www.radartutorial.eu www.radartutorial.eu Основе радарске технологије

Доплеров ефекат

Слика 1: Доплеров ефекат

Слика 1: Анимација Доплеровог ефекта

Доплеров ефекат

Доплеров ефекат представља временско сабијање, односно развлачење сигнала са константном брзином простирања, када се растојање између предајника и пријемника мења током простирања сигнала.

Ако се извор звука креће ка непокретном посматрачу, он чује виши тон него што га извор заиста емитује. Ако се извор звука удаљава од посматрача, ефекат је супротан. Тон који посматрач тада чује нижи је од тона који емитује извор. У оба случаја долази до померања фреквенције.

Ова појава се лако може уочити приликом проласка аутомобила. При томе се запажа да је ефекат израженији што се аутомобил брже креће. На исти начин понашају се и електромагнетски таласи који се одбијају од покретног циља. И код њих долази до померања фреквенције.

Ефекат је добио име по свом откривачу, Кристијану Доплеру, аустријском физичару (1803–1853). Померање фреквенције представља меру брзине циља и назива се Доплерова фреквенција fD.

Доплеров ефекат у радару

У радарској техници Доплеров ефекат користи се за:

fD = 2·v   fD = Доплерова фреквенција [Hz]
λ = таласна дужина емитованог сигнала
v = брзина циља [m/s]
λ

Ова формула важи ако је брзина једнака радијалној брзини.

У већини случајева ваздухоплов се креће у другом смеру. Тада се мери само радијална брзина, која се разликује од стварне брзине циља, па важи следећа формула:

fD = 2·v · cos α   fD = Доплерова фреквенција [Hz]
λ = таласна дужина емитованог сигнала
v = брзина циља [m/s]
α = угао између правца зрачења и правца кретања циља
λ
Извођење формуле за Доплерову фреквенцију код радара

Фазни помак φ електромагнетског таласа од радарске антене до циља и назад одређује се односом пређеног пута и таласне дужине емитованог сигнала, помноженим са углом пуног круга, односно са 2·π, као у следећој формули:

Слика 2: Фазни положај примљеног сигнала

Слика 2: Фазни положај примљеног сигнала

φ = − 2r · 2π φ = фазни помак између предајног и пријемног сигнала
2r = двострука даљина: пут до циља и назад
2π = 360°: један период осцилације
λ = таласна дужина предајне фреквенције
λ

(Поред фазног помака изазваног временом простирања сигнала, при одбијању може доћи до додатног фазног скока, који није узет у обзир у овој формули.) Ако се ваздухоплов креће радијалном брзином:

vr = d(r)
dt

тада се фаза примљеног сигнала мења према изразу:

d(φ) = - 4π · vr
dt λ

То одговара Доплеровом помаку пријемне фреквенције, односно Доплеровој фреквенцији fD, која је одређена следећим изразом:

fD = 1 · d(φ) = 1 · - 4π · vr
2π dt 2π λ

 
|fD| = 2 · vr = 2 · vr· ftx при чему је ftx = предајна фреквенција
c0 = брзина светлости
vr = радијална брзина циља
λ c0

То значи да се код радара Доплерова фреквенција практично јавља два пута: први пут на путу таласа до места рефлексије, а други пут на повратном путу рефлектованог таласа, који већ носи Доплеров помак настао при првом проласку.

„Нормализована“ Доплерова фреквенција

Измерена Доплерова фреквенција fD зависи од радијалне брзине циља и од предајне фреквенције. Она представља меру радијалне брзине само ако је предајна фреквенција ftx релативно константна. Савремени радари најчешће раде са више различитих предајних фреквенција (на пример радари са фреквенцијском диверзитетом). У том случају је утицај различитих предајних фреквенција често још увек мали, јер је разлика између њих само нешто већа од ширине предајног опсега. Међутим, ако ехо-сигнали потичу од предајних сигнала из различитих фреквенцијских опсега, њихова заједничка обрада више није једноставна. Доплерова фреквенција се тада значајно разликује, иако потиче од истог циља. Зато се измерена Доплерова фреквенција дели предајном фреквенцијом која ју је изазвала, како би се добила заједничка величина пропорционална радијалној брзини:

ξD = fD / fTx
= 2· vr / c0

На тај начин добија се такозвана „нормализована“ Доплерова фреквенција ξD , која је пропорционална искључиво радијалној брзини циља. На тај начин Доплерове фреквенције добијене на различитим предајним фреквенцијама могу се заједнички обрађивати, на пример поређењем целокупног Доплеровог спектра циља са подацима из базе података.

Аутор: Кристијан Волф,
Превод на српски: Александар Г. Ристић