Прорезни зрачник
Слика 1: Дужина прореза одређује његову резонантну фреквенцију, а ширина прореза одређује ширину опсега прорезног зрачника.
Слика 1: Дужина прореза одређује његову резонантну фреквенцију, а ширина прореза одређује ширину опсега прорезног зрачника.
Прорезни зрачник
Прорезни зрачници су антене које се често користе у навигационим радарима у фреквенцијском опсегу од приближно 300 MHz до 25 GHz, најчешће као групне антене напајане таласоводом. И старије велике фазно управљане антене користиле су овај принцип, јер су прорезни зрачници веома економично решење за групне антене са фреквенцијски зависним закретањем снопа. Код прорезних антена у проводној плочи (која се сматра бесконачно великом) изрезује се прорез дужине приближно λ/2, али мале ширине (мање од 0,1 λ), који се побуђује у средини. Према Бабинеовој теореми, такав прорез се понаша као резонантни зрачник. Жак Бабине (1794–1872) био је француски физичар који је 1837. године формулисао теорему о дуалности између дифракционих слика уског прореза и танке длаке. Према овој теореми, карактеристике зрачења прореза могу се описати истим особинама еквивалентног дипола истих димензија. Вертикални прорез има исти дијаграм зрачења као вертикални дипол, али ствара хоризонтално поље, што значи да су улоге електричног и магнетног поља замењене. Код вертикалног дипола вектор електричног поља осцилује у вертикалној равни, док код вертикалног прореза осцилује у хоризонталној равни, односно управно на прорез. Поларизација је линеарна.
Слика 2: Различити широкопојасни прорезни зрачници.
Отпор зрачења (импеданса) уског прореза добија се из:
| Zd · Zs = η2/4 | где је |
Zs = отпор зрачења прореза Zd = отпор зрачења дипола η = таласна импеданса слободног простора |
(1) |
Из тога следи да је Zs = 485 Ω.
Димензије прореза, његов облик и евентуално окружење могу се мењати, што омогућава подешавање његових резонантних својстава. Ширина опсега правоугаоног уског прореза једнака је ширини опсега еквивалентног дипола и приближно износи половину ширине опсега цилиндричног дипола чији је пречник једнак ширини прореза. Слика 2 приказује облике прореза који одступају од правоугаоног облика и тиме повећавају ширину опсега прорезног зрачника.
Слика 2: Различити широкопојасни прорезни зрачници.
Иако теорија захтева бесконачно велику проводну површину, одступање од теоријске вредности је мало ако је површина већа од квадрата таласне дужине. Напајање прорезних зрачника може се реализовати обичним двожичним водом. Као и код дипола, импеданса зависи од места напајања. Вредност од 485 Ω важи само за напајање у средишту. Померање тачке напајања од центра ка ивици континуално смањује импедансу.
Примена прореза је веома разноврсна. Они могу заменити диполе када је потребна поларизација управна на уздужну осу зрачника. Ако се, на пример, дипол користи за напајање параболичне антене са лепезастим дијаграмом, морао би бити постављен хоризонтално ако је потребна хоризонтална поларизација. То би довело до тога да ивичне области рефлектора не буду довољно осветљене, док би се велики део енергије губио изнад и испод рефлектора. Поред тога, уздужна димензија дипола налази се управо у равни у којој се за фокус параболичног рефлектора захтева тачкасти извор зрачења. Ако се у том случају дипол замени прорезним зрачником, ови недостаци се не јављају.
Слика 3: Различити распореди прореза у таласоводу.
Прорези у таласоводима
Слика 3: Различити распореди прореза у таласоводу.
Распореди прореза у таласоводима представљају економичан начин израде групних антена. Слика 3 приказује правоугаони таласовод са тренутним приказом расподеле струје на зидовима таласовода, означене црвеним линијама. Ако се у зидовима израде прорези, ток струје ће бити више или мање поремећен, у зависности од положаја прореза. Ако су прорези довољно уски, прорези B и C на слици 3 имаће само мали утицај на расподелу струје. Зато ће ова два прореза зрачити врло мало или нимало. Насупрот томе, прорези A и D представљају препреку за ток струје. Због тога ток струје делује као систем побуде за прорез као зрачник.
