Интеграција импулса
Интеграција импулса је поступак којим се побољшава вероватноћа откривања циља заједничком обрадом одјека више емитованих импулса из узастопних периода понављања импулса. Појединачни слаб одјек циља може се изгубити у шуму, док се обједињавањем више одјека циљ може лакше разликовати од шума. У ту сврху се сигнали одјека из различитих периода понављања обједињавају у процесору радарских сигнала. У зависности од места на којем је интегратор импулса постављен у ланцу обраде сигнала, разликују се:
Нема циља
Слика 1: Положај кохерентног интегратора импулса
Нема циља
Слика 1: Положај кохерентног интегратора импулса
филтер
(појачавач МФ)
интеграција
детектор
коло
Нема циља
Слика 1: Положај кохерентног интегратора импулса
- кохерентна интеграција импулса;
- некохерентна интеграција импулса.
Кохерентна интеграција импулса
При кохерентној интеграцији импулса, интегратор (или процесор сигнала) поставља се испред амплитудног детектора, тако да се током обраде може узети у обзир фаза сигнала. Да би се сигнали одјека међусобно појачавали при сабирању, морају се очувати њихови фазни односи и, по потреби, компензовати настале промене фазе. Код покретних циљева такве промене фазе могу настати, на пример, услед Доплерове фреквенције. Процесор сигнала распоређује сигнале одјека из сваког периода понављања импулса у појединачне ћелије по даљини, у складу са удаљеношћу циља, при чему величина тих ћелија зависи од моћи разлагања радара по даљини. Затим се сигнали одјека из N периода понављања сабирају уз правилно усклађивање фаза. Након сабирања следе амплитудна детекција и поређење са прагом.
На пример, при максималној даљини од 75 km и моћи разлагања по даљини од 150 m добија се 75 000/150 = 500 ћелија по даљини. У једноставном дигиталном интегратору импулса за сваку од ових ћелија чувају се сигнали одјека из N периода понављања импулса. Најстарије вредности се затим замењују новијим. На тај начин се увек може заједнички обрађивати последњих N импулса.
У аналогним процесорима сигнала интеграција се обавља помоћу посебних филтера (на пример, применом електронских цеви са меморисањем потенцијала). У дигиталним процесорима радарских сигнала обрада се може обављати, на пример, помоћу брзе Фуријеове трансформације (FFT), која омогућава истовремену анализу различитих Доплерових фреквенција.
За поједностављен опис принципа рада претпостављамо да шум између различитих периода понављања импулса није корелисан и да појединачне вредности шума имају средњу вредност нула и Гаусову расподелу. И након сабирања сигнала из више периода понављања шум задржава Гаусову расподелу. Док се сигнали одјека сабрани уз правилно усклађивање фаза међусобно појачавају, случајни шум расте знатно спорије.
Претпоставимо да ниво сигнала остаје константан од једног периода понављања импулса до следећег (што одговара Сверлинговом случају 0 и приближно Сверлинговим случајевима 1 и 3). При сабирању уз правилно усклађивање фаза амплитуда корисног сигнала расте сразмерно броју N интегрисаних импулса. У идеалном случају однос сигнал-шум побољшава се N пута. Према основној једначини радиолокације, ово побољшање утиче и на максималну даљину откривања циља.
У Сверлинговим случајевима 2 и 4 амплитуда одјека се, међутим, мења независно од импулса до импулса. Због тога једноставно кохерентно сабирање не може остварити исти добитак интеграције као код сигнала одјека који остаје стабилан током целог времена интеграције. У таквим случајевима некохерентна интеграција импулса може бити повољнија.
Некохерентна интеграција импулса
Нема циља
Слика 2: Положај некохерентног интегратора импулса
Нема циља
Слика 2: Положај некохерентног интегратора импулса
филтер
детектор
интеграција
коло
Нема циља
Слика 2: Положај некохерентног интегратора импулса
Некохерентни интегратор импулса налази се иза амплитудног детектора. Израз некохерентан значи да је у овој фази обраде информација о фази сигнала одјека већ изгубљена. Због тога се сигнали више не могу сабирати уз правилно усклађивање фаза. Уместо тога, амплитуде или снаге сигнала одјека из више периода понављања импулса обједињавају се пре поређења са прагом. Оствариви добитак интеграције углавном је мањи него при идеалној кохерентној интеграцији.
Код старијих радарских уређаја сличан ефекат постизан је захваљујући накнадном светљењу екрана у комбинацији са инерцијом људског вида. На тај начин се више узастопних слабих одјека приказивало као јасније видљива ознака циља.
Друга могућност је такозвани детектор m од n. Најпре се за сваки појединачни импулс проверава да ли његова амплитуда прелази задати праг. Затим се утврђује да ли је током n периода понављања импулса циљ откривен најмање m пута. На пример, код детектора 3 од 5 најмање три од пет импулса морају прећи праг да би се издала информација о откривеном циљу. Пошто се овде обједињавају већ донете појединачне одлуке, овај поступак се назива и бинарна интеграција. Поступак је познат и као детектор са два прага (dual threshold detector), јер се један праг примењује на појединачне импулсе, а други на број позитивних одлука.
При дигиталној обради радарских сигнала некохерентна интеграција се може обављати и помоћу сабирног кола које сабира амплитуде или снаге више сигнала одјека. Старији аналогни радари често су на овом месту користили једноставан нископропусни филтер.
Аутор: Кристијан Волф