Рефлективност
Слика 1: Могући број капи воде (N) по кубном метру у односу на њихов пречник (D) за два примера типа падавина (према Маршалу и Палмеру).
Слика 1: Могући број капи воде (N) по кубном метру у односу на њихов пречник (D) за два примера типа падавина (према Маршалу и Палмеру)[1]
Рефлективност
Рефлективност (Z) представља меру ефективног попречног пресека повратног расејања циљева које може да открије метеоролошки радар, упоредиву са ефективном радарском рефлексионом површином код осматрачког радара. То је снага коју назад расејавају хидрометеори (кишне капи, снежни кристали, зрна града и крупе). Рефлективност се дефинише као укупна површина повратног расејања малих честица по кубном метру, чија је диелектрична константа већа од нуле. Ова вредност је пропорционална шестом степену пречника сферног објекта. Пошто свака кишна кап или пахуља има различит пречник, није могуће једноставно помножити вредност бројем објеката. Зато је рефлективност збир доприноса свих појединачних објеката у једном кубном метру, уз примену модела расподеле различитих величина капи:
где је
N0 = параметар облика (mm-7-µ·m3)
D = пречник капи (mm)
Λ = нагиб експоненцијалне функције (mm-1)(1)
Рефлективност Z зависи од величине и броја кишних капи по јединици запремине и има јединицу mm⁶·m⁻³. Она је пропорционална енергији коју све честице расејања у импулсној запремини расејавају назад ка антени. Ако честице нису сферног облика, онда D представља пречник сфере еквивалентне запремине.
Однос између рефлективности и интензитета падавина
Рефлективност коју измери радар мора се довести у везу са количином падавина која стиже до тла. Интензитет падавина R зависи од броја кишних капи у посматраној запремини, као и од брзине пада v(D), која је такође функција величине капи. Запремина кишне капи пропорционална је величини D3:
Однос рефлективности и интензитета падавина
Пошто енергија коју антена прима зависи од многих фактора, за метеоролошке циљеве рефлективност је дефинисана тако да су сви остали утицаји обухваћени једним коефицијентом и једним експонентом. На тај начин рефлективност зависи само од особина циља. Код кише она расте са бројем и величином кишних капи у ваздуху. Најчешће се изражава у логаритамској јединици dBZ, при чему dB означава децибел, а Z рефлективност.
Рефлективност (Z) односно њена логаритамска вредност (dBZ) може се следећим односом претворити у интензитет падавина (R, у [mm/h]):
Дугогодишњим посматрањима утврђен је велики број различитих вредности за a и b. Те вредности се прилагођавају свакој радарској станици (а код покретних система и свакој локацији) и чувају се у посебној табели.
- a износи 300 за летњу кишу, 200 за зимску кишу и 1800 за снег
- b износи 1,5 за летњу кишу, 1,6 за зимску кишу и 2,2 за снег
У зависности од конфигурације радара и конкретне временске ситуације могућа су вишезначна тумачења. Због тога се за квантитативну анализу интензитета падавина морају користити и додатна упоредна мерења.
Поређење рефлективности
Радар је постао важан алат у метеорологији за мерење падавина и откривање опасних временских појава. Олује, урагани и сличне појаве развијају се преносом топлотне енергије са земљине површине или топлих мора у атмосферу. Када се топле и влажне ваздушне масе подижу, водена пара се кондензује, ствара облаке и ослобађа латентну топлотну енергију.
Олуја је веома динамична појава: расте, достиже врхунац, затим слаби и нестаје. Дакле, то није стабилан објекат који се једноставно креће са ветром. Зато метеоролошки радар мора довољно често да претражује небо како би могао да прати брзе промене временске ситуације.
Уобичајено је да се упозорења о временским непогодама ажурирају сваких 5 минута. За мерење падавина, међутим, довољно је освежавање података сваких 15 минута. Тако се ни током 24 часа не ствара непрегледна количина података.
Од метеоролошког радара се очекује да одреди, а пре свега измери, интензитет падавина! Због тога мора бити прецизно калибрисан и имати широк динамички опсег (60 до 100 dB или више), како би могао поуздано да детектује и слабу кишу на великим удаљеностима и јаку кишу у непосредној близини. За разлику од временских појава, одјеци од авиона, птица или непокретних циљева на тлу обично се појављују појединачно или у малим групама. Падавине су, међутим, распоређене на великом простору, а честице могу имати различите облике (капљице воде, кристали леда, град, снег или њихове комбинације).
Због тога (као и због променљиве расподеле величине кишних капи) не постоји јединствен квантитативан однос између количине падавина и амплитуде радарског одјека.
Случај A |
Приказан је танак облак без падавина. Примљени сигнал ће бити релативно слаб. |
![]() |
Случај B |
Овај случај представља облак са извесном количином падавина (на пример слаба киша или ромињање). У том случају очекује се знатно јачи радарски одјек. |
![]() |
Случај C |
Овај случај приказује густ облак са великом количином падавина. То може бити, на пример, снажно невреме. Густина таквог облака је веома велика, па је и примљени радарски одјек веома интензиван. |
![]() |
Табела 1: Повезаност јачине примљеног одјека са могућим временским појавама
На основу искуства и истраживања на различитим предајним фреквенцијама може се саставити табела која повезује јачину примљеног одјека, рефлективност и могуће временске појаве, што омогућава идентификацију примљеног одјека.
Треба имати у виду да се јачина примљених одјека различитих временских појава не може једнозначно сврстати у прецизно дефинисану табелу, већ она представља само приближно средство за процену.
Рефлективност временских појава
Сама вредност измерене рефлективности обично није довољна за поуздано разликовање појединих врста временских појава (иначе би резултат био недовољно прецизан). Због тога се често користе додатне методе, као што су мерење Доплерове фреквенције или мерења у различитим равнима поларизације.
Важни су и врста и састав кишних облака. Величина капљица значајно утиче на слабљење сигнала и рефлективност временске појаве. Поред тога, за одређену количину падавина може се са великом вероватноћом очекивати одређен распон величина капљица. Ако је то познато, може се проценити рефлективност тих капљица, а поређењем са познатим моделима одредити и количина падавина.
Процењени процентуални удео капљица воде различитих величина при различитим количинама падавина приказан је у следећој табели:
| Пречник капи (D - cm) |
Количина падавина (mm/hr) | |||
| 0,25 | 1,25 | 2,5 | 12,5 | |
| процентуални удео капи воде одређених величина | ||||
| 0,05 | 28,0 | 10,9 | 7,3 | 2,6 |
| 0,10 | 50,1 | 37,1 | 27,8 | 11,5 |
| 0,15 | 18,2 | 31,3 | 32,8 | 24,5 |
| 0,20 | 3,0 | 13,5 | 19,0 | 25,4 |
| 0,25 | 0,7 | 4,9 | 7,9 | 17,3 |
| 0,30 | - | 1,5 | 3,3 | 10,1 |
| 0,35 | - | 0,6 | 1,1 | 4,3 |
Табела 2: Статистичка расподела величине капи воде
На основу ових података могуће је проценити рефлективност при другим количинама падавина. Познавање састава облака омогућава и детаљније моделовање и класификацију облака.
При томе се мора узети у обзир и температура. Слабљење електромагнетних таласа зависи од температуре.
Грешке процене
Треба имати у виду да одређивање различитих временских појава на основу примљених радарских одјека не даје веома прецизне резултате. Према једном извору (MIT Labs у САД), употреба унапред дефинисаних скала може довести до грешака од 50% до 100%! Међутим, ови резултати могу се значајно побољшати оптимизацијом метеоролошких станица које користе непосредне физичке методе мерења (на пример, количина кише се тамо одређује са тачношћу од 5 до 10%). Додатне висококвалитетне методе интерполације могу смањити ове грешке на 20% до 50%. И овде резултат зависи од тачности прикупљања и обраде података, као и од оптималног избора положаја радарског система.
Град
Одређивање подручја са градом представља важну функцију метеоролошког радара. Међутим, неке методе за његово препознавање захтевају сложеније радарске станице.
