Аутоматско праћење циљева (Local Tracking)
Слика 1. Називи „Plot“ и „Track“ коришћени су још при ручном уцртавању циљева на плочи за праћење
Слика 1. Називи „Plot“ и „Track“ коришћени су још при ручном уцртавању циљева на плочи за праћење
Аутоматско праћење циљева (Local Tracking)
Аутоматско праћење циљева (Local Tracking) представља поступак у којем радар самостално одређује и непрекидно ажурира положај и стање кретања откривеног објекта на основу узастопних мерења. Међусобно повезани извештаји о положају обједињују се у путању циља, која се назива Track. На основу ове путање могу се одредити правац кретања, брзина и предвиђени будући положај циља.
Plot је извештај о осматрању добијен из појединачног радарског мерења. Он садржи, на пример, измерену даљину и угаони положај могућег циља, а може обухватати и угао елевације, радијалну брзину, јачину сигнала и временску ознаку. Међутим, појединачни Plot још не пружа поуздане информације о кретању циља. Тек повезивањем више временски узастопних осматрања радарски систем за праћење може формирати непрекидну путању. Ови термини потичу из времена ручног уцртавања циљева и користе се и у савременим аутоматизованим системима.
Савремени радари могу аутоматски формирати Plots и Tracks на основу примљених радарских одјека. При земаљском надзору ваздушног простора могу се користити подаци мерења примарних радара и информације добијене упитима секундарних радара. Систем за праћење пружа контролорима летења и другим корисницима непрекидно ажуриране податке о положају и кретању откривених ваздухоплова. Поморски радари такође аутоматски прате циљеве и на основу података о њиховом кретању могу израчунати најмање предвиђено растојање током приближавања, означено као Closest Point of Approach (CPA), као и време до достизања те тачке, означено као Time to Closest Point of Approach (TCPA). Ова функција бродских радара позната је под називом Automatic Radar Plotting Aid (ARPA). Од ње треба разликовати ваздухопловне системе за избегавање судара, као што су TCAS и ACAS, који првенствено користе сигнале транспондера других ваздухоплова и раде независно од земаљског радарског праћења циљева.
Track садржи знатно више информација од појединачног Plot-а. Поред процењеног положаја циља, компоненте брзине и, по потреби, компоненте убрзања могу се објединити у такозвани вектор стања. Он описује тренутно процењено стање кретања циља. Додатно се могу чувати подаци о тачности процене, квалитету путање и историји праћења циља. Радарски систем за праћење мора да разликује непосредно измерене вредности од величина израчунатих на основу више осматрања. Вектор стања омогућава и предвиђање следећег положаја циља.
скенирања, време
обртања антене или
интервал ажурирања
Plot-а/Track-а
Слика 2. Предвиђање положаја на основу узастопних осматрања као основа за прозор очекиваног положаја
скенирања, време
обртања антене или
интервал ажурирања
Plot-а/Track-а
Слика 2. Предвиђање положаја на основу узастопних осматрања као основа за прозор очекиваног положаја
Аутоматско праћење циљева мора у што краћем времену да обради велики број извештаја о осматрању и да их повеже са већ откривеним циљевима. Ово је посебно тешко када циљ изводи неочекиване маневре, када се више циљева налази близу један другог или када одрази од стационарних објеката и сметње стварају додатне извештаје о осматрању. Привремено одсуство радарског одјека такође не мора нужно довести до губитка путање. Пошто радарски систем за праћење често мора истовремено да прати неколико стотина циљева, неопходни су ефикасни алгоритми и довољна рачунарска снага.
Придруживање података и прозор очекиваног положаја
Један од најважнијих задатака радарског система за праћење јесте придруживање података (Data Association). При томе треба одредити којој постојећој путањи припада сваки новопримљени Plot. Систем не може да се ослања искључиво на растојање између два измерена положаја. Зато узима у обзир и до тада познато стање кретања циља и најпре израчунава његов вероватни положај у тренутку следећег осматрања. Око тог положаја одређује се прозор очекиваног положаја, унутар којег се нови Plot разматра као могући кандидат за ажурирање путање.
Величина и облик овог прозора зависе од више фактора. Међу њима су претходна брзина циља, могућа убрзања и маневри, временски интервал до следећег мерења и тачност претходног одређивања положаја. При праволинијском кретању приближно константном брзином очекивани положај може се израчунати са релативно великом тачношћу. Ако, међутим, циљ изведе нагли маневар или је од последњег мерења протекло више времена, мора се дозволити веће одступање од предвиђеног положаја. Због тога прозор очекиваног положаја може имати различите облике и димензије, у зависности од модела кретања и мерне несигурности.
Присуство Plot-а унутар прозора очекиваног положаја још не значи да је он аутоматски придружен одговарајућој путањи. Ако се у том прозору налази више Plot-ова, систем мора да одреди који од њих највероватније припада праћеном циљу. С друге стране, један Plot може истовремено да се налази у прозорима очекиваног положаја више путања. Такве двосмислене ситуације могу настати, на пример, када се укрштају две путање лета. За придруживање података могу се користити различите методе:
- избор Plot-а чији је положај најближи предвиђеном положају циља;
- избор на основу додатних карактеристика, као што су јачина сигнала или измерена радијална брзина;
- статистичка процена више могућих придруживања, уз уважавање мерне несигурности.
Једноставна метода, на пример, бира Plot који је унутар прозора очекиваног положаја најближи предвиђеном положају. У повољним условима осматрања то може бити довољно. Међутим, при јаким одразима од стационарних објеката, више међусобно блиских циљева или великом броју лажних узбуна, повећава се ризик од погрешног придруживања. Сложеније методе зато узимају у обзир вероватноће различитих могућих придруживања. Пример је Multiple Hypothesis Tracker, који у двосмисленим ситуацијама може привремено да одржава више алтернативних хипотеза о придруживању и да их паралелно разматра.
Ажурирање и одржавање путања
Када се Plot придружи постојећој путањи, претходно процењено стање кретања може се упоредити са новим измереним вредностима и кориговати. На основу ажурираног стања затим се предвиђа положај циља при следећем осматрању. Ови прорачуни припадају процени стања и детаљније су објашњени на страници посвећеној изглађивању путање (Track Smoothing). Придруживање података, дакле, одређује који Plot треба користити, док процена стања одређује како се тај Plot и претходно доступне информације комбинују да би се добила прецизнија процена кретања циља.
Plot-ови који се не могу придружити ниједној постојећој путањи нису нужно лажне узбуне. Они могу потицати и од до тада непознатих циљева, па се зато проверава да ли су погодни за иницијализацију нове путање. С друге стране, путања се не прекида одмах ако привремено није пронађен одговарајући Plot. Радарски систем за праћење може наставити да израчунава вероватни положај циља и да при наредним осматрањима поново тражи одговарајуће придруживање. Одлука о наставку или прекиду праћења такве путање део је одржавања путање (Track Maintenance). Како ове функције међусобно сарађују у целокупном систему за праћење, приказано је на следећој страници посвећеној процесу праћења.
Аутор: Кристијан Волф,
Превод на српски:
Александар Г. Ристић