www.radartutorial.eu www.radartutorial.eu Основе радарске технологије

Шта је фреквенција понављања импулса код радара?

Фреквенција понављања импулса

Време предаје τ
Предајни импулс
Контролни импулси
Ехо-сигнал
Време пријема
Мртво време
Период понављања импулса (PRT)

Слика 1: Временски ток рада импулсног радара

Време предаје τ
Предајни импулс
Контролни импулси
Ехо-сигнал
Време пријема
Мртво време
Период понављања импулса (PRT)

Слика 1: Временски ток рада импулсног радара

Фреквенција понављања импулса

Фреквенција понављања импулса (енгл.: Pulse Repetition Frequency — PRF) представља број предајних импулса које радар емитује у једној секунди.

Радар емитује кратак високофреквентни импулс трајања τ и затим између предајних импулса очекује ехо-сигнале. Време од почетка једног предајног импулса до почетка следећег назива се период понављања импулса (енгл.: Pulse Repetition Time — PRT или Pulse Repetition Period — PRP) и представља реципрочну вредност фреквенције понављања импулса:

PRT = 1 (1)
PRF
Време пријема

Време између два предајна импулса у општем случају представља време пријема. Оно је увек краће од разлике између периода понављања импулса и времена предаје, а понекад је додатно ограничено такозваним мртвим временом, током којег се пријемник искључује непосредно пре следећег предајног импулса.

Код појединих радара између предајног импулса и времена пријема постоји и кратко време опоравка предајно-пријемног преклопника (дуплексера). Ово време опоравка настаје зато што предајно-пријемни преклопник мора да искључи пријемник како би га заштитио од велике снаге предајника. Међутим, код веома малих предајних снага могућ је пријем чак и током трајања предајног импулса. У том случају време пријема обухвата и време предаје.

следећи burst
burst
(овде од
4 PRT-а)
заједничко мртво време

Слика 2: Burst режим рада импулсног радара

следећи burst
burst
(овде од
4 PRT-а)
заједничко мртво време

Слика 2: Burst режим рада импулсног радара

Мртво време

Ако се време пријема завршава пре следећег предајног импулса, настаје мртво време. Код савремених радара мртво време се углавном користи за извршавање интерних тестова система. Радари који користе фазно управљану антену посебно зависе од постојања таквог времена, јер се током тог периода фазни померачи морају препрограмирати за следећи положај дијаграма зрачења. Тај поступак може трајати и до 200 µs, па мртво време у тим системима може постати значајан део укупног циклуса рада.

Током мртвог времена пријемник је већ искључен, јер антена за време репрограмирања више не може да обезбеди валидне пријемне сигнале. Пошто се у том периоду не могу обрађивати стварни радарски подаци, време се користи за интерне тестове електронских склопова и проверу њихове исправности и оперативне спремности.

У ту сврху генеришу се сигнали познате величине, убризгавају се у пријемни ланац, а њихова обрада прати се у појединим модулима система. Видео-процесор те тестне импулсе уклања, тако да се не приказују на екрану. На основу резултата тестирања поједини модули могу се аутоматски реконфигурисати, а систем може генерисати конкретну поруку о грешци.

Burst режим

Расподела мртвог времена не мора нужно бити равномерна. Могуће је и да се више предајних импулса емитује у брзом низу један за другим. Ако је, на пример, потребно да више периода понављања импулса буде усмерено у исти правац зрачења, као што је неопходно за међупериодну компензацију ради потискивања одраза од непокретних циљева, тада мртво време може бити знатно краће. Поред предности у виду уштеде времена, знатно је мања и вероватноћа да ће се интерни параметри радара нежељено променити. Истовремено се током тог кратког временског интервала мења и фреквенција понављања импулса: она је већа од своје просечне вредности. Што је фреквенција понављања импулса већа, то је већи и једнозначни мерни опсег брзине (видети Доплерова дилема).

Burst режим се најчешће користи код дидактичких радара. Овим радарима, због веома малих растојања унутар просторије за обуку, није потребно дуго време пријема. С друге стране, потребно им је много више мртвог времена како би се подаци о ехо-сигналима могли пренети рачунару преко релативно уске серијске комуникационе везе. На пример, они емитују само 10 импулса у секунди, што одговара просечној фреквенцији понављања импулса од 10 Hz. Међутим, тих 10 импулса емитује се унутар свега 200 µs. За израчунавање једнозначне Доплерове фреквенције то одговара фреквенцији понављања импулса од 50 kHz. Након тога следи готово читава секунда заједничког мртвог времена. Током тог периода подаци се преко USB везе преносе брзином до 280 Mbit/s.

Аутор: Кристијан Волф,
Превод на српски: Александар Г. Ристић