www.radartutorial.eu www.radartutorial.eu Основе радарске технологије

Клистрон

Слика 1: Клистрон типа NSN 662-5861 компаније English Electric Valve Co Ltd.
(љубазношћу компаније OSTRON, www.ostron.de)

Слика 1: Клистрон типа NSN 662-5861 компаније English Electric Valve Co Ltd.
(љубазношћу компаније OSTRON)

Садржај „Клистрон”
  1. Двокоморни клистрон
  2. Вишекоморни клистрон
  3. Мултиснопни клистрон
  4. Sheet-beam клистрон
  5. Рефлексни клистрон
  6. Примене
  7. Историја клистрона
  8.  Видео верзија
  9. (Верзија ове странице за штампу)

Шта је клистрон?

Клистрон

Клистрони су високоснажне цеви за микроталасно подручје. То су цеви са временом пролаза које се у радарским уређајима користе као појачавачи или осцилатори. Клистрон користи кинетичку енергију електрона за појачавање високофреквентне осцилације. Унутар клистрона користи се ефекат времена пролаза тако што се мења брзина електрона у електронском снопу. Магнетно поље има само задатак да фокусира електронски сноп дуж његове целокупне дужине. Ово магнетно поље усмерено је паралелно са електронским снопом, тако да клистрон припада линеарно-снопним цевима. Клистрон има један или више шупљинских резонатора, који су распоређени око уздужне осе цеви и додатно модулишу статичко електрично поље. Клистрони су типично пројектовани за рад на једној фиксној фреквенцији. Фреквенција се у ограниченим границама може подешавати механичком деформацијом резонантних шупљина. Према броју шупљинских резонатора, клистрони се деле на двокоморне клистроне, вишекоморне клистроне и рефлексне клистроне.

Фактор појачања клистрона који се користе као појачавачи може бити веома велики (понекад више од 60 dB) при могућим излазним снагама до више десетина мегавата. Међутим, клистрони имају ограничену пропусну ширину (често мању од 2%) јер морају користити резонантне компоненте. Захтевају високе напоне напајања у опсегу од више стотина киловолти. Као што је и очекивано код вакуумских цеви, њихова просечна вероватноћа отказа јавља се након 5 000 до 75 000 радних часова.

Двокоморни клистрон

Двокоморни клистрон је појачавачка цев која се пре свега користи у војним радарским уређајима. Може се користити и као осцилатор ако се високофреквентна енергија из другог шупљинског резонатора враћа на први резонатор коаксијалним каблом или таласоводом. Међутим, ова веза мора имати тачно дефинисано кашњење, како би осцилације у шупљинским резонаторима биле међусобно у фази и тако обезбедиле позитивну повратну спрегу. Такав клистронски осцилатор је ипак непрактичан за употребу, јер се при промени фреквенције мора механички подешавати и резонантна фреквенција сваког шупљинског резонатора и фазни помак повратне линије. За такве случајеве погоднији је рефлексни клистрон.

Конструкција

Механичке димензије клистрона одређене су величином шупљинских резонатора. Двокоморни клистрон састоји се од електронског топа, два шупљинска резонатора, магнетног система за фокусирање електронског снопа и колектора. Да би се постигле велике снаге, овај електронски топ мора емитовати велики број електрона. Двокоморни клистрон користи два шупљинска резонатора око осе цеви, који модулишу електрично поље. У средини ових шупљина налази се решетка или перфорирана структура кроз коју пролази електронски сноп. Прва шупљина, у коју се доводи сигнал који треба појачати, назива се управљачки резонатор (енгл.: „buncher“). Друга шупљина са својим излазним спрегом назива се појачавачки резонатор (енгл.: „catcher“). Подручје између шупљинских резонатора назива се „дрифт-простор“ или „простор пролаза“. Колектор прихвата преосталу енергију електронског снопа и претвара је у топлоту.

