www.radartutorial.eu www.radartutorial.eu Основе радарске технологије

Доплерови филтри

Σ
Σ-канал
ΔAz
ΔAz-канал
ΔEl
ΔEl-канал
Клатер-
Доплеров
филтар
Филтар
нулте
Доплерове
фреквенције
Банка
Доплерових
филтара
Мултиплексер

Слика 1: Блок-шема MTI система у радару са монопулсном антеном и дигиталним пријемником

Σ
Σ-канал
ΔAz
ΔAz-канал
ΔEl
ΔEl-канал
Клатер-
Доплеров
филтар
Филтар
нулте
Доплерове
фреквенције
Банка
Доплерових
филтара
Мултиплексер

Слика 1: Блок-шема MTI система у радару са монопулсном антеном и дигиталним пријемником

Σ
Σ-канал
ΔAz
ΔAz-канал
ΔEl
ΔEl-канал

Слика 1: Блок-шема MTI система у радару са монопулсном антеном и дигиталним пријемником (интерактивна слика)

Садржај « Доплерови филтри »
  1. Доплерови филтри као нископропусни филтри
  2. Банка Доплерових филтара
  3. Поступак мултиплексирања
  4. Модулација млазног мотора (JEM)

Шта су Доплерови филтри?

Доплерови филтри

Величина Доплерове фреквенције ехо-сигнала процењује се помоћу различитих Доплерових филтара. Ови филтри могу бити реализовани као хардверски резонантни филтри или као софтверски алгоритми након дигитализације примљених сигнала.

Код потпуно кохерентног радара са дигиталним пријемником и монопулсном обрадом, MTI систем је сложенији него код псеудокохерентних радара. Код класичне индикације покретних циљева (Moving Target Indication, MTI) главни задатак је потискивање еха непокретних циљева како би покретни циљеви могли да се прикажу. Откривање покретних циљева (Moving Target Detection, MTD) иде корак даље и користи различите Доплерове компоненте за откривање покретних циљева и у присуству јаких ометајућих сигнала. У пракси, међутим, граница између ова два појма није увек јасно одређена. Анализом карактеристичних кретања појединих делова циља, MTD систем може, под одговарајућим условима, препознати као занимљив циљ чак и објекат који у целини мирује. При веома високим предајним фреквенцијама (у терахерцном опсегу: од 0,1 THz) вибрације возила које мирује са укљученим мотором могу, на пример, створити додатне Доплерове компоненте у ехо-сигналу.

Ефикасност појединих типова филтара често зависи од величине Доплерове фреквенције. Због тога се више метода филтрирања често користи паралелно, а њихови резултати се затим процењују. Избором најповољнијег резултата настоји се постићи што већи однос корисног сигнала према сметњама и шуму (Signal-to-interference-plus-noise ratio, SINR). Овај принцип је упоредив са оптимизацијом коју врши оптимални (прилагођени) филтар, али то не значи да целокупан склоп филтара сам по себи представља прилагођени филтар. Код монопулсне обраде ова обрада сигнала мора се извршити за сва три пријемна канала (Σ, ΔAz и ΔEl).

Синхронизација кохерентног осцилатора, као код псеудокохерентних радара, више није потребна. Склоп који се и даље назива кохерентним осцилатором у суштини представља делилац фреквенције, који фреквенцију главног генератора преводи на потребну међуфреквенцију (МФ).

fD < fcut ⇒ vr ≤ 20 kn, 40 kn
Филтар
нулте
Доплерове
фреквенције
Клатер-
Доплеров
филтар
Амплитуда
fD
1 kHz
2 kHz

Слика 2: Доплерови филтри са нископропусним карактеристикама

fD < fcut ⇒ vr ≤ 20 kn, 40 kn
Филтар
нулте
Доплерове
фреквенције
Клатер-
Доплеров
филтар
Амплитуда
fD
1 kHz
2 kHz

Слика 2: Доплерови филтри са нископропусним карактеристикама; приказане фреквенције важе за радар у L-опсегу

Доплерови филтри као нископропусни или високопропусни филтри

Клатер-Доплеров филтар (CDF) и филтар нулте Доплерове фреквенције (ZDF) раде по принципу познате међупериодне компензације: међусобно се упоређују фазе ехо-сигнала из најмање два периода понављања импулса. При откривању ометајућих сигнала са ниским Доплеровим фреквенцијама оба склопа показују нископропусне карактеристике у односу на радијалну брзину.

Филтар нулте Доплерове фреквенције може радити као дигитални нископропусни филтар и открива сигнале чија је Доплерова фреквенција мања од фреквенције еха циљева са радијалном брзином од приближно 20 чворова. У овом примеру следећи Доплеров филтар има граничну фреквенцију која одговара радијалној брзини од 40 чворова. Оба филтра користе различито оптимизоване прагове детекције како би се могли открити и слаби ехо-сигнали циљева. Обе врсте филтара припадају и области кохерентне интеграције импулса, јер се ехо-сигнали из више периода понављања комбинују уз очување фазне информације.

