Радар за надзор ваздушног простора
Слика 1: Радар за надзор ваздушног простора ASR-NG на полигону компаније Hensoldt у близини Улма
(© 2016 Hensoldt GmbH)
Слика 1: Радар за надзор ваздушног простора
ASR-NG
на полигону компаније Hensoldt у близини Улма
(© 2016 Hensoldt GmbH)
Шта је ASR?
Радар за надзор ваздушног простора
За радар за надзор ваздушног простора у контроли летења често се користе и енглески називи Airport Surveillance Radar (ASR) или, ређе, Terminal Area Radar (TAR). То је специјални примарни радар средњег домета који се користи на аеродромима и контролору летења пружа преглед свих ваздухопловних кретања у његовој зони контроле. Најчешће ради у фреквенцијском опсегу од 2 700 до 2 900 MHz (E-опсег), јер овај фреквенцијски опсег има релативно мало слабљење услед апсорпције у областима са јаким падавинама. Истовремено је ова фреквенција довољно висока да омогући употребу веома усмерених антена уз релативно мале димензије и мању масу.
Редундантност
Због великог значаја ове функције, захтева се висок степен редундантности свих склопова, тако да вероватноћа отказа остане веома мала. Поред тога, често се примењује и аутоматска реконфигурација система, при чему се непрекидно прати исправност свих склопова. У случају квара, резервни склопови се аутоматски укључују у ланац обраде сигнала. Друга могућност је употреба великог броја идентичних модула у предајнику, тако да радар може наставити рад чак и ако неки од њих откажу (Soft Error Management). Такав предајник је отпоран на отказе и може поднети више кварова модула без значајног губитка домета (видети примену радарске једначине).
Ови модули могу се заменити чак и током рада, док су напони укључени. Из тог разлога радар за надзор ваздушног простора у већини случајева користи пасивну антену, јер би код ротирајуће активне антене замена модула била могућа само уз заустављање ротације. Код пасивне антене сви модули су приступачни, док радар наставља да ради, мада са нешто смањеном снагом. Недостатак пасивне антене је то што и веома слаби ехо-сигнали трпе велике губитке у дугим таласоводним везама између предајника/пријемника и антене.
Аеродроми са веома великим обимом ваздушног саобраћаја, као што је аеродром Минхен „Franz Josef Strauß“ (ICAO код: EDDM), чак располажу са два независна радара за надзор ваздушног простора. То се чини како због редундантности, тако и ради међусобног покривања мртвог левка, који би иначе представљао празнину у осматрању тачно изнад положаја радара.
Технички подаци
За техничке податке радара за надзор ваздушног простора постоје обавезујуће препоруке Међународне организације цивилног ваздухопловства (ICAO) као и Европске организације за безбедност ваздушне пловидбе EUROCONTROL. Захтевана радарска покривеност једног ASR радара у складу је са границама надлежности аеродрома, које је утврдила ECACЕвропска конференција цивилног ваздухопловства (ECAC). Ефективни домет ASR радара за авионе који лете на висини од 3 000 стопа (≙ око 1 000 m) треба зато да буде већи од 40 NM (≙ око 75 km), до 60 наутичких миља (≙ око 110 km). По висини се, међутим, захтева покривеност само до 10 000 стопа (≙ око 3 000 m). Домет изнад тога, на пример до 80 наутичких миља, пожељан је, али није неопходан. Напротив: због временског биланса импулсног радара тада се морају прихватити компромиси у брзини обртања антене. Споријом ротацијом погоршава се брзина освежавања података. Овај временски биланс утиче и на ред величине потребне фреквенције понављања импулса, што затим смањује број погодака. Губици у вероватноћи откривања који због тога настају морају се компензовати другим мерама, на пример знатно већом резервом предајне снаге. Да би се такав напор оправдао, морају постојати веома озбиљни разлози да примарни радар достигне домет од 80 NM.
Брзина обртања антене износи 12 до 15 обртаја у минути. Тиме се постиже брзина освежавања података од 4 до 5 секунди. Пошто контролор летења при радарски вођеном прилазу аеродрому најмање сваких 5 секунди мора пилоту саопштити податак о курсу, овај временски ритам обезбеђен је периодом обртања антене. ASR најчешће користи параболичну рефлекторску антену са Cosecans² дијаграмом. Код многих уређаја се помоћу два рог зрачника врши раздвајање на High-Beam и Low-Beam, што побољшава могућности потискивања непокретних циљева, односно откривања покретних циљева (MTI или MTD).
Подаци о висини лета
Радар за надзор ваздушног простора је из економских разлога најчешће само 2D радар. Ипак, ASR је увек повезан са секундарним радаром, чија се идентификација циљева приказује на показивачима заједно са подацима примарног радара. Секундарни радар такође обезбеђује податак о висини лета, који се у ваздухоплову одређује барометарски. Обе информације се у обједињивачу трагова (Plot-Combiner) система за обраду радарских података повезују и приказују на екрану у облику алфанумеричког блока података поред ознаке циља. Секундарни радар је такође радар за осматрање (Secondary Surveillance Radar, SSR), који у основи ради синхронизовано са примарним радаром. Показивачи ASR радара најчешће имају могућност укључивања размере са двоструко већим дометом од примарног радара, па тако могу приказивати податке секундарног радара и на већим удаљеностима (на пример до 120 NM).
Мерење елевационог угла примарним радаром и на основу њега израчунавање висине лета могуће је, на пример, и код радара приказаног на слици 1. Тај радар за ту сврху користи систем од три рог зрачника, сваки са независним пријемним каналом. Сваки елевациони угао производи карактеристичну расподелу снаге ехо-сигнала у тим пријемним каналима, што омогућава грубу процену висине лета.
Електронске карте
ASR радари у већини случајева могу приказивати електронске карте на радарском екрану. То обухвата тактичке линије и границе надлежности, положаје препрека, забрањене зоне летења, радио-мајаке или упадљиве оријентире на терену. Код савремених радарских система ове карте су сачуване као датотеке у рачунару. Код старијих аналогних радарских система карте су морале бити смештене у посебном спољном уређају за картографски видео-сигнал, на фотографски израђеној транспарентној плочи. Она се осветљавала светлосним снопом који се кретао синхроно са отклањањем слике на екрану.
Аутор: Кристијан Волф,
Превод на српски:
Александар Г. Ристић