www.radartutorial.eu www.radartutorial.eu Основе радарске технологије

Динамика пријемника

Од ове тачке
долази до
засићења
Гранична
осетљивост

Слика 1: Такозвана калибрациона крива пријемника (Receiver Calibration Curve): излазни сигнал (Y-оса) у зависности од улазне снаге (X-оса). Разлика између тачке засићења и тачке граничне осетљивости представља динамику пријемника у децибелима (овде: 118 − 96 = 22 dB).

Од ове тачке
долази до
засићења
Гранична
осетљивост

Слика 1: Такозвана калибрациона крива пријемника (Receiver Calibration Curve): излазни сигнал (Y-оса) у зависности од улазне снаге (X-оса). Разлика између тачке засићења и тачке граничне осетљивости представља динамику пријемника у децибелима (овде: 118 − 96 = 22 dB).

Динамика пријемника

Однос снаге између ехо-сигнала из блиске зоне и ехо-сигнала од објеката на веома великим даљинама може достићи и 80 dB. Сигнале са тако великим разликама у снази веома је тешко обрађивати, нарочито ако их је потребно касније претворити у дигитални облик током обраде радарских сигнала.

Појам динамика описује разлику између максималне и минималне могуће пријемне снаге пријемника. За радарски пријемник важи следећа дефиниција:

D = PEmax   = максимална вредност сигнала при којој пријемник још није ушао у ограничење (засићење).
 
= минимални сигнал при којем пријемник још увек даје излазни сигнал.
 
PEmin

Минимална улазна снага PEmin дефинише се као ниво који је 3 dB изнад улазног шума, а максимална улазна снага PEmax као вредност 1 dB испод тачке засићења. Та горња граница назива се тачка компресије од 1 dB. Један поступак директног мерења динамике пријемника описан је у поглављу Мерна пракса.

Ако се већина параметара радара из основне радарске једначине може сматрати константном унутар једног импулсног периода, ипак остају веома променљиве величине као што су ефективна рефлексиона површина σ и даљина до откриваног објекта. Због тога се минимална могућа пријемна снага може посматрати као пропорционална односу најмање ефективне рефлексионе површине и максималне могуће даљине, док се максимално очекивана пријемна снага добија из односа веома велике ефективне рефлексионе површине и минималне мерљиве даљине.

PE = Ps λ2 G2 σ = k · σ (2)
(4π)3 · R4 R4

Параметри који се током једног импулсног периода не мењају обједињују се у константан фактор k, који се затим скраћује:

D = PEmax = k · σmax / R4min = σmax · R4max (3)
PEmin k · σmin / R4max σmin · R4min

 

Ако се у ову формулу унесу стварни подаци конкретног радара, добија се потребна динамика пријемника за тај систем. На пример, ASR-E због трајања предајног импулса од 45 µs (импулс за велики домет) има минималну даљину од 6,75 km. Максимални домет са истим импулсом износи 60 наутичких миља, односно приближно 110 km. При томе треба обрађивати ефективне рефлексионе површине од најмање 0,1 m² (ултралаки авион) до 100 m² (тешки транспортни авион):

D = 100 m² · (110 km)4 = 7 · 107 ≈ 78,5 dB
0,1 m² · (6,75 km)4

Пријемник, дакле, мора поред најслабијег ехо-сигнала који још може бити обрађен, да обради и ехо-сигнале који су више од 70 милиона пута јачи.

То није могуће без неколико посебних коларских решења, која омогућавају такозвану компресију динамике. При томе је важно да компресија буде „размерна“, тако да се разлике у амплитуди касније могу математички поново реконструисати.

Аутор: Кристијан Волф,
Превод на српски: Александар Г. Ристић