Монопулсна антена
Слика 1: Принцип монопулсне антене
Слика 2: Пресек антенске групе
фазно управљане антене
Монопулсна антена
Под појмом монопулсна антена (или интерферометарска антена) подразумевају се антене изведене као антенска група које имају посебност у начину напајања: појединачне антене се не повезују увек само ради формирања сумарног сигнала. За различите намене, помоћу монопулсног дуплексера, могу се формирати различите суме и разлике.
- У
примарном радару
RRP-117
- у тренутку предаје све антене се сабирају у једну целину
- током пријема сабирају се само одређене групе, чије суме или разлике напајају сопствене канале обраде.
- У секундарном радару
IFF/SIF Siemens 1990
- група импулса се емитује у сумарном каналу и
- један импулс у диференцијалном каналу.
Ова два примера показују: монопулсна антена такође није самостална врста антене.
IFF/SIF Siemens 1990 користи антенску групу од
логаритамско-периодичних антена,
а RRP-117 има
фазно управљану антену.
Слика 3: Интерполација азимутне вредности из више импулса код класичног радара (без монопулсног поступка)
Слика 3: Интерполација азимутне вредности из више импулса (видети број погодака) код класичног радара (без монопулсног поступка)
Монопулсни поступак
Код класичне радарске антене, која није предвиђена за монопулсни поступак, ехо-сигнали се добијају и онда када антена још није потпуно усмерена ка рефлектујућем објекту.
Пошто је угао отвора сваке антене увек коначно мали, добија се више одговорних импулса који се, пошто се антена непрекидно окреће, у ствари могу доделити различитим бочним угловима. Стварни бочни угао зато мора бити одређен корелацијом већег броја одговора. Код старијих аналогних радара то оператор визуелно процењује на екрану, док се код новијих радара, где је овај поступак аутоматизован, у екстрактору плота примењује такозвани Sliding Window поступак, којим се врши једноставна корелација и формира средња вредност из више података о бочном углу. При томе се најчешће не може утврдити да ли се у посматраном углу отвора на истој даљини налази један или више циљева.
Слика 4: Однос диференцијалног канала према сумарном каналу
Довољан је један ехо-сигнал!
Код монопулсне антене поређењем сумарног и различитих диференцијалних канала могуће је одредити положај рефлектујућег објекта чак и унутар самог дијаграма антене.
Супротnofазним спрезањем леве и десне антенске групе формира се диференцијални канал (ΔAz) (изговара се: „делта азимут“). Азимут се сада одређује тако што у том углу, при максимуму сумарног канала, диференцијални канал мора имати минимум. (Упоредити дијаграме на слици 1.) Пошто се сумарни канал (Σ) и диференцијални канал могу формирати из само једног ехо-сигнала, за прецизан прорачун координата је (барем у окружењу без сметњи) довољан један импулс. (Због тога је ова антенска конфигурација добила назив монопулсна антена.)
Однос сумарног и диференцијалног канала представља меру одступања стварног правца од средишње осе антене (енгл.: „Boresight“). Угаона разлика између средишње осе антене и стварног бочног угла циља назива се Off-Boresight Angle (OBA).
Код 3D радара као трећа координата мери се и елевациони угао. И овде се може применити исти поступак. У том случају антена се дели на горњу и доњу половину. Други диференцијални канал (ΔEl) назива се „Делта елевација”.
II |
I |
III |
IV |
II |
I |
III | IV |
Слика 5: Подела антене на четири квадранта
Монопулсна антена је сада подељена на четири квадранта. Из пријемних сигнала ова четири квадранта формирају се следећи сигнали:
- Сумарни канал Σ ( I + II + III + IV )
- Диференцијални канал ΔAz ( I + IV ) - ( II + III )
- Диференцијални канал ΔEl ( I + II ) - ( III + IV )
Ради потпуности треба поменути и
- помоћни канал Ω
иако он није непосредно везан за монопулсну антену. Овај канал за компензацију бочних латица готово увек има сопствену малу антену која својим намерно широким дијаграмом антене служи и за откривање активних сметњи.
Сви ови сигнали захтевају засебан пријемни пут. Савремени 3D радари зато имају најмање четири паралелно радна пријемна канала.
Ако су примарни зрачници монопулсне антене изведени као роговски зрачници, подела примљених сигнала може се реализовати помоћу монопулсног дуплексера.
Амплитудно или фазно поређење
У конфигурацији приказаној на слици 1 лева антенска група формира горњу половину диференцијалног дијаграма, а десна антенска група леву половину диференцијалног дијаграма. Сабирањем сигнала обе групе у истој фази добија се сумарни сигнал. Код оваквог распореда антена информација о угаоном положају циља добија се из разлике напонских нивоа две антенске групе: ако би се циљ на овој слици налазио испод средишње осе дијаграма са слике 1, напон десне антенске групе био би већи од напона леве антенске групе. Ако би се циљ налазио изнад средишње осе дијаграма, напон леве антенске групе био би већи од напона десне антенске групе.
Пошто се информација о углу одређује из вредности напона, односно амплитуда, овај тип антене назива се монопулсна антена са амплитудним поређењем или краће: амплитудна монопулсна антена.
Код фазно управљане антене сумарни дијаграм и обе половине диференцијалног дијаграма усмерени су у истом правцу. У односу на средишњу осу антенске равни додатно се јавља електронско закретање дијаграма настало фазним померајима. У том случају информација о углу не одређује се из релативних амплитуда сигнала у диференцијалним каналима. Уместо тога, угаона информација добија се из фазних односа појединачних антена или антенских група. Због тога се фазно управљане антене називају и монопулсне антене са фазним поређењем или краће фазне монопулсне антене.
Поређењем фаза између две антенске равни већ су стари совјетски VHF радарски системи као што су П-3 и његови наследници до радара П-12 могли да мере елевациони угао. Касније се од овог поступка одустало јер је смањивао домет радара. Код савремених радара контроле летења као што је ASR-NG овај поступак је доживео поновну примену захваљујући фазном поређењу, пошто се губитак домета може избећи дигиталном обрадом сигнала. ASR-NG за ову методу користи три роговска зрачника постављена један изнад другог.
Аутор: Кристијан Волф,
Превод на српски:
Александар Г. Ристић>