Израз „нископропусне карактеристике“ овде треба тумачити пажљиво. Фреквенције се не мере директно, већ се најпре упоређују фазе узастопних ехо-сигнала. Ипак, на основу њихових фазних промена може се одредити Доплерова фреквенција. Зато израз нископропусни филтар описује реакцију склопа на сигнале различитих Доплерових фреквенција. Да ли ће цео систем показивати нископропусне или високопропусне карактеристике, зависи од конкретног електронског склопа или софтверског алгоритма. Ако се сметње откривене нископропусним филтром одузму од мешавине улазних сигнала, преостали корисни сигнал показује високопропусне карактеристике.

Филтар нулте Доплерове фреквенције често је филтар другог реда и првенствено открива непокретне циљеве и циљеве са веома ниским Доплеровим фреквенцијама. Клатер-Доплеров филтар покрива шири опсег и додатно открива кишне облаке који се под утицајем ветра крећу радијалном брзином између 20 и 40 чворова. То одговара брзинама између 37 и 74 km/h, што је обично знатно мање од брзине ваздухоплова. Наведене границе брзина представљају само примере за приказану конфигурацију филтара. У нормалном режиму рада ехо-сигнали које ови филтри препознају као клатер не би требало да се приказују на радарском показивачу. Ако је ехо-сигнал откривен у Клатер-Доплеровом филтру, али не и у филтру нулте Доплерове фреквенције, потребно је утврдити да ли потиче од запреминског или тачкастог циља. Због тога се анализирају и сигнали у суседним ћелијама по даљини.

Банка Доплерових филтара
негативни
Доплеров
помак
позитивни
Доплеров
помак
Фреквенција
Сигнал циља
Доплерови филтри
fМФ
fD
Амплитуда

Слика 3: Расподела фреквенција у банци Доплерових филтара, овде приказаној са само осам филтара.

Банка Доплерових филтара
негативни
Доплеров
помак
позитивни
Доплеров
помак
Фреквенција
Сигнал циља
Доплерови филтри
fМФ
fD
Амплитуда

Слика 3: Расподела фреквенција у банци Доплерових филтара, овде приказаној са само осам филтара.

Банка Доплерових филтара

Основни принцип ових Доплерових филтара заснива се на чињеници да се фреквенција ехо-сигнала са Доплеровим помаком разликује од номиналне међуфреквенције. Ово одступање може се открити помоћу фреквенцијског филтра са појаснопропусном карактеристиком. За разлику од фазног поређења које обавља филтар нулте Доплерове фреквенције или Клатер-Доплеров филтар, овде се непосредно врши фреквенцијски селективна обрада. Међутим, достижна фреквенцијска резолуција зависи од расположивог времена посматрања. Осим тога, филтрима је потребно одређено време успостављања пре него што могу дати довољно тачне резултате. Насупрот томе, резултати међупериодне компензације односе се пре свега на ниске Доплерове фреквенције и у овој банци би углавном изазвали одговор у два филтра најближа номиналној међуфреквенцији.

Појединачни Доплерови филтри организовани су у банку Доплерових филтара. На пример, паралелно могу радити банке са 8, 16 или 32 Доплерова филтра, чије су пропусне карактеристике међусобно фреквенцијски померене. Доплерови филтри приказани на слици 1 имају приближно исту структуру. Сваки филтар има пропусни опсег око одређене централне фреквенције. Један циљ може истовремено изазвати одговор у више филтара ако његов ехо-сигнал садржи више међусобно преклопљених Доплерових компоненти. Такве компоненте могу настати, на пример, услед модулације млазног мотора (види слику 5). Откривање различитих Доплерових компоненти представља важан корак у идентификацији циља.

Међутим, филтри могу разликовати само ограничен број Доплерових компоненти присутних истовремено. Чак и један циљ може произвести више различитих Доплерових фреквенција. Ако се више циљева налази у истој ћелији по даљини, није увек могуће утврдити којем циљу припада свака од откривених Доплерових фреквенција.

Пошто се мерење фреквенције врши на међуфреквенцији, филтри су распоређени изнад и испод номиналне fМФ. Ехо-сигнал без Доплеровог помака налази се тачно на номиналној fМФ. При одговарајућој конверзији фреквенције могуће је разликовати и смер кретања циља: објекти који се удаљавају од радара стварају ехо-сигнал са фреквенцијом испод номиналне међуфреквенције, док објекти који се приближавају стварају ехо-сигнал са фреквенцијом изнад ње. Код другачије конфигурације мешача фреквенција овај однос може бити обрнут. При нултој Доплеровој фреквенцији два суседна филтра, распоређена са обе стране fМФ, требало би да дају излазне сигнале приближно једнаких амплитуда. Чак и мала одступања фреквенције могу довести до уочљиве разлике амплитуда на излазима ова два филтра. На тај начин могуће је открити и мале Доплерове помаке, под условом да време посматрања и карактеристике филтара омогућавају довољну фреквенцијску резолуцију.

Поступак мултиплексирања

Сметње од непокретних циљева код копнених и бродских радара због закривљености Земљине површине јављају се претежно на малим даљинама. Због тога се потискивање непокретних циљева често примењује првенствено у режиму малих даљина. Ако радар у једном смеру емитује три периода понављања импулса намењена MTI обради, ехо-сигнали примљени током тих периода обрађују се један за другим у MTI систему. Због различитих принципа рада филтара, њихови резултати постају доступни у различитим тренуцима. Зато је мултиплексер погодно решење за повезивање са процесором радарских сигнала.

велика даљина
велика даљина
мала даљина

Слика 4: Временски редослед радара са три периода понављања импулса мале даљине за MTI обраду.

велика даљина
велика даљина
мала
даљина
мала
даљина
мала
даљина

Слика 4: Временски редослед радара са три периода понављања импулса мале даљине за MTI обраду.

велика даљина
велика даљина
мала
даљина
мала
даљина
мала
даљина

Слика 4: Временски редослед радара са три периода понављања импулса мале даљине за MTI обраду.

Доплерови филтри могу дати излазни сигнал већ током текућег периода понављања импулса. Зато су ефикасни и у режиму великих даљина, када је за сваки смер антене доступан само један период понављања импулса. За разлику од филтара заснованих на фазном поређењу, није им потребно више узастопних периода понављања импулса да би дали одговор. Међутим, кратко време посматрања ограничава достижну тачност мерења. На основу измерене Доплерове фреквенције могуће је проценити радијалну брзину циља. Ова радијална брзина назива се и брзина промене даљине (range rate), јер описује промену растојања између радара и циља током времена. Брзина промене даљине важна је за екстрактор радарских одраза и за одређивање прозора очекивања при следећем обртају антене.

Клатер-Доплеров филтар, који ради по поступку Integrate-and-Dump, може се организовати тако да даје резултате већ после другог периода понављања импулса.

Филтар нулте Доплерове фреквенције такође служи за откривање и потискивање клатера. Он упоређује фазе ехо-сигнала из три или више периода понављања импулса и може дати резултат тек током последњег периода, али може омогућити прецизније разликовање веома малих Доплерових фреквенција.

Мултиплексер се зато може временски управљати према броју периода понављања импулса: у сваком од три периода процесору радарских сигнала прослеђује се резултат другог филтра. Процесор међусобно упоређује и оцењује резултате и за даљу обраду бира најповољнији. Информација о томе који је филтар дао изабрани резултат такође се чува.

Слика 5: Доплерови спектри авиона са модулацијом млазног мотора и ветрогенератора са модулацијом услед обртања лопатица.

Модулација млазног мотора (JEM)

Доплерове фреквенције не настају само при одбијању радарских таласа од главних површина ваздухоплова. Због све већих захтева за откривање ваздухоплова са смањеном радарском уочљивошћу, радарски системи постају све осетљивији. Због тога чак и мање рефлектујуће површине, као што су лопатице компресора млазног мотора, могу дати мерљиве компоненте ехо-сигнала. Пошто се ове лопатице обрћу, њихова тренутна радијална брзина може се разликовати од брзине ваздухоплова у целини. Тако настају додатне, временски променљиве компоненте ехо-сигнала са карактеристичним Доплеровим фреквенцијама. Ова појава назива се модулација млазног мотора (Jet Engine Modulation, JEM). Због тога више филтара у банци Доплерових филтара може реаговати истовремено. Положај и јачина ових Доплерових компоненти зависе, између осталог, од угла посматрања циља. Њихова карактеристична расподела може се представити математичким моделом и сачувати у бази података. Слично отиску прста, овај образац може помоћи у идентификацији типа ваздухоплова. За то је потребно да се измерене Доплерове компоненте корелишу са обрасцима сачуваним у бази података.

Ротирајуће лопатице ветрогенератора такође стварају додатне Доплерове компоненте са карактеристичним својствима. Међутим, ова појава се обично назива микродоплеров ефекат или модулација услед обртања лопатица, а не модулација млазног мотора. Два спектра на слици 5 показују како различити ротирајући делови могу на различите начине утицати на фреквенцијску расподелу радарских ехо-сигнала.

Пошто Доплерова фреквенција зависи од фреквенције носиоца предајника, а радар може радити са више различитих предајних фреквенција, измерене Доплерове фреквенције морају се нормализовати пре међусобног поређења. То значи да се утицај предајне фреквенције мора уклонити. Најједноставнији поступак је да се измерена Доплерова фреквенција подели тренутном предајном фреквенцијом, а добијени резултат затим помножи одређеном референтном фреквенцијом.

Слика 5: Доплерови спектри авиона са модулацијом млазног мотора и ветрогенератора са модулацијом услед обртања лопатица.

Опис функционалних блокова у блок-шеми

Аутор: Кристијан Волф,
Превод на српски: Александар Г. Ристић