Холографска обрада радарских слика
светлост
талас
талас
огледало
Слика 1: Принцип холографског записа
светлост
талас
талас
огледало
Слика 1: Принцип холографског записа
Шта је холографски радар?
Холографска обрада радарских слика
Развој рачунара високих перформанси данас омогућава холографску обраду радарских слика. При томе се кохерентно примљени радарски сигнали обрађују тако да се из њихових амплитуда и фаза могу добити информације о просторном распореду рефлектујућих објеката. Радарске методе које користе основне принципе сличне принципима оптичке холографије такође се називају холографски радар. Међутим, овај појам обухвата различите техничке поступке и није ограничен на један принцип рада.
За разлику од класичне оптичке холографије, овде није неопходно снимање оптичког холограма. Уместо тога, просторне информације се реконструишу из кохерентних мерења дигиталном обрадом сигнала. Због тога сама употреба кохерентног пријемника не чини радарски уређај холографским радаром.
Холографска обрада слика
Принцип оптичке холографије (видети слику 1) заснива се на интерференцији кохерентних светлосних таласа, који се обично генеришу помоћу ласера. Полупропусно огледало дели ласерску светлост на референтни и осветљавајући талас. Осветљавајући талас пада на објекат који треба приказати. Светлост одбијена или расејана од објекта формира такозвани предметни талас. На површини холографског филма предметни и референтни талас се преклапају. Настали интерференциони образац садржи информације о амплитудама и релативним фазама оба таласа.
После развијања филма, људско око у почетку не може да препозна слику објекта. Уместо тога, филм садржи фини интерференциони образац са микроскопским структурама. Када се холограм осветли одговарајућим реконструкционим таласом, светлост се дифрактује на овим структурама тако да настаје талас који одговара првобитном таласном пољу објекта. Посматрач тако види просторну слику, као да објекат посматра кроз прозор. У одређеним границама, реконструисани објекат може се посматрати чак и из различитих углова.
Холографска радарска слика
Основне функције холографског мерног система могу се реализовати у радарској техници помоћу електронских склопова. Уместо кохерентне ласерске светлости користи се извор сигнала стабилне фреквенције и фазне кохерентности. Функцију полупропусног огледала може, на пример, да обавља делитељ снаге или усмерени спрежник. „Референтни талас” одговара делу сигнала осцилатора који остаје у радарском уређају и користи се као референца за демодулацију. „Осветљавајући талас” одговара предајном сигналу који се појачава и зрачи преко антене. Ехо-сигнал одбијен од циља преузима улогу „предметног таласа”.
За одређивање релативне фазе, ехо-сигнал се може мешати у I&Q демодулатору са два референтна сигнала чије се фазе разликују за 90°. Из две излазне компоненте могу се одредити амплитуда и релативна фаза примљеног сигнала. Ове информације се затим могу користити за кохерентну просторну обраду сигнала.
Основни електронски склопови потребни за овај поступак постоје у многим савременим радарима, без обзира на то да ли је реч о импулсном радару или о радару са непрекидним зрачењем. Међутим, за холографску обраду радарских слика додатно су потребна мерења која садрже различите просторне информације и која се обрађују одговарајућим алгоритмима.
Холографски радар кратког домета
Слика 2: Георадар RASCAN-5
Холографски радари кратког домета користе се, на пример, као георадари (Ground Penetrating Radar) или за бесконтактни преглед особа и предмета у безбедносним применама. Могу да раде на више константних предајних фреквенција и да анализирају фазе одбијених таласа. RASCAN-5, приказан на слици 2, у ту сврху користи више дискретних предајних фреквенција. Мерење се обавља помоћу радара са непрекидним зрачењем, при чему се предајна фреквенција мења степенасто. Овај принцип је сродан поступку Frequency Shift Keying (фреквенцијско кључевање).
За одређену удаљеност, различите предајне фреквенције дају различите фазе одбијених сигнала. Заједничком анализом ових мерења могу се смањити неодређености. Поред тога, могу се открити објекти који би при само једној фреквенцији, због неповољних услова интерференције, дали веома слаб одзив или уопште не би били откривени. Мерни подаци се прикупљају узастопно са различитих положаја антене. У ту сврху једна антена може се контролисано померати изнад испитиване површине. Алтернативно, елементи групе антена могу се узастопно бирати помоћу антенског преклопника.
Назив холографска обрада радарских слика заснива се на чињеници да се просторни распоред рефлектујућих структура реконструише из кохерентних мерења. Информације о фазама примљених сигнала имају суштинску улогу у овом поступку. Међутим, узастопно прикупљање мерних података ограничава могућу учестаност освежавања слике. Да ли је могућ приказ слике у реалном времену зависи од брзине скенирања и расположиве рачунарске снаге.
Холографско георадарско снимање омогућава детаљан приказ структура близу површине или скривених унутар материјала. Остварива дубина продирања зависи нарочито од предајне фреквенције, као и од електричних и диелектричних својстава испитиваног материјала. Због тога је често потребан компромис између високе просторне резолуције и велике дубине продирања.[2]
У радарској техници различити поступци називају се холографским. Код холографског георадарског снимања информације о фази, добијене са различитих положаја антене, користе се за просторни приказ скривених објеката. Насупрот томе, холографски радари за надзор могу помоћу непокретних антенских низова и дигиталног формирања снопова истовремено да надгледају већи простор. Оба поступка користе кохерентна мерења, али се разликују по техничкој конструкцији и накнадној обради сигнала.
Холографски радар за извиђање и надзор
Слика 3: Holographic Radar™ [1]
Код овде описаног система Holographic Radar™ компаније Aveillant просторне информације се добијају на другачији начин него код оптичког холограма. Уместо интерференционог обрасца забележеног на филму, сигнали бројних пријемних канала дигитализују се и заједнички обрађују. За ту сврху радар користи непокретну фазирану антенску решетку са дигиталним формирањем снопова на пријемној страни. Простор који треба надгледати осветљава се предајном енергијом, док се пријемни сигнали бројних антенских елемената дигитализују одвојено. На основу ових података процесор сигнала може израчунати велики број независних дијаграма усмерености пријема и тако истовремено откривати циљеве у различитим просторним правцима.
Пошто није потребно механичко померање антене, додељени простор за надзор може се анализирати знатно чешће него помоћу уобичајене ротирајуће параболичне антене. Док ротирајући осматрачки радар поново скенира одређени сектор простора тек при сваком новом обртају антене, поједине верзије система Holographic Radar™ могу ажурирати податке о том сектору до четири пута у секунди. То олакшава праћење циљева, јер се циљ много чешће осветљава радарским зрачењем и његов тренутни положај може се чешће поново одређивати. На тај начин се кретање циљева лакше препознаје, без потребе да се ново откривање повезује са положајем циља од пре неколико секунди.
Сметње од непокретних циљева могу се ефикасније потискивати просторним раздвајањем пријемних сигнала и анализом њихових Доплерових фреквенција. Сметње које изазивају ротирајуће ветротурбине такође се могу прецизније препознати и смањити захваљујући високој просторној резолуцији и детаљној Доплеровој анализи. Међутим, покретне лопатице ветротурбина саме стварају Доплерове помаке фреквенције, па је потискивање ових сметњи сложено и није у свим условима могуће њихово потпуно уклањање.
Истовремена обрада сигнала из бројних пријемних канала и израчунавање великог броја независних дијаграма усмерености пријема захтева велику дигиталну рачунарску снагу. Стварно рачунарско оптерећење зависи, између осталог, од броја пријемних канала, ширине фреквенцијског опсега сигнала, броја израчунатих пријемних снопова и коришћених алгоритама.
Извори и додатна литература:
- „Holographic Radar™” је заштитни знак компаније Aveillant Ltd. (Велика Британија).
- James D. Taylor: „Ultrawideband Radar. Applications and Design”, CRC Press, 2012, ISBN 9781420089868, стр. 421 (преглед на мрежи)