www.radartutorial.eu www.radartutorial.eu Основе радарске технологије

Корелација

Корелација је поступак за поређење облика два сигнала. Она показује у којој мери се сигнали подударају при одређеном временском померају. У обради сигнала овај поступак се првенствено користи за препознавање познатих образаца сигнала, одређивање разлика у времену простирања и откривање периодичних сигнала скривених у шуму. Корелација је зато важан поступак анализе у временском домену.

При обради радарских сигнала често се пореди примљени сигнал са познатим референтним сигналом. У ту сврху се облици оба сигнала замишљено или рачунским путем померају један у односу на други. При временском померају за који се сигнали најбоље подударају, корелациона функција достиже максимум. Овај максимум означава временско кашњење између два сигнала. Код континуалних сигнала поређење се врши множењем одговарајућих вредности сигнала и накнадним интеграљењем добијених производа током посматраног временског интервала:

Формула (1) (1)

Код дискретних или дигиталних сигнала одговарајуће вредности сигнала множе се међусобно, а добијени производи се затим сабирају:

Формула (2) (2)

При томе τ, односно m, означава временски померај између два сигнала. Што је веће подударање сигнала при одређеном временском померају, то је израженији одговарајући максимум корелације.

Када се сигнал пореди са временски помереном копијом самог себе, говори се о аутокорелацији. Она се може користити, на пример, за откривање понављајућих компоненти сигнала или његове периодичности. Поређење два различита сигнала, насупрот томе, назива се унакрсна корелација. Код радара је примљени ехо у идеалном случају временски закаснела и ослабљена копија емитованог сигнала. Зато се поређење стварно примљеног сигнала са емитованим сигналом врши помоћу унакрсне корелације, чији облик у овом идеалном случају одговара временски помереној и скалираној аутокорелацији емитованог сигнала.

Референтни сигнал је обично познат, на пример као сачувана копија емитованог радарског сигнала. За израчунавање корелације он се такође може нормализовати на одређену амплитуду или енергију. Међутим, уобичајена корелациона функција није ограничена на максималну вредност 1. Тек код одговарајуће нормализоване корелације степен подударања сигнала може се проценити на основу унапред одређеног опсега вредности.

Практична примена корелације је, на пример, прилагођени филтер, као и мерење даљине помоћу шумског радара. Пошто ехо-сигнал стиже са кашњењем у односу на емитовани сигнал, време простирања сигнала може се одредити на основу положаја максимума корелације. На основу тог времена затим се може израчунати даљина до радарског циља који је рефлектовао сигнал.

Извор: