Фреквенцијски модулисани радар са непрекