Квазиоптичка видљивост
Квазиоптичка видљивост
Електромагнетни таласи понашају се готово као светлосни зраци и зато се могу прорачунавати према законима оптике. То није изненађујуће, јер се и светлост може посматрати као електромагнетни талас. Разлика је само у фреквенцији, која је код светлости много виша него код електромагнетних таласа у радарском опсегу.
Квазиоптичка видљивост је због израженије дифракције на нижим фреквенцијама нешто већа од оптичке видљивости. Радарски хоризонт зато се налази ниже од оптичког хоризонта. Препреке на путу до њега такође имају различит утицај. Неколико стабала може потпуно заклонити оптичку видљивост, док електромагнетни таласи под одређеним условима могу продрети кроз њих.
Повишен положај посматрача у оптици једнако је ефикасан као и повишено постављена антена за електромагнетне таласе, јер ниски објекти услед закривљености Земљине површине веома брзо нестају иза хоризонта.
Дијаграм на слици 1 приказује видљивост циљева који лете ниско, ограничену закривљеношћу Земље.
Извођење прорачуна домета у зависности од висине антене и висине циља заснива се на једноставним тригонометријским правилима приказаним на слици 2. Максимални домет добија се сабирањем делова R1 и R2, који се израчунавају према Питагориној теореми:
(1)
Квадрат висине антене у овом изразу веома је мали у односу на други члан и може се једноставно занемарити, тако да остаје апроксимација
(2)
Грешка која при томе настаје по правилу је мања од 1%. Исти поступак може се применити и на други троугао за растојање R2 и висину циља:
(3)
На основу оба делимична растојања може се одредити максимални домет уз уважавање радарског хоризонта.
(4)
Еквивалентни полупречник Земље req узима у обзир стандардну рефракцију и једнак је 4/3 стварног средњег полупречника Земље од 6 371 km. Корени израз испред заграде може се свести на константан фактор, при чему се узимају у обзир и различите мерне јединице (Rmax у километрима, а висине и req у метрима).
(5)
Квазиоптичка видљивост има посебан значај за поморске радаре, јер је висина њихове уградње знатно ограничена висином јарбола. То нарочито важи за мање јахте, код којих обавезни навигациони радар треба поставити што је могуће више.
Навигациони радар на ратном броду налази се на висини од 20 m изнад нивоа мора. Мали рибарски брод са својом надградњом достиже висину од 5 m. Са које удаљености би рибарски брод био видљив на радару?
(6)
Сада се прорачун понавља применом потпуне једначине, без ове апроксимације:
(7)
У поређењу са претходним резултатом, разлика овде износи само 50 m, што се може занемарити, нарочито зато што оба резултата зависе од тренутне рефракције, која је овде усвојена само као стандардна вредност.
Аутор: Кристијан Волф,
Превод на српски:
Још нико