Простор пролаза
Густинска модулација
Шупљински
резонатор
Шупљински
резонатор
Колектор
Спрежна петља
Катода
Грејање
Анода
Електронски сноп
Магнетни систем
ВФ улаз
ВФ излаз

Слика 2: Принцип рада клистрона

Простор пролаза
Густинска модулација
Шупљински
резонатор
Шупљински
резонатор
Колектор
Спрежна петља
Катода
Грејање
Анода
Електронски сноп
Магнетни систем
ВФ улаз
ВФ излаз

Слика 2: Принцип рада клистрона

катода магнет магнет buncher анода сноп catcher колектор
Простор пролаза
Густинска модулација
Управљачки
резонатор
Појачавачки
резонатор
Колектор
Спрежна петља
Катода
Грејање
Анода
Електронски сноп
Магнетни систем
ВФ улаз
ВФ излаз

Слика 2: Принцип рада клистрона
(интерактивна слика)

Опис рада

Колектор је прикључен на потенцијал масе. Насупрот томе, катода и анода имају такозвани напон снопа до више стотина киловолти, због чега колектор производи рендгенско зрачење и мора бити заштићен оловним оклопом.

Електрони емитовани са катоде најпре се убрзавају великим једносмерним напоном између аноде и катоде, пре него што константном брзином уђу у подручје управљачког резонатора. Сигнал уведен у управљачки резонатор ствара додатно локално електрично поље. Смер електричног поља мења се са фреквенцијом сигнала у управљачком резонатору. Ове промене наизменично убрзавају и успоравају електроне електронског снопа. Електрони који пролазе кроз управљачки резонатор у тренутку нулте вредности сигналног напона пролазе непромењеном брзином; они који пролазе током позитивне полупериоде сигналног напона бивају убрзани; они који пролазе током негативне полупериоде сигналног напона бивају успорени. Ова промена брзине електрона у простору пролаза назива се модулација брзине. Бржи електрони сустижу спорије електроне. На том месту електрони се групишу и стварају густинску модулацију.

Функција другог шупљинског резонатора, појачавачког резонатора, јесте да преузме кинетичку енергију из електронског снопа. Појачавачки резонатор поставља се дуж осе електронског снопа на месту где густинска модулација достиже максимум. Положај је одређен временом пролаза електронских пакета при сопственој резонантној фреквенцији шупљина. Електрони затим напуштају појачавачки резонатор смањеном брзином и стижу до колектора. У колектору се преостала енергија ових електрона претвара у топлотну енергију. Колектор често има веома сложену унутрашњу конструкцију, како би се осигурало да ниједан електрон не може бити рефлектован назад у простор пролаза.

Технички подаци

Степен корисног дејства двокоморног клистрона одређује се односом снаге која се клистрону доводи преко једносмерног напајања и испоручене високофреквентне снаге. Код двокоморног клистрона он износи око 40%. Губици настају пре свега због неидеалног груписања густине електрона, као и због преостале енергије електрона која се у колектору претвара у топлоту. Просечна излазна снага може достићи до 500 kW, а импулсна снага до 30 MW на 10 GHz. Као појачање снаге постиже се до 30 dB.

Слика 3: Конструкција вишекоморног клистрона

Слика 3: Конструкција вишекоморног клистрона

катода магнет магнет buncher анода сноп catcher колектор дод.г дод.д

Слика 3: Конструкција вишекоморног клистрона
(интерактивна слика)

Вишекоморни клистрон

Појачање, снага и степен корисног дејства клистрона могу се знатно побољшати додатним шупљинским резонаторима између улазног и излазног резонатора двокоморног клистрона. Додатни шупљински резонатори служе за додатну модулацију брзине електронског снопа и доводе до повећања излазне снаге. Електронски пакети у електронском снопу тиме постају израженије разграничени. Вишекоморни клистрони могу се користити за повећање појачања или пропусне ширине цеви. Често раде са благо раздешеним шупљинским резонаторима, како би се тиме, уз смањено појачање, постигла знатно већа пропусна ширина до 8%.

Нови концепт Kladistron (изведено од: адијабатски клистрон) означава високоснажне клистроне са великим бројем шупљинских резонатора (најмање двоструко више него код класичног клистрона). Такви кладистрони се, међутим, не користе у радарским уређајима.

