www.radartutorial.eu www.radartutorial.eu Основи радарске технике

Фреквенцијски и таласни опсези

Спектар електромагнетних таласа обухвата фреквенције до 1024 Hz. Овај веома широк укупни опсег због различитих физичких својстава дели се на више подопсега.

Подела фреквенција на различите опсеге раније се заснивала на критеријумима који су историјски настали и данас су углавном превазиђени. Због тога је настала нова подела фреквенцијских опсега, која се користи међународно. Ипак, у литератури се делимично још увек користе традиционалне ознаке фреквенцијских опсега.

Преглед је приказан на следећој слици:

Слика 1: Фреквенцијски и таласни опсези које користи радар.

Слика 1: Фреквенцијски и таласни опсези које користи радар.

Фреквенцијски и таласни опсези

Слика 1: Фреквенцијски и таласни опсези које користи радар.

Тренутно постоје два важећа система означавања фреквенцијских опсега, који су на слици 1 упоређени. IEEEInstitute of Electrical and Electronics Engineers (IEEE) даје предност систему означавања који је историјски настао и чија је намерно несистематична расподела слова за ознаке опсега делимично потекла из времена 2. светског рата, када је избор ознака у почетку служио прикривању коришћених фреквенција.

Слика 2: неки радарски уређаји са својим фреквенцијским опсегом

Слика 2: неки радарски уређаји са својим фреквенцијским опсегом

Телесни скенер
Аутомобилски радар
Бордски радар
Радар за бојиште
Радар ПВО
Радар иза хоризонта (OTH)
SMR
PAR
ASR
En-Route
радар
GPR

Слика 2: неки радарски уређаји са својим фреквенцијским опсегом

У оквиру НАТО-а користи се новија табела фреквенцијских опсега чије су границе опсега прилагођене технологијама и могућностима мерења у различитим фреквенцијским подручјима. Границе опсега распоређене су приближно логаритамски и систем је отворен према вишим фреквенцијама, тако да се нови опсези могу лако дефинисати. И овај систем означавања има војно порекло и представља поделу опсега за електронско ратовање, у коме радарски системи заузимају веома важно место.

Пошто сврставање у нове фреквенцијске опсеге није увек могуће без познавања тачне фреквенције, тамо где су у техничкој документацији произвођача наведени традиционални називи опсега, они су овде преузети без додатних коментара. Ипак, потребан је опрез! У Немачкој се код произвођача и даље често користе старе немачке ознаке опсега. Радари такозване „C-band породице“ сигурно раде у новом G-опсегу, док радари који у називу имају слово „L“ (на пример SMART-L) више не раде у L-опсегу већ у D-опсегу. Ситуација постаје још сложенија када ознака L-опсег може истовремено означавати и 1 GHz и 40 GHz, а није познато који систем означавања је аутор користио.

Фреквенције радарских уређаја крећу се од приближно 30 MHz до око 300 GHz (300 000 000 000 осцилација у секунди!). За поједине радарске примене ипак се преферирају одређени фреквенцијски опсези. Радари веома великог домета најчешће раде на нижим фреквенцијама, до D-опсега укључиво. Радари контроле летења на аеродромима раде делимично непосредно испод 3 GHz (ASR), односно непосредно испод 10 GHz (PAR).

A- и B-опсег (HF и VHF радари)

Ови радарски опсези испод 300 MHz имају дугу историјску традицију, јер су управо у њима настали први радари пре и током 2. светског рата. Фреквенцијско подручје одговарало је високофреквентним технологијама које су у то време биле доступне. Касније су коришћени за радаре раног упозорења изузетно великог домета, такозване радаре иза хоризонта (Over The Horizon, OTH). Пошто тачност одређивања угла зависи од односа таласне дужине и величине антене, ови радари не могу да испуне високе захтеве у погледу угаоне прецизности. Антене ових радара су ипак изузетно велике и могу бити дугачке више километара. У овом подручју јављају се посебни услови аномалног простирања таласа, који додатно повећавају домет радара на рачун тачности. Пошто су ови фреквенцијски опсези веома заузети различитим комуникационим службама, расположива ширина опсега за радаре релативно је мала.

Данас ови фреквенцијски опсези имају посебан војни значај, јер савремене стелт технологије (такозвани „невидљиви бомбардери“) у овом делу спектра показују само веома ограничен ефекат, а понекад чак и супротан од очекиваног.

C-опсег (UHF радари)

За овај фреквенцијски опсег (300 MHz до 1 GHz) развијени су специјализовани радари, који се користе као војни радари раног упозорења, на пример у систему Medium Extended Air Defense System (MEADS), или као профилери ветра у метеорологији. Ове фреквенције се само незнатно пригушују атмосферским појавама, што омогућава велики домет. Савремени поступци, такозвани ултраширокопојасни радари (UWB), емитују веома широк спектар сигнала мале импулсне снаге од A до C опсега и најчешће се користе за испитивање материјала или у археологији као радар за испитивање тла (GPR).

D-опсег (L-опсег радара)

Ово подручје је изузетно погодно за савремене радаре за осматрање ваздушног простора великог домета, са дометима који прелазе 400 km (≈250 NM). Релативно мали утицај цивилних радио-служби омогућава широкопојасно зрачење са веома великом снагом. У овом опсегу често се примењује интраимпулсна модулација предајног импулса како би се постигли још већи домети. Међутим, због закривљености Земље стварно остварив домет ових радара при малим висинама лета знатно је мањи, јер су такви циљеви заклоњени радарским хоризонтом.

У контроли летења у овом фреквенцијском опсегу користе се En-Route радари, познати и као Air Route Surveillance Radar (ARSR). У комбинацији са монопулсним секундарним радаром (MSSR), ови радари користе релативно велике антене које се споро окрећу (L-опсег: као Large antenna и Long range).

E/F-опсег (S-опсег радара)

У фреквенцијском подручју од 2 до 4 GHz атмосферско слабљење је нешто веће него у D-опсегу. Радарима је овде потребна знатно већа предајна снага да би се постигли велики домети. Као пример може се навести војни Medium Power Radar (MPR) са импулсном снагом до 20 MW. У овом подручју већ се јављају значајни утицаји временских појава. Због тога су овде смештени и први метеоролошки радари за праћење падавина, који се претежно користе у суптропским и тропским подручјима, где је потребно пронаћи компромис између рефлективности и слабљења приликом проласка кроз падавине.

Специјални радари контроле летења средњег домета од приближно 100 km (50…60 NM), познати као Airport Surveillance Radar (ASR), помажу контролорима летења у надзору посебних зона око аеродрома. Ознака S-опсег се овде често користи као подсетник за smaller antenna и shorter range.

G-опсег (C-опсег радара)

У овом фреквенцијском опсегу производе се мобилни војни радари за надзор бојишта кратког и средњег домета. Антене су довољно мале да се могу брзо премештати, а истовремено обезбеђују високу прецизност потребну за управљање ватром. Утицај временских појава је веома изражен, па су војни радари најчешће опремљени антенама са кружном поларизацијом. У овом фреквенцијском подручју користи се и већина радара за праћење падавина намењених подручјима умерене климе.

I/J-опсег (X- до Ku-опсега радара)

У подручју између 8 и 12 GHz однос таласне дужине и величине антене постаје повољнији. Са веома малим антенама могу се постићи довољно високе угаоне тачности, што погодује војној употреби као ваздухопловног радара (Airborne Radar). С друге стране, антене ракетних радара за навођење, које су и даље релативно велике у односу на таласну дужину, довољно су компактне да се могу сматрати покретним системима.

Овај фреквенцијски опсег се у цивилној и војној употреби претежно користи за поморске навигационе радаре. Мале, јефтине и брзо ротирајуће антене обезбеђују довољан домет уз веома добру прецизност. Антене могу бити изведене као једноставни прорезни зрачници или као патч антене.

У космичким истраживањима овај фреквенцијски опсег се такође користи за радар са синтетичком апертуром (SAR) у војном извиђању и за географско снимање Земљине површине. Посебна примена инверзног радара са синтетичком апертуром (ISAR) налази се у надзору морских површина ради спречавања загађења животне средине.

K-опсег (K- и Ka-опсег радара)

Са порастом предајне фреквенције расте и слабљење у атмосфери, али се повећавају могућа тачност и резолуција по даљини. Велики домети више се не могу остварити. Примери радарских примена у овом фреквенцијском подручју су радари за надзор кретања на аеродрому, познати и као Surface Movement Radar (SMR) или као део система Airport Surface Detection Equipment (ASDE). Изузетно кратким предајним импулсима од само неколико наносекунди постиже се одлична резолуција по даљини, тако да се на екрану већ могу распознати контуре авиона и возила.

L-опсег (V-опсег)

Због молекуларног расејања у атмосфери (овде пре свега услед водене паре у ваздуху), електромагнетни таласи у овом подручју трпе веома велико слабљење. Радарске примене су зато ограничене на домете од свега неколико десетина метара.

M-опсег (W-опсег)

У овом подручју могу се уочити два феномена атмосферског слабљења. Један максимум слабљења налази се око 75 GHz, а један релативни минимум око 96 GHz. Обе фреквенције имају практичну примену. У подручју од око 75 до 76 GHz користе се радари кратког домета у аутомобилској индустрији као помоћ при паркирању, системи за помоћ при кочењу и системи за аутоматско избегавање судара. Захваљујући великом слабљењу услед молекуларног расејања (овде пре свега због молекула кисеоника O2), спречава се међусобно ометање великог броја ових радарских уређаја.

N-опсег

У подручју око 122 GHz налази се још један ISM-опсегIndustrial, Scientific and Medical Band (ISM-опсег) намењен мерној техници. Пошто се у високофреквентној техници већ од 100 GHz = 0,1 THz говори о терахерцном подручју, индустрија радарске модуле за овај фреквенцијски опсег често нуди под називом „терахерцни радар“. Ови терахерцни модули налазе примену, на пример, у такозваним телесним скенерима, у аутоматској контроли квалитета већ упакованих производа (контрола кроз амбалажу), при мерењу дебљине заштитних премаза, ламината или чоколадних премаза, као и за откривање страних тела у прехрамбеним производима. Код телесних скенера користи се чињеница да ове терахерцне фреквенције релативно лако продиру кроз суве и непроводне материјале, али због влаге у кожи не могу продрети дубље од неколико милиметара.
 

У трећем издању књиге „Radar Handbook“ Мерил Сколник (Merrill Skolnik) брани старији систем означавања фреквенцијских опсега према IEEE стандарду 521-2002. Ове ознаке (приказане црвеном скалом на слици 1) прилагођене су радарским системима из периода Другог светског рата и послератног периода. Данас се, међутим, користе много више фреквенције од 110 GHz — већ постоје фазно стабилни генератори до 270 GHz и снажни генератори до 350 GHz. Пре или касније и ове фреквенције ће бити коришћене у радарским системима. Паралелно са тим постоје и UWB радари, који превазилазе оквире класичних радарских фреквенцијских опсега.

Ове различите ознаке фреквенцијских опсега могу бити веома збуњујуће. За радарске инжењере и техничаре то не представља проблем — они се добро сналазе са различитим фреквенцијама, опсезима и таласним дужинама. Међутим, они обично нису задужени за набавку и логистику. На тим местима најчешће раде људи са добрим економским образовањем. Покушајте онда објаснити да је генератор фреквенције за I/J-опсег погодан за мерења на X- и Ku-опсежним радарима, или да генератор сметњи за D-опсег може ометати све радаре који раде у L-опсегу.

UWB радари имају изузетно широку ширину опсега. Они истовремено користе предајне фреквенције из више фреквенцијских опсега. Шта звучи јасније: да одређени UWB радар користи опсеге E до H, или да користи подручје од горњег дела S-опсега до доњег дела X-опсега?

Међутим, све док произвођачи радара у називима својих система користе слова старих ознака фреквенцијских опсега, IEEE ће и даље сматрати да нове ознаке „...нису у складу са праксом у области радара и стога их не треба користити.“ Merrill I. Skolnik
По мом мишљењу, динамичан развој радарске технике ће пре или касније навести и IEEE да своје ставове прилагоди новој ситуацији. На крају крајева, није прошло много времена откако се унутар IEEE чак и метрички систем јединица сматрао неприкладним, док је предност давана англосаксонском систему мера (инчи, стопе и миље).

Аутор: Кристијан Волф,
Превод на српски: Александар Г. Ристић