Врсте метеоролошких радара
Слика 1: Smart-R (Doppler radar On Wheels, DOW) овде посматра пешчану олују
Врсте метеоролошких радара
Метеоролошки радари се уопштено могу поделити на радаре са фиксном локацијом и мобилне радаре, при чему треба правити разлику између мобилних и преносивих система. Заиста мобилни су само они радари који раде током кретања: на пример метеоролошки радар у авиону или на сателиту. Чак ни веома лако преносиви радари, који се у САД користе као Doppler radar On Wheels (DOW) за праћење торнада, према овој дефиницији нису мобилни, јер током рада имају фиксну позицију.
Метеоролошки радари су најчешће високо специјализовани за извршавање тачно одређеног задатка. Они користе фреквентни опсег између 2,7 и 100 GHz. Њихова предајна снага може, у зависности од намене, да варира од неколико десетина киловата до једног мегавата. Та снага се најчешће генерише помоћу магнетрона или клистрона. Могућа је и употреба полупроводничких предајника, али они, због неопходне компресије импулса (нарочито због временских бочних латица), обично обезбеђују мању тачност мерења. Временске бочне латице сигнала из једне ћелије даљине преклапају се са одјецима из суседних ћелија. Истовремено, на одјек у посматраној ћелији утичу бочне латице сигнала из суседних ћелија. У зависности од фазног односа, измерена амплитуда одјека може се и повећати и смањити. Поларизација се често може пребацивати између линеарне хоризонталне и линеарне вертикалне, или се истовремено користе обе поларизације. Тада се често користи назив STAR режим (Simultaneous Transmission And Reception). Пријемницима метеоролошких радара потребан је динамички опсег који је најчешће већи од 100 dB. То се технички постиже паралелним радом више пријемника различите осетљивости. Ако је један пријемник преоптерећен, користи се сигнал мање осетљивог пријемника, а његова амплитуда се у софтверу доводи у однос са укупном осетљивошћу система.
У зависности од намене, постоје следеће врсте метеоролошких радара:
- Радар за падавине, често једноставно називан кишни радар (иако су и град и снег падавине, али нису киша), представља 3D радар за кружно осматрање. То је најчешће коришћена врста метеоролошког радара, која у зависности од примене ради у S-опсегу или C-опсегу. Користи се и X-опсег, али само за мала растојања.
- Радар за облаке углавном користи K-опсег или W-опсег.
- Антене
профилера ветра
налазе се на земљи и зраче вертикално нагоре, по потреби уз мало одступање смера,
како би мериле брзину ветра.
Њихова радарска слика је функција времена.
- MST радар (Mesosphere-Stratosphere-Troposphere) је такозвани Clear-Air-Doppler-Radar и користи ниске фреквенције за мерење висине граничних слојева између ваздушних маса различите густине.
- Температурни профилер (RASS) индиректно мери температуру на великим висинама. Користи се за одређивање вертикалног профила температуре, температурних промена и инверзионих слојева.
- Метеоролошки радар у авионици,
или носни радар, најчешће је мултифункционални радар који ради у
X-опсегу
за навигацију и заштиту од судара (у војне сврхе и за управљање оружјем),
комбинован са метеоролошким каналом који служи као радар за падавине.
Ради само у сектору испред авиона и у реалном времену приказује подручја падавина као површине означене бојама,
док су други авиони приказани као светли симболи.
- Једна од допунских метода метеоролошког даљинског истраживања су такозвани Microwave-Sounder уређаји. Ови пасивни микроталасни радиометри користе се, на пример, на метеоролошким сателитима. Они мере природно микроталасно зрачење атмосфере у различитим фреквенцијским каналима. Из тих мерења могу се, између осталог, извести вертикални профили температуре и влажности. Пошто ови уређаји сами не емитују електромагнетне таласе и не омогућавају одређивање даљине, нису радари.
- …
Аутор: Кристијан Волф,
Превод на српски:
Александар Г. Ристић