Слика 4: Модел пресека мултиснопног клистрона са 8 извора електронских снопова компаније TESLA

Слика 4: Модел пресека мултиснопног клистрона са 8 извора електронских снопова компаније TESLA

Мултиснопни клистрон

Мултиснопни клистрони су клистрони са више електронских снопова, једноставно речено, више клистрона са по једним појединачним електронским снопом који раде паралелно и користе заједничке улазне и излазне резонаторе. Остали шупљински резонатори и системи фокусирања могу бити заједнички или одвојени. Мултиснопни клистрони могу испоручити већу високофреквентну снагу при нижим једносмерним напонима (типично 50 до 80%). Због тога су, услед мање средње брзине електрона, и краћи (типично 30 до 60%). Још једна предност мултиснопних клистрона је већа пропусна ширина. Мултиснопни клистрони се фокусирају или магнетним пољима или електростатички.

Мултиснопни клистрони постижу степен корисног дејства од 60 до 80%. Користе се пре свега у истраживањима у акцелераторима честица. У контексту појма мултиснопни клистрон, клистрони са само једним електронским снопом називају се mono-beam klystron.

Слика 5: половина кућишта за sheet-beam клистрон, изрезана глодањем у екструдираном профилу

Простор пролаза
Колектор
ВФ излаз
ВФ улаз

Слика 5: половина кућишта за sheet-beam клистрон, изрезана глодањем у екструдираном профилу

Sheet-beam клистрон

Код до сада разматраних клистрона попречни пресек електронског снопа био је кружан. Код sheet-beam клистрона он је, напротив, раван. То се постиже посебним обликом електронског топа.

Sheet-beam клистрони користе електронски сноп са знатно мањом густином струје. Пошто је оптерећење катоде много мање, може се очекивати и дужи радни век. Могу се изводити и као мултиснопни клистрони, нпр. тако што се у једној цеви два равна електронска снопа поставе један изнад другог као Double Sheet-Beam Klystron (DSBK).

Производња sheet-beam клистрона је много једноставнија и захтева знатно мање појединачних делова. Сви шупљински резонатори и колектор урађују се у раван профил од масивног материјала. Тај профил, постављен преко огледално израђеног другог профила, формира комплетну резонантну структуру клистрона. На тај начин је могуће знатно ефикасније хлађење него код класичних клистрона.

Катода
Коаксијални кабл са
спрежном петљом
Шупљински
резонатор
Електрони пролазе
кроз отворе

Слика 6: Шупљински резонатор рефлексног клистрона

Катода
Коаксијални кабл са
спрежном петљом
Шупљински
резонатор
Електрони пролазе
кроз отворе

Слика 6: Шупљински резонатор рефлексног клистрона

Рефлексни клистрон

Рефлексни клистрон користи само један шупљински резонатор. Он стога не ради као појачавач, већ искључиво као осцилатор. Иза шупљинског резонатора налази се електрода названа рефлектор, на коју се доводи снажан негативан напон. Овај напон успорава електроне који пролазе кроз резонатор, зауставља их и поново убрзава назад ка резонатору.

Електрони приликом првог пролаза кроз резонатор доживљавају модулацију брзине. Током кретања ка рефлектору формирају се електронски пакети. Ако је напон рефлектора правилно подешен, електронски пакети враћају се у резонатор у тачно одговарајућој фази. Тада предају кинетичку енергију резонатору и одржавају осцилације.

Фреквенција осцилације зависи пре свега од резонантне фреквенције шупљинског резонатора. У ограниченим границама може се подешавати променом напона рефлектора. Рефлексни клистрони су некада били веома распрострањени као локални осцилатори у микроталасним пријемницима и као предајници мале снаге.

Данас су скоро у потпуности замењени полупроводничким осцилаторима, јер су компактнији, поузданији и не захтевају високе напоне.

Примене

Слика 8: Рефлексни клистрон K-806 из мерног уређаја

Слика 8: Рефлексни клистрон K-806 из мерног уређаја

Клистрони имају широко подручје примене у високофреквентној техници, јер се снаге које се могу постићи клистронима не могу достићи полупроводничким компонентама. Због тога се прихвата велика вероватноћа отказа вакуумских цеви.

Аутор: Кристијан Волф,
Превод на српски: Још нико