www.radartutorial.eu www.radartutorial.eu Основе радарске технологије

Доплеров навигациони радар

Правац ветра
Путања изнад тла
Угао курса
управљања
1
2
3
4

Слика 1: Геометрија Доплеровог навигационог радара у X-конфигурацији

Правац ветра
Путања изнад тла
Угао курса
управљања
1
2
3
4

Слика 1: Геометрија Доплеровог навигационог радара у X-конфигурацији

Доплеров навигациони радар

Доплеров навигациони радар је у ваздухопловству помоћно средство за навигацију. Он мери брзину у односу на тло и евентуални угао заношења независно од брзине и правца ветра.

Ови радарски системи састоје се од до 4 немодулисана радара са континуалним таласом, који искључиво мере Доплерове фреквенције и међусобно их упоређују. Систем са четири антенска дијаграма унутар једног правоугаоника назива се „X-конфигурација“. У „λ-конфигурацији“ изоставља се један од задњих дијаграма.

Сви углови зрачења морају бити тачно под истим углом у односу на вертикалу. Из поређења Доплерових фреквенција предњих дијаграма са задњим дијаграмима израчунава се брзина у односу на тло. Поређење дијаграма 1 и дијаграма 2 даје заношење.

Правац ветра
Путања изнад тла
Угао курса
управљања
1
2
3
θi

Слика 2: Геометрија Доплеровог навигационог радара у Y-конфигурацији

Правац ветра
Путања изнад тла
Угао курса
управљања
1
2
3
θi

Слика 2: Геометрија Доплеровог навигационог радара у Y-конфигурацији

У такозваној Y-конфигурацији, дијаграм зрачења (3), усмерен уназад, користи се за директно мерење брзине у односу на тло. Радијална брзина, коју мери радар са континуалним таласом, може се помоћу тригонометријске функције прерачунати у стварну брзину у односу на тло.

(1)

Der Inzidenzwinkel θi steht hier stellvertretend für den Abstrahlwinkel des Radars. Der berechnet sich aus der bei der Antennenmontage festgelegten Abstrahlwinkel der der Antenne und dem Anstellwinkel (oder Pitchwinkel) des Flugzeuges. (Denn das Flugzeug liegt nicht waagerecht in der Luft - es benötigt einen für die Dichte der Luft in der Flughöhe aerodynamisch günstigen Anstellwinkel.) Für die X-Konfiguration berechnet sich die Radialgeschwindigkeit vr aus dem arithmetischen Mittel der Ergebnisse aus den Diagrammen 3 und 4 oder auch 1 und 2.

Упадни угао θi овде представља угао зрачења радара. Он се израчунава из угла зрачења антене, који је одређен приликом њене уградње, и угла напада (или угла пропињања) авиона. (Наиме, авион не лети потпуно хоризонтално, већ му је за дату густину ваздуха на висини лета потребан аеродинамички повољан угао напада.) За X-конфигурацију радијална брзина vr израчунава се као аритметичка средина резултата добијених из дијаграма 3 и 4, односно из дијаграма 1 и 2.

Правац ветра
Заношење
Угао курса
управљања

Слика 3: Поглед одозго: пројекција углова и вектора

Правац ветра
Заношење
Угао курса
управљања

Слика 3: Поглед одозго: пројекција углова и вектора

Два правца зрачења 1 и 2 према слици 3 дају следећу информацију о брзини:

(2)

У суштини, правци зрачења 1 и 2 били би довољни за израчунавање стварне брзине у односу на тло и угла заношења. У пракси се, међутим, користи и правац зрачења 3 (односно 3 и 4), како би се поређењем вредности измерених у смеру кретања и вредности измерених уназад компензовале промене угла напада настале током пењања или спуштања авиона.

Тачност мерења брзине која се може постићи овом методом износи око 0,5 % изнад копна и око 0,7 % изнад воде. Незнатно смањење тачности изнад воде изазвано је додатном Доплеровом фреквенцијом насталом услед кретања морских таласа. Иако је ово кретање таласа веома мало у поређењу са брзином авиона, оно ствара додатну систематску грешку.

У старијим стратешким ударним авионима овај систем је коришћен како би се и изнад Атлантског или Тихог океана одржавао задати курс упркос утицају ветра. Савремени авиони опремљени GPS системом више не захтевају овакво навигационо помоћно средство. Међутим, исти принцип може се применити и обрнуто за даљинска истраживања Земље, при чему се изнад океана могу мерити локални правци ветра и кретања таласа.

Аутор: Кристијан Волф,
Превод на српски: Александар Г. Ристић