Пошто се талас у таласоводу простире унапред, и приказане линије струје се померају. Тако прорез, у зависности од фреквенције ВФ осцилације која се преноси таласоводом, наизменично добија напонски потенцијал на својим ивицама. У приказаном положају прорези A и D имају најјаче спрезање са ВФ енергијом која се преноси таласоводом. Да би се то спрезање смањило, прорез A би, на пример, могао бити померен ближе једном од краћих зидова таласовода. Исти ефекат би се постигао закретањем прореза тако да угао више не буде прав, већ нека вредност између положаја A и B, односно C и D. У случају закретања прореза, степен спрезања приближно је пропорционалан фактору sin2θ, где је θ угао одступања од вертикалног положаја код прореза D или од паралелног положаја код прореза A.
Слика 4: Групна антена са прорезним зрачницима на широј страни таласовода.
Групне антене
Слика 4: Групна антена са прорезним зрачницима на широј страни таласовода.
Више прорезних зрачника у једном таласоводу формира групну антену. Да би појединачни зрачни елементи зрачили у исправном фазном односу, морају бити постављени на међусобном растојању које одговара таласној дужини важећој унутар таласовода. Та таласна дужина се разликује од таласне дужине у слободном простору и функција је дуже странице a правоугаоног таласовода. За најчешће коришћени H10 мод израчунава се према:
Слика 5: Групна антена са прорезним зрачницима закренутим за око 30° на ужој страни таласовода.
a = дужа страница правоугаоног таласовода
λh = таласна дужина у таласоводу
λ = таласна дужина у слободном простору
(2)
Таласна дужина у таласоводу нешто је већа него у слободном простору. На основу те таласне дужине растојање између зрачних елемената у групи подешава се на вредност нешто већу од таласне дужине λ у слободном простору. То неповољно утиче на величину и број бочних латица. Прорези се често постављају ексцентрично (са смањеним спрезањем) и наизменично лево и десно од средине. При постављању на ужу страну таласовода може се десити да је та страна краћа од потребне резонантне дужине прорезног зрачника. У том случају прорез се може продужити преко ивица, тако да делимично захвата и странице a таласовода. Ако се користи косо постављање прореза, они морају бити наизменично оријентисани улево и удесно, како би се поља појединачних зрачника сабирала у једну (на слици 5 хоризонталну) поларизацију, а не у поларизацију одређену углом нагиба прореза.
У практично изведеним прорезним антенама сви прорези у таласоводу прекривени су танким изолационим материјалом ради заштите унутрашњости. Тај материјал не сме бити хигроскопан или мора бити заштићен од атмосферских утицаја.
Слика 6: Прорезна антена за поморски радар у S-опсегу, експонат у пољској поморској кадетској школи.
Слика 6: Прорезна антена за поморски радар у S-опсегу, експонат у пољској поморској кадетској школи.
Појединачни уски прорезни зрачник може радити и на фреквенцијама ±5 … ±10% око своје резонантне фреквенције. Међутим, код групних антена то више није тако једноставно. Таква групна антена је због међусобних растојања тачно једнаких λh веома осетљива на фреквенцију за коју су та растојања оптимизована. Ако се фреквенција промени, ова растојања више не одговарају оптималним вредностима и перформансе антене опадају. Фазна разлика која се јавља од зрачника до зрачника сабира се дуж целе антене до вредности које више нису прихватљиве. Антена тада почиње да „шкиљи“, односно дијаграм антене показује у другом правцу од оптичке средишње осе. Овај ефекат се може и намерно искористити за електронско закретање антенског снопа као функцију промене предајне фреквенције.
Код радарских антена ова конструкција се радо користи у навигационим радарима. Да би се повећала ефективна површина антене (њена апертура), читав таласоводни склоп са прорезним зрачницима смешта се у неку врсту предимензионисаног роговског зрачника (видети слику 6). То побољшава усмереност у вертикалној равни и повећава антенско појачање. Ова врста антене формира лепезасти дијаграм: изузетно узак у бочном углу, а релативно широк (20° до 25°) у елевацији.
Аутор: Кристијан Волф,
Превод на српски:
Александар Г. Ристић>