www.radartutorial.eu www.radartutorial.eu Основе радарске технологије

Процес праћења

Радарски
сензор
Обједињавање
детекција
Адаптивни
CFAR
Придруживање
путањи?
не
да
Предвиђање
путање
Иницијализација
путање
Ажурирање
путање
Завршетак
праћења
Формирање
путање
Датотека
путање
(подаци
о стању)
Надзор
учесталости
ажурирања
Управљање и
планирање
рада радара
Радарски
монитор

Слика 1. Шематски приказ процеса аутоматског праћења циљева

Радарски
сензор
Обједињавање
детекција
Адаптивни
CFAR
Придруживање
путањи?
не
да
Предвиђање
путање
Иницијализација
путање
Ажурирање
путање
Завршетак
праћења
Формирање
путање
Датотека
путање
(подаци
о стању)
Надзор
учесталости
ажурирања
Управљање и
планирање
рада радара
Радарски
монитор

Слика 1. Шематски приказ процеса аутоматског праћења циљева

Радарски сензор
Обједињавање
детекција
Придруживање
путањи?
не
да
Предвиђање
путање
Формирање
путање
Датотека
путање
(подаци
о стању)
Надзор
учесталости
ажурирања
Управљање и
планирање
рада радара
Радарски монитор

Слика 1. Шематски приказ процеса аутоматског праћења циљева

Процес праћења

Процес праћења обухвата обраду радарских осматрања, од формирања појединачних извештаја о циљевима до достављања и управљања путањама које из њих настају. У том процесу нова осматрања се придружују постојећим путањама, процењена стања кретања циљева се ажурирају, а њихови будући положаји се предвиђају. Осматрања која нису придружена постојећим путањама могу да послуже за формирање нових путања. Путање за које привремено нису доступна одговарајућа осматрања могу се у почетку и даље одржавати, а ако погодна мерења дуже време изостају, њихово праћење може бити завршено. Блок-дијаграм на слици 1 приказује један од могућих шематских токова такве обраде.

У зависности од брзине обртања антене, учесталости понављања импулса и времена осветљавања циља радарским снопом, током једног скенирања антене обично се прима више ехо-сигнала од истог циља (видети време осветљавања и број погодака током једног скенирања у поглављу „Основе“). Процесор радарских сигнала обрађује примљене сигнале и на основу одговарајућих критеријума детекције одређује да ли се у одређеној ћелији даљине вероватно налази циљ. Више суседних мерења или детекција може да припада истом циљу. Пре почетка самог праћења ове информације морају се објединити у одговарајуће извештаје о осматрању.

Обједињавање детекција (Detection Consolidation)

При обједињавању детекција повезани резултати откривања, на пример из суседних ћелија даљине или узастопних предајних импулса, спајају се у један извештај о осматрању. Тако се на основу више појединачних мерења одређује репрезентативан положај циља. У зависности од радарског система, могу се узети у обзир и јачина сигнала, просторна распрострањеност ехо-сигнала и друге карактеристике. Могући поступци обухватају:

Резултат је радарска ознака (Plot), која служи као извештај о осматрању у наредним фазама аутоматског праћења. Обједињавање детекција још увек не значи придруживање ознаке постојећој путањи, већ припрема мерне податке потребне за ту операцију.

Адаптивно одређивање прага детекције (CFAR)

Детекцију радарских ехо-сигнала отежавају шум, одрази од непокретних објеката, падавине и други извори сметњи. При променљивим условима фиксни праг детекције може довести до великог броја лажних узбуна или пропуштања слабијих циљева. Због тога методе са константном учесталошћу лажних узбуна (Constant False Alarm Rate, CFAR) прилагођавају праг детекције локалним условима сметњи. Циљ је да се задата вероватноћа лажне узбуне одржава што је могуће константнијом, уз претпоставке о статистичким карактеристикама сигнала сметњи, а не да се све лажне узбуне потпуно елиминишу.

CFAR обрада припада фази радарске детекције и мора се разликовати од каснијег придруживања података у систему за праћење. Који се подаци прво обједињавају и које се одлуке на основу прага доносе пре или после обједињавања, зависи од архитектуре система за обраду сигнала. Зато блок-дијаграм не представља обавезан редослед поступака за све радаре. Додатне информације о детекцији и вероватноћи лажне узбуне налазе се у поглављу „Основе“.

Придруживање података путањама (Track Association)

Радарске ознаке које настају обрадом сигнала морају се придружити већ постојећим путањама. У ту сврху систем за праћење користи претходно процењена стања кретања да би израчунао очекиване положаје циљева у тренуцима нових мерења. Око тих положаја формирају се прозори прихватања, унутар којих се радарска ознака разматра као могући кандидат за ажурирање одговарајуће путање. Ако се у једном прозору налази више ознака или се једна ознака налази у прозорима више путања, придруживање се мора одредити на основу додатних критеријума.

