални претварачи паралелног типа (Flash ADC), са кашњењем реда величине једне наносекунде. Да би промена слабљења деловала у правом тренутку, сигнал у линеарном пријемном каналу такође мора да се одговарајуће закасни. На тај начин могу се избећи нежељени комутациони импулси и грешке приликом мерења амплитуде. Кашњења овог реда величине могу се остварити помоћу коаксијалних линија за кашњење сачињених од неколико метара кабла.

Блок-шема метеоролошког радара са линеарним пријемником великог динамичког опсега.

Слика 1: Блок-шема метеоролошког радара са линеарним пријемником великог динамичког опсега

Приказани систем представља кохерентни радар. Све фреквенције и тактни импулси изводе се из веома стабилне фреквенције главног осцилатора, па зато међусобно имају дефинисан фазни однос. Вишеструким умножавањем фреквенције и мешањем добијених међусигнала генерише се фреквенција STALO. Она је за вредност међуфреквенције (IF) виша од предајне фреквенције.

И међуфреквенција се изводи из фреквенције главног осцилатора. Одговарајући осцилатор често се назива COHO, јер обезбеђује потребан фазни однос (кохерентност) у пријемном каналу. Мешањем фреквенција STALO и COHO добија се предајна фреквенција. У модулатору се предајни импулс најпре формира малом снагом као кратак део овог континуалног високофреквентног осциловања. Затим се импулс појачава и антена га зрачи великом снагом. Као завршни степен предајника користи се вишерезонаторски клистрон, који омогућава велику импулсну снагу при кратком трајању предајног импулса.

Фреквенција понављања импулса може се мењати. Ова промена може бити повезана са одговарајућом променом трајања предајног импулса, тако да радар ради са константним фактором испуне (Duty Cycle). Међутим, то захтева да се и ширина пропусног опсега пријемника може прилагодити различитим трајањима импулса.

За потпуно запреминско скенирање могу се користити различити периоди понављања импулса, а самим тим и различити максимални мерни домети. При веома великим угловима елевације није потребно тражити облаке све до висине јоносфере. Због тога при угловима елевације од приближно 15 до 20° и већим мањи мерни домет може бити сасвим довољан. Потребно време пријема тада је краће него при осматрању под малим угловима елевације са великим мерним дометом. На тај начин потпуно запреминско скенирање може се завршити за краће време.

Аутор: Кристијан Волф,
Превод на српски: Александар Г. Ристић