Поступак добијања квадратурних компоненти сигнала
Слика 1: Приказ комплексног броја у векторском облику
Поступак добијања квадратурних компоненти сигнала
Ако се ехо-сигнал дигитализује на међуфреквенцији, добијају се дигиталне вредности његове амплитуде за сваку даљинску ћелију. Ако се импулсни сигнал на одређеној носећој фреквенцији представи као комплексан сигнал, таквом дигитализацијом добија се само реални део комплексног сигнала. Али шта се дешава са имагинарним делом који садржи информацију о фази сигнала? Код једноставног начина обраде информација о фази се заиста губе.
Синхрони детектор
Комплексан број (види графички приказ на Слици 1) има две компоненте: реални део (на слици приказан зеленом бојом) и имагинарни део (приказан плавом бојом). Према томе, аналогно-дигитални претварач при претходно описаном једноставном поступку обраде увек обрађује само реални део комплексног сигнала, који је на слици приказан на апсцисној оси.
Код старијих радара то није представљало проблем. Ознака циља на показивачу формирала се на основу најмање 12 до 15 импулса одбијених од циља. Ако би један или два од њих имали нулту вредност реалне компоненте (при максималном фазном помаку), ознака циља би и даље била видљива. Међутим, код савремених радара често се користи моноимпулсна техника. Сви подаци о циљу добијају се обрадом одјека само једног сондирајућег импулса. У том случају неопходна је и имагинарна компонента ехо-сигнала!
За приказ сигнала на међуфреквенцији, укључујући амплитуду и фазу без губитка информација, користи се синхрони детектор. Он се састоји од два канала – синфазног (I) и квадратурног (Q). У сваком каналу за дигитализацију сигнала користи се посебан аналогно-дигитални претварач. Овакав синхрони детектор назива се и квадратурни детектор, I/Q детектор или кохерентни детектор.
Ако замислимо да се горњи приказ са Слике 1 ротира за 90°…
...тадашња имагинарна компонента постаје паралелна апсцисној оси и може се дигитализовати, док се дотадашња реална компонента смањује.
Када су добијене реална и имагинарна компонента сигнала, могуће је израчунати укупан вектор сигнала (црвена стрелица на Слици 1) применом Питагорине теореме.
Али како се у пракси постиже ова ротација за 90°, која омогућава издвајање имагинарне компоненте сигнала?
Слика 2: Блок-дијаграм синхроног детектора
Одговор је прилично једноставан: фаза сигнала мора се померити за 90°, тако да се дигитализују два сигнала — оригинални и фазно померен. На тај начин добија се двоструко више података за обраду, али савремена дигитална обрада којом управља процесор омогућава да се то без проблема реализује.
Дигитални подаци добијени овим поступком затим се могу обрађивати применом различитих алгоритама дигиталне обраде сигнала.
(На пример, дигитални филтри имају стрмије ивице фреквенцијске карактеристике од аналогних филтара…
Осим тога, рана дигитализација спречава уношење додатног шума током проласка сигнала кроз пријемни ланац,
чиме се смањује могућност изобличења корисног сигнала… и тако даље.)
I- и Q компоненте сигнала могу се изразити следећим једначинама:
| I = A cos(ϕ) Q = A sin(ϕ) |
(1) |
Из ових односа амплитуда A и фаза сигнала ϕ могу се израчунати на основу квадратурних компоненти помоћу следећих једначина:
| A2= I2+Q2 ϕ = arctan(Q/I) |
(2) |
Слика 3: Синфазни сигнал (плави) и квадратурни сигнал (љубичасти)
Да ли је неопходно користити и I- и Q-компоненту?
У радарским системима са директном конверзијом на нижу фреквенцију готово увек су присутна оба канала. Може се поставити питање: ако информација о фази није потребна, да ли је довољно користити само један од њих?
Такав приступ може дати одређени резултат, али би био веома неефикасан. Да бисмо то разумели, поново погледајмо Слику 1. У зависности од Доплерове фреквенције, црвени вектор ротира мање или више брзо. Због тога се вредности његових компоненти (зелена и плава) непрекидно мењају од нуле до максимума. Међутим, мерити се може само компонента означена зеленом бојом. Најефикасније мерење добија се само онда када је црвени вектор усмерен у истом правцу као и зелени. Код малих Доплерових фреквенција или потпуно непокретних циљева фаза се мења веома споро или остаје непромењена. У том случају може се догодити да црвени вектор буде управан на зелени, па на излазу радара неће бити корисног сигнала. Слична појава може се јавити и при већим Доплеровим фреквенцијама ако је фреквенција одабирања у одређеном односу према Доплеровој фреквенцији, када настаје својеврстан стробоскопски ефекат.
Због тога се само истовременим коришћењем обе компоненте сигнала (зеленог и плавог вектора) може израчунати црвени вектор, без обзира на његов угаони положај.
Аутор: Кристијан Волф,
Превод на српски:
Александар Г. Ристић