Придруживање података зато представља посебан поступак одлучивања: њиме се одређује које осматрање припада којој путањи циља. Насупрот томе, накнадна процена стања одређује како се нови мерни подаци користе за исправљање претходно процењеног стања кретања. У сложеним ситуацијама придруживања могу се применити методе које истовремено разматрају више могућих придруживања, као што је праћење са вишеструким хипотезама (Multiple Hypothesis Tracker).

Иницијализација путање (Track Initiation)

На основу једне радарске ознаке по правилу није могуће поуздано одредити кретање циља. Зато се извештаји о осматрању који не могу да се придруже постојећој путањи најпре испитују како би се утврдило да ли су погодни за формирање нове путање. У ту сврху може се користити више временски узастопних радарских ознака, чији су положаји просторно усклађени са могућим кретањем циља. Нова путања се у почетку може сматрати привременом и потврђује се тек након испуњавања утврђених критеријума.

Потребан број осматрања и временски интервал у којем морају да се појаве зависе од конкретног радарског система и његових захтева. Често коришћен услов је, на пример, да током неколико узастопних обрта антене буде доступан одређени минимални број међусобно усклађених осматрања. Овим поступком смањује се ризик од погрешног формирања нових путања услед појединачних лажних узбуна. Детаљи су описани на страници Иницијализација путање.

Предвиђање стања и ажурирање путање (Track Prediction & Update)

За сваку постојећу путању предвиђа се вероватан положај циља у тренутку новог осматрања, на основу последњег процењеног стања кретања. За то се положај, брзина и, по потреби, убрзање могу објединити у вектор стања. Предвиђање узима у обзир и коришћени модел кретања и време протекло од последњег ажурирања.

Када се нова радарска ознака придружи путањи, њене измерене вредности пореде се са предвиђеним стањем. На основу разлике израчунава се корекција, чиме се добија ажурирана процена положаја и параметара кретања циља. У ту сврху може се користити, на пример, α–β филтер или Калманов филтер. Ове методе обрађују мерења и предвиђања узимајући у обзир њихове карактеристике и неизвесности.

Прорачун се понавља за свако ново одговарајуће осматрање. Ажурирана процена стања истовремено представља полазну основу за наредно предвиђање. Математички принципи детаљније су објашњени на страници Изглађивање путање и процена стања.

Датотеке путања и њихово ажурирање (Track Files)

Подаци о праћеним циљевима чувају се у датотеци путања или у одговарајућој структури података. За сваку активну путању она садржи тренутно процењено стање кретања и управљачке информације потребне за даљу обраду. У зависности од радарског система, ти подаци могу да обухватају:

Када се нови извештај о осматрању придружи постојећој путањи, ажурирају се одговарајуће променљиве стања и управљачке информације. Сачувани подаци затим могу да се преносе на радарске показиваче, радне станице за надзор ваздушног простора или друге системе за обраду. Код одговарајуће опремљених вишенаменских радара ови подаци могу да допринесу и планирању додатних осматрања одређених циљева.

Одржавање и завршетак праћења путање (Track Maintenance & Termination)

Ако за постојећу путању привремено није пронађен одговарајући извештај о осматрању, то не значи нужно да је циљ нестао. Систем за праћење може наставити да предвиђа очекивано стање кретања и да током наредних осматрања поново тражи одговарајуће радарске ознаке. Међутим, неизвесност предвиђеног положаја обично расте са временом протеклим од последњег мерења. Због тога може бити потребно да се прозор прихватања прилагоди.

Ако одговарајућа осматрања изостају током дужег периода, поузданост путање се смањује. Одлука о наставку или завршетку праћења зависи од унапред дефинисаних критеријума. Они могу да обухватају, на пример, број пропуштених ажурирања, претходни квалитет путање и конкретне услове рада. Одговарајуће одлуке детаљније су описане на страници Одржавање и завршетак праћења путање.

Процес праћења тако повезује откривање и обједињавање радарских осматрања са придруживањем података, проценом стања, предвиђањем и управљањем путањама. У зависности од типа радара, ове функције могу бити организоване на различите начине или се извршавати у заједничкој јединици за обраду. Најважније је да се из појединачних осматрања, која могу садржати грешке мерења, добију што поузданије и непрекидно ажуриране информације о кретању циљева.

Аутор: Кристијан Волф,
Превод на српски: Александар Г. Ристић