Табела јачине радарских одјека
Важно! Вредности рефлективности временских појава могу се поредити само релативно, јер радарски одјек у великој мери зависи од фреквенције, па подаци са две различите радарске локације највероватније неће имати исте вредности!
Свака метеоролошка радарска станица има табелу величина радарских одјека која омогућава да се из јачине рефлектованих сигнала примљених антеном изведу закључци о различитим врстама временских појава. Ова табела може да се користи за разликовање метеоролошких података од других објеката и за тумачење радарске слике приказане на екрану.
| Рефлективност | Временска појава / објекат |
|---|---|
| највећа рефлексија
▼▼▼▼▼▼ ▼▼▼▼▼ ▼▼▼▼ ▼▼▼ ▼▼ ▼ најслабија рефлексија |
одјеци од тла |
Табела 3: Рефлективност у зависности од временске појаве
Сви објекти имају одређену вредност рефлективности. Због тога се одјек који антена прими, а који се разликује по јачини и облику, може тумачити како би се извео закључак о врсти и интензитету временске појаве.
Напомена: Треба нагласити да је рефлективност само приближно процењена величина. Оптимизација система се често врши уз помоћ метеоролошких података са других сензора (на пример са класичних метеоролошких станица независних од радара), како би се обезбедиле оптималне перформансе метеоролошког радара. (Ово се увек односи на конкретну локацију радара.)
Све врсте временских појава и објеката изазивају одређену количину рефлектоване енергије. Јасно препознатљиви непокретни циљеви, односно покретни и непокретни објекти на тлу, стварају најјаче одјеке.
Ова табела пореди радарске одјеке само за падавине. Наравно, постоје и друге врсте временских појава, али оне нису обухваћене овом табелом.
Киша се најчешће одређује помоћу односа између рефлективности (Z у mm⁶/m⁻³) и интензитета падавина (R у mm / h-1). Унапред дефинисане табеле рефлективности користе се у свакој метеоролошкој радарској станици као основа за почетно тумачење и прорачун.
Интензитет падавина R може се израчунати из рефлективности Z
помоћу следеће емпиријске формуле:
Z = aRb
где су a и b константе,
а R је интензитет падавина у mm/h.
(Константе a и b
емпиријски су одређене за различите врсте падавина.)
Ипак, тешко је успоставити потпуно тачан однос између рефлективности
и количине падавина (да ли постоји неколико великих или много малих капи?).
На пример, једна кап пречника 5 mm и масе 65 mg има исту рефлективност
као 15 625 капи пречника 1 mm,
чија је укупна маса већ 8180 mg.
| Киша слојевита | Z = 200·R1,6 |
| Киша орографска | Z = 31·R1,71 |
| Грмљавинска олуја конвективна | Z = 286·R1,37 |
| Снег | Z = 2000·R² |
Табела 4: Типичне вредности за различите врсте падавина
Поред тога, постоје и други облици временских појава које системи метеоролошког радара
могу да идентификују (иако то, у зависности од фреквенцијског опсега, намене
и софтвера радарске станице, није доступно код свих система).
То могу бити, на пример:
- киша (или грмљавинска олуја), на основу односа количине падавина према амплитуди примљеног одјека. Киша се обично дели на шест степени интензитета (слаба, умерена, јака, веома јака, интензивна и екстремна). На пример, FAA је објавила класификациону скалу у облику информативног циркуларног документа.
- облаци из којих не падају падавине (од капљица воде или кристала леда)
- магла и ледена магла – подаци који понекад укључују и процењену вредност видљивости.
- турбуленције у ведром ваздуху (само у одређеним фреквенцијским опсезима – најефикаснији системи за откривање турбуленција у ведром ваздуху раде у L-опсегу!)
У недостатку додатних информација, у подручјима умерене климе може се користити стандардна вредност Z = 200·R1,6. Обично се Z приказује у логаритамској скали: ZdB = 10 log Z.
Аутор: Кристијан Волф,
Превод на српски:
Александар Г. Ристић