Радијална брзина
Слика 1: Вектори брзине авиона у односу на положај радара
Радијална брзина
Свако кретање одређеном брзином има и правац, па је брзина векторска величина. У односу на правац посматрања, вектор брзине може се разложити на две компоненте (боје текста одговарају бојама стрелица на слици 1):
- Компоненту дуж правца посматрања, односно према посматрачу или од њега. Тај правац назива се радијала. Одговарајућа компонента брзине назива се радијална брзина.
- Компоненту управну на радијалу. Она лежи на тангенти кружнице са центром у радару, чији је полупречник једнак удаљености до посматраног објекта. Та компонента назива се тангенцијална брзина.
Дијагонала правоугаоника који образују ова два међусобно управна вектора представља стварну брзину посматраног објекта. Дужина овог вектора представља износ брзине, а његов правац одговара правцу кретања објекта.
Радијална брзина авиона је компонента његове брзине која делује дуж линије визирања, према радару или од њега.
На вектор радијалне брзине управан је вектор тангенцијалне брзине. Ова компонента утиче на управљање антеном радара за праћење циљева.
Примена у ваздухопловству
Када авион лети праволинијски поред радара, долази до тачке у којој је његова радијална брзина једнака нули, док је тангенцијална брзина једнака тренутној брзини авиона. Доплерова фреквенција различита је од нуле само када је радијална брзина различита од нуле. Ако је радијална брзина једнака нули, брзина циља се не може одредити на основу Доплерове фреквенције. Зато систем за откривање покретних циљева који се заснива искључиво на Доплеровом ефекту у том тренутку не може да разликује авион од непокретног циља.
При праволинијском лету радијална брзина зависи од угла између правца лета и линије визирања радара. Њена апсолутна вредност је највећа када авион лети директно према радару или од њега, а једнака је нули када се авион креће тачно управно на линију визирања. Ако се кретање посматра у равни, важи израз vr = v · cos θ, при чему се угао θ мери између правца лета и правца од авиона према радару:
- θ = 0°: највећа позитивна радијална брзина при приближавању радару;
- θ = 90°: радијална брзина једнака нули при кретању управно на линију визирања;
- θ = 180°: највећа негативна радијална брзина при удаљавању од радара.
Када авион настави праволинијски лет, вектор његове радијалне брзине усмерен је од радара. Према овде усвојеној конвенцији о предзнаку, радијална брзина тада постаје негативна. Због тога се мења и предзнак Доплерове фреквенције. При једнаким апсолутним вредностима радијалне брзине, апсолутна вредност Доплерове фреквенције остаје иста, али се смер промене фазе током времена обрће. Предзнак Доплерове фреквенције може се одредити, на пример, помоћу I/Q демодулације.
Ако авион кружи око радара одржавајући сталну удаљеност од њега, његова радијална брзина је све време једнака нули. Тада не настаје Доплерова фреквенција, па MTI филтар може да потисне одраз авиона као да потиче од непокретног циља.
Ако се кретање посматра у тродимензионалном простору, радијална брзина зависи и од висине лета авиона. Међутим, при приближно сталној висини лета овај утицај је обично мали, јер је удаљеност до радара по правилу знатно већа од висине лета.
Примена у метеорологији
Доплеров метеоролошки радар такође мери само компоненту кретања дуж своје линије визирања. При посматрању подручја са падавинама може се одредити радијална брзина кишних капи, а на основу ње приближно и једна компонента брзине ветра.
Слика 2: Радијалне компоненте брзине ветра који се креће у сталном правцу
Слика 2: Радијалне компоненте брзине ветра који се креће у сталном правцу
Слика 2 приказује кретање ветра у једном правцу, представљено зеленим стрелицама. Радар се налази у средишту слике и посматра кретање из различитих праваца. Жуте линије показују неке од праваца посматрања, док црвене стрелице представљају одговарајуће радијалне компоненте брзине које се могу измерити. Апсолутна вредност ових компонената највећа је када се правац ветра поклапа са линијом визирања радара. Када се ветар креће управно на линију визирања, радијална компонента је једнака нули.
Због тога се из једног мерења радијалне брзине не може непосредно одредити потпуни вектор брзине ветра, односно његов износ и правац. Тек анализа мерења из различитих праваца омогућава да се, под одговарајућим условима, изведу закључци о пољу ветра.
Слика 3: Приказ радијалне брзине на Доплеровом метеоролошком радару
Слика 3 приказује измерене радијалне брзине честица падавина помоћу различитих боја. Радар се налази у средишту слике. На овом приказу плава и зелена боја означавају кретање према радару, док црвена боја представља кретање од радара. Сива област која се пружа слева надесно означава радијалне брзине блиске нули.
Кишне капи се крећу ношене ветром. Зато њихово хоризонтално кретање приближно одговара кретању ветра. Међутим, при већим угловима елевације антене и брзина падања капи може да допринесе измереној радијалној брзини.
У пракси је анализа сложенија јер се брзина и правац ветра могу мењати од места до места, као и са висином. Код великих подручја са приближно равномерним падавинама, мерења на различитим даљинама и под различитим угловима елевације могу, под одговарајућим условима, пружити информације о вертикалном профилу ветра. То је у извесном смислу упоредиво са подацима добијеним помоћу радиосонде.
Током грмљавинских олуја Доплерови метеоролошки радари могу открити ротациона кретања ваздуха која, на пример, могу указивати на настанак циркулације повезане са торнадом. На одговарајућим приказима радијалне брзине могу се испитивати и области конвергенције и дивергенције ваздушних струјања, као и снажна кретања ваздуха повезана са њима.
За мерење ветра на великим подручјима обично су потребни ехо-сигнали од падавина. Међутим, у близини тла осетљив метеоролошки радар може примати и ехо-сигнале од инсеката, чак и када нема падавина. Њихово кретање може пружити информације о напредовању фронтова морског поветарца или фронтова јаких удара ветра повезаних са грмљавинским олујама.
Допуне о примени радијалне брзине у метеорологији заснивају се на стручним доприносима Пјера Вајана (Pierre Vaillant). Срдачно му захваљујемо на овом вредном проширењу чланка!
Аутор: Кристијан Волф,
Превод на српски:
Александар Г. Ристић