Шта је таласовод?
Основе таласовода
Слика 1: Димензије правоугаоног таласовода; овде веома кратак сегмент таласовода са пригушном спојницом за фреквенције од 18,0 … 26,5 GHz
Слика 1: Димензије правоугаоног таласовода; овде веома кратак сегмент таласовода са пригушном спојницом за фреквенције од 18,0 … 26,5 GHz
Слика 2: Настанак таласовода из кратко спојених делова вода дужине λ /4
Основе таласовода
Таласоводи су водови за пренос високофреквенцијских електромагнетних таласа. То су металне цеви, често израђене од квалитетних материјала (бакар, месинг — понекад посребрени или чак позлаћени). Најновија технологија омогућава израду таласовода од веома лаких композитних материјала на бази угљеничних влакана, који су галвански метализовани. [1]
Таласоводи могу имати правоугаони, кружни или елиптични попречни пресек, при чему се правоугаони таласовод најчешће користи за релативно кратке везе. У поређењу са коаксијалним каблом, таласоводи имају значајне предности које у пракси постају важне тек на фреквенцијама изнад 1 GHz. Њима се електрична снага у микроталасном подручју може преносити са много мањим губицима него жичаним водовима. У металним зидовима таласовода електрично и магнетно поље које преноси енергију једнако је нули, па су поља ограничена искључиво на простор унутар таласовода. Због тога су таласоводи потпуно заштићени од зрачења — и изнутра ка споља (без губитака услед зрачења) и споља ка унутра, што обезбеђује добру отпорност на сметње код веома слабих корисних сигнала.
Недостаци коаксијалних каблова:
У фреквенцијском опсегу изнад приближно 1000 MHz коаксијални водови имају низ значајних недостатака при преносу великих снага (на пример предајних сигнала),
као што су велико слабљење и мала отпорност на електрични пробој.
Губици настају услед сопствених капацитивности и индуктивности вода,
као и услед
скин-ефекта,
и нагло расту са повећањем фреквенције.
Изнад 36 GHz коаксијални каблови се готово више не могу користити због превеликог слабљења.
Отпорност на пробој ограничена је малим растојањем између унутрашњег и спољашњег проводника.
Док су такви недостаци још прихватљиви код сигнала мале снаге,
у системима велике снаге доводе до неприхватљивих губитака.
Конструкција таласовода
Обичан двожични вод морао би у правилним размацима бити механички ослоњен изолаторима. Код високофреквенцијских примена ти дистанцери не морају бити изолатори, већ могу бити реализовани као кратко спојени и подешени водови дужине λ /4 (такозвани „stub“ елементи). При добром прилагођењу они трансформишу кратки спој у прикључак веома велике импедансе на двожичном воду.
Теоријски, таласовод настаје тако што се безброј оваквих stub елемената поређа један уз други у облик положеног слова U. Два таква профила постављена један насупрот другом образују таласовод правоугаоног попречног пресека ширине λ /2.
Слика 3: Електрично поље у таласоводу (попречни пресек, тренутни приказ, H10 мод)
Ови делови вода дужине λ /4 чине рад таласовода зависним од фреквенције. Сигнали се могу простирати кроз таласовод тек изнад одређене фреквенције. Та фреквенција зависи од димензија таласовода, а посебно од дужине стране „a“. Услови за простирање постоје када је таласна дужина сигнала мања од такозване граничне таласне дужине λгр.
Гранична таласна дужина правоугаоног таласовода одређује се формулом:
| λгр = 2 · a |
λгр = гранична таласна дужина [m] a = већа димензија таласовода [m] |
Из тога се види да веће таласне дужине захтевају и веће димензије таласовода. Испод одређене фреквенције (на пример испод 1 GHz, што одговара таласној дужини већој од 30 cm) таласовод постаје превелик и непрактичан.
Димензије таласовода стандардизоване су према DIN 47302. Ове ознаке одговарају спецификацијама IEC 153. Код правоугаоног таласовода ужа страна „b“ једнака је половини шире стране „a“. За сегмент таласовода приказан на слици 1 користи се екструдирана месингана правоугаона цев типа WR 42. Назив WR 42 потиче од енглеског израза “Waveguide Rectangular”, а број означава ширину стране „a“ у стотим деловима инча.
поље
Слика 4: Основни модови простирања у таласоводу
- Страна „a“ има ширину тачно 0,42 инча, односно 0,42 · 25,4 mm = 10,67 mm.
- Ширина стране „b“ износи тачно половину те вредности, односно 5,34 mm.
- Доња гранична фреквенција износи 14,051 GHz. Пренос са малим губицима почиње тек око 30 % изнад те вредности.
- Горња гранична фреквенција одређена је условом појаве нежељеног мода, чија је доња гранична фреквенција у овом таласоводу 28,102 GHz. Горња гранична фреквенција основног мода лежи приближно 5 % испод те вредности.
- Одговарајући фреквенцијски опсег за овај тип таласовода износи од 18,0 GHz до 26,5 GHz.[2]
поље
Слика 4: Основни модови простирања у таласоводу
Простирање електромагнетних таласа у таласоводу
Када се енергија уведе у таласовод, у средини шире стране „a“ формира се електрично поље (E-поље). Електрично поље је најјаче у средини таласовода, а опада према ужим странама „b“. У попречном пресеку има синусоидалну расподелу. Електрично поље истовремено ствара и магнетно поље. Пошто магнетно поље не може бити нормално на металну површину проводника, једини могући правац простирања остаје правац дуж таласовода.
Електрично поље се временски мења фреквенцијом сигнала и дуж таласовода има максимуме и минимуме на растојању од половине таласне дужине. Високофреквенцијска енергија која се доводи у таласовод тако у његовој унутрашњости формира електромагнетни трансверзални талас (TEM), код кога су електрично и магнетно поље међусобно нормални. Електрично поље формира се између две шире стране таласовода, а магнетно поље између две уже стране. Поља не остају константна, већ се њихов интензитет и поларитет непрекидно мењају у ритму улазног сигнала. Ова електромагнетна таласна појава простире се кроз таласовод брзином приближно једнаком брзини светлости.
Слика 4: E-поље у таласоводу (попречни пресек, тренутни приказ, H10 мод)
Слика 5: Расподела јачине поља путујућег таласа у таласоводу
Старија слика више није доступна у великом формату:
Слика 6: H-поље у таласоводу (поглед одозго, тренутни приказ)
Слика 6: H-поље у таласоводу (поглед одозго, тренутни приказ)
Слика 6: H-поље у таласоводу (поглед одозго, тренутни приказ)
Електрично и магнетно поље код електромагнетних таласа локално су увек међусобно нормални. Ако је електрично поље усмерено у правцу простирања, говори се о E-таласу или TM-таласу (од енгл.: Transverse Magnetic). Ако је магнетно поље усмерено у правцу простирања, говори се о H-таласу или TE-таласу (од енгл.: Transverse Electric).
страна „a“
Слика 6: Рефлексија косо упадног таласа на металном зиду
страна „a“
Слика 6: Рефлексија косо упадног таласа на металном зиду
Простирање путем вишеструке рефлексије
Простирање таласа у таласоводу може се делимично објаснити и помоћу геометријске оптике. Особине таласа у таласоводу могу се извести из особина равног таласа. Слика 6 приказује рефлексију равног таласа таласне дужине λ₀ на металном зиду при косом упаду (овде под углом φ = 67°). Електрично поље E је овде нормално на раван приказа, па се може означити само бојом. Таласни врх (са +Emax) приказан је црвеном бојом, а таласна долина (са −Emax) плавом. Зелена боја симболизује нулту линију.
Угао упада једнак је углу рефлексије. При рефлексији на зиду талас доживљава фазни скок од 180°. Преклапање оба таласа на слици се препознаје по томе што се на одређеном растојању од металног зида формирају локални минимуми и максимуми као интензивно црвено или плаво обојене области. На растојању од
| a = 0,5 | λ₀ | (2) |
| cos φ |
добија се линија потпуног поништавања за поље E. Позитивни таласни фронт упадног таласа (црвено) поклапа се са негативним таласним фронтом рефлектованог таласа (плаво). (На графици ово због адитивног мешања боја даје љубичасту боју. Са енергетске тачке гледишта ове области би исправно требало приказати зеленом бојом.) Временом се целокупна слика помера удесно заједно са пристизањем таласа.
Дуж ове линије на растојању „a“ могла би се поставити друга метална зидна површина, а да се ситуација до те површине уопште не промени. На том другом зиду процес рефлексије се понавља и замењује стално зрачење упадног таласа. Између ова два зида (као и раније испред само једног зида) формирају се позитивни и негативни максимуми таласа. Они се крећу удесно као „пакети“ такозваном фазном брзином или групном брзином. У тродимензионалном приказу ти „пакети“ одговарали би приказу на слици 5. Ова два зида (нацртани зид у доњем делу графике и други зид који је само замишљен на висини хоризонталне линије) одговарају зидовима „b“ таласовода.
Из ове графике такође се види да је оптимално простирање таласа у таласоводу могуће само при оптималном углу упада таласа. Од овог угла упада φ и таласне дужине таласа који се преноси зависи и оптимална ширина стране таласовода „a“.
Таласна дужина у таласоводу
У пракси се у таласоводу формирају минимални и максимални напони услед вишеструке интерференције делова енергије рефлектованих од зидова. „Пакети“ који се крећу удесно имају у својим максимумима међусобни размак који се разликује од таласне дужине λ₀ у слободном простору. Тај размак износи
| λh = | λ₀ | (3) |
| sin φ |
Таласна дужина осцилације у таласоводу λh зато се разликује од таласне дужине λ₀ у слободном простору. Нажалост, овај угао је тешко измерити. Из односа таласне дужине и оптималног угла упада могу се повезати ове зависности. Таласна дужина у таласоводу сада зависи од односа димензије a таласовода и таласне дужине у слободном простору:
(4)
При томе настаје фазна брзина која се код равномерне осцилације простире брзином већом од брзине светлости за фактор sin φ. Због тога је таласна дужина у таласоводу λh често приметно већа него у слободном простору. Пренос енергије (а тиме и локална промена осцилације) ипак се простире брзином мањом од брзине светлости.
Слика 7: Приказ зидних струја H₁₀–таласа (тренутни приказ). Код путујућег таласа слика се помера у правцу простирања брзином приближно једнаком брзини светлости.
Слика 7: Приказ зидних струја H₁₀–таласа (тренутни приказ). Код путујућег таласа слика се помера у правцу простирања брзином приближно једнаком брзини светлости.
Слабљење
За добру проводљивост правоугаоног таласовода од пресудног је значаја његова димензија (страна „a“) у односу на фреквенцију која се преноси. Високе фреквенције захтевају таласоводе мањих димензија и обрнуто.
Слабљење таласовода у великој мери зависи од фреквенције. Таласовод који ради на граничној фреквенцији још увек има релативно велико слабљење, које се са порастом фреквенције смањује до минимума. У одређеном опсегу тај минимум остаје готово константан, а затим слабљење поново почиње да расте.
Слабљење таласа настаје услед губитака на зидним струјама. Слика 7 приказује расподелу зидних струја H₁₀–таласа. Густина зидне струје одређена је тангенцијалном компонентом јачине магнетног поља на површини зида. Зидна струја тече паралелно са површином зида, али је оријентисана нормално на компоненту магнетног поља. На доњем и горњем зиду таласовода зидна струја тече у средини у правцу простирања. Према ивицама се јављају додатне попречне струје. Израчуном површинског интеграла преко густине зидне струје могла би се одредити константа слабљења таласоводног таласа.
Зидне струје теку искључиво по унутрашњој страни таласовода. Зидови таласовода најчешће су израђени од полираног месинга. Унутрашње површине могу бити посребрене, а код фреквенција изнад приближно 40 GHz чак и позлаћене. Нечистоће на унутрашњој површини делују као додатни извор слабљења.
Отпорност на пробој
Отпорност таласовода на електрични пробој зависи од растојања између његових зидова, односно таласоводи малог попречног пресека (за високе фреквенције) имају мању отпорност на пробој од таласовода већег попречног пресека. Код правоугаоног таласовода пресудно је најмање растојање, дакле дужина стране „b“. Отпорност на пробој зависи и од влажности ваздуха. Да би се код већих преносних снага повећала отпорност на пробој, у унутрашњости таласовода ствара се надпритисак, који из таласовода истискује влажан ваздух, односно спречава његов продор. Тај ваздух се у сложеним поступцима суши током процеса компримовања.
Слика 8: При приближно истом пречнику таласовод има знатно већу отпорност на пробој.
Области примене
Таласоводи се користе
- у предајним системима велике снаге у микроталасном опсегу;
- у радарским системима;
- у микроталасним пећницама као веза између магнетрона и коморе за загревање;
- као кратак спојни део између рогастог антенског зрачака са жлебовима и штампане плоче у конверторима са малим шумом (LNB), који се користе у параболичним антенама за сателитски пријем.
Референце:
- Саопштење за јавност института Fraunhofer-Institut für Schicht- und Oberflächentechnik
- Информације о сировим таласоводима (технички подаци о комерцијалним таласоводима)
Аутор: Кристијан Волф,
Превод на српски:
Александар Г. Ристић>