Радар за облаке
Слика 1: Вертикални радар за облаке Mira-35
Радар за облаке
Радари за облаке су метеоролошки радари који приказују положај и облик облака. Називају се и MMCR (Millimeter-wave Cloud Radar). То су радарски системи за мерење вертикалних профила рефлективности, Доплерове брзине и варијансе брзине. Користе изузетно високе фреквенције између K-опсега и W-опсега, чији се таласи рефлектују већ на спољашњим границама облака и унутар облака се толико снажно пригушују да често уопште не могу да продру у њега. Међутим, радар на тај начин добија ехо-сигнал чак и од веома танких облака састављених од кристала леда, као што су цируси. Радар за падавине у C-опсегу може да открије само капљице пречника од 0,1 … 0,2 mm, па облаке уопште не би „видео”. Због тога се за радар за облаке морају користити много више фреквенције.
Слика 2: Вертикално скенирање током једног часа
Радар за облаке може да ради стационарно на земљи, али и на сателитима. Постоје две различите конструкције стационарних земаљских радара:
- вертикални радар за облаке, који зрачи само вертикално навише и ствара радарску слику у функцији времена, и
- скенирајући радар за облаке са непрекидном ротацијом по азимуту.
Стационарни земаљски уређаји најчешће користе релативно ниску фреквенцију за ову врсту радара у Ka-опсегу, која омогућава и продирање кроз облак. На тај начин могу се одредити и горње границе облака. Међутим, киша толико снажно пригушује ове фреквенције да се овај радар за облаке може користити само по сувом времену. Радар за облаке на сателитима користи фреквенцију од 94 GHz и њиме се мери само горња граница облака.
Аутор: Кристијан Волф,
Превод на српски:
Александар Г. Ристић