www.radartutorial.eu www.radartutorial.eu Основе радарске технологије

Праћење са више хипотеза (MHT)

Двосмислено повезивање радарских детекција са путањама 121 и 131
Путања 121
Путања 131

Слика 1. Неодређена ситуација повезивања детекција и путања при радарском праћењу

Двосмислено повезивање радарских детекција са путањама 121 и 131
Путања 121
Путања 131

Слика 1. Неодређена ситуација повезивања детекција и путања при радарском праћењу

Двосмислено повезивање радарских детекција са путањама 121 и 131
Путања 121
Путања 131

Слика 1. Неодређена ситуација повезивања детекција и путања при радарском праћењу

Праћење са више хипотеза (MHT)

Алгоритам праћења са више хипотеза (Multiple Hypothesis Tracker, MHT) представља поступак аутоматског радарског праћења циљева при коме се истовремено разматра више могућих повезивања нових радарских детекција са већ постојећим путањама. За разлику од једноставних поступака асоцијације података, у случају неодређених мерења радарски систем за праћење не мора одмах да се определи за једно повезивање. Уместо тога, може да одржава више конкурентних хипотеза о досадашњем кретању циљева и да их даље проверава на основу наредних радарских мерења.

Таква неодређеност настаје, на пример, када се два циља приближавају, када се њихове путање укрштају или када се више радарских детекција налази у могућим областима асоцијације. У тим ситуацијама у почетку може бити нејасно која детекција припада којој путањи. Непосредно доношење погрешне одлуке могло би да доведе до замене идентитета путања или до тога да процењена кретања више не одговарају стварно присутним циљевима. MHT настоји да избегне такве грешке тако што у почетку паралелно прати алтернативна повезивања.

Формирање и оцењивање хипотеза

При сваком новом радарском мерењу испитују се могућа повезивања откривених детекција са постојећим путањама. Хипотеза при томе описује одређену комбинацију тих повезивања. Она може да обухвати и претпоставке да циљ привремено није откривен, да је детекција настала услед лажне узбуне или да је потребно започети нову путању. Из различитих могућности настаје више алтернативних хипотеза које MHT у почетку одржава одвојено.

Хипотезе се оцењују на основу њихове сагласности са радарским мерењима и предвиђеним стањима кретања. При томе се, између осталог, могу узети у обзир одступања између измерених и предвиђених положаја, несигурности процене стања, као и вероватноће откривања циљева и појаве лажних узбуна. На тај начин се за сваку хипотезу одређује оцена која изражава њену релативну веродостојност у поређењу са конкурентним могућностима.

Од пресудног значаја је да хипотеза не мора бити коначно изабрана већ после једног обртаја антене. Каснија мерења могу да покажу да повезивање које се у почетку сматрало мање вероватним боље одговара стварном кретању циљева. MHT зато користи временски низ више радарских скенирања како би се накнадно донеле поузданије одлуке о првобитно неодређеним повезивањима.

Пример неодређеног повезивања

На слици 1 путање 121 и 131 приближавају се једна другој. Ако се нове радарске детекције налазе у области у којој је могуће њихово повезивање са обе путање, радарски систем за праћење у почетку не може недвосмислено да утврди које мерење припада ком циљу. Једна хипотеза повезује нове детекције у складу са претходним кретањем циљева. Друга хипотеза, насупрот томе, претпоставља замењено повезивање. MHT може у почетку да одржава обе могућности и упоређује њихову веродостојност на основу наредних мерења.

Настала гранања у почетку представљају различите претпоставке о повезивању мерења и кретању циљева. Она не значе нужно да се стварно постојећи циљ поделио на више циљева. Исто тако, истовремено одржавање више хипотеза не значи да се једна радарска детекција у коначном скупу путања сме доделити већем броју независних циљева. Различите хипотезе, заправо, представљају конкурентна могућа објашњења исте мерне ситуације.

Ограничавање рачунарског оптерећења

Значајан недостатак праћења са више хипотеза јесте велика потреба за рачунарском снагом и меморијским простором. Пошто при сваком новом радарском мерењу могу настати додатне могућности повезивања, број могућих хипотеза без додатних ограничења веома брзо расте. Посебно при великом броју циљева, бројним лажним узбунама или честим изостанцима детекција потпуни прорачун свих замисливих хипотеза може постати практично немогућ.

Због тога MHT системи користе поступке за ограничавање броја хипотеза које се даље одржавају. Код поступка Pruning (одбацивање мање вероватних хипотеза), на пример, одбацују се хипотезе чије су оцене знатно лошије од оцена највероватнијих алтернатива. Код поступка Hypothesis Merging (спајање хипотеза), довољно сличне хипотезе могу се објединити под одговарајућим условима. Додатна ограничења могућа су задавањем највећег дозвољеног броја хипотеза или ограничавањем дубине посматране историје мерења.

Ове мере смањују рачунарско оптерећење, али носе ризик да се прерано одбаци и хипотеза за коју би се касније показало да је исправна. Зато избор поступака ограничавања мора да представља компромис између поузданости праћења циљева и расположивих рачунарских ресурса.

Излазни подаци о путањама

Иако MHT интерно одржава више алтернативних хипотеза повезивања, радарском систему је за даљу обраду и приказ обично потребан недвосмислено одређен скуп путања. За ту сврху може се изабрати хипотеза са најбољом оценом. У зависности од имплементације, могу се применити и други поступци одлучивања, на пример извођење скупа путања на основу више оцењених хипотеза. Зато није неопходно да се све интерно одржаване алтернативе приказују на радарском екрану.

Праћење са више хипотеза нарочито је погодно за ситуације у којима је повезивање појединачних радарских мерења са постојећим путањама несигурно. Његова главна предност је у томе што неодређене одлуке не морају да се доносе одмах и коначно, већ се могу побољшати анализом каснијих мерења. Тиме се повећава могућност одржавања поузданог аутоматског праћења циљева чак и када се они крећу веома близу један другом или када им се путање укрштају.

Аутор: Кристијан Волф,
Превод на српски: Александар Г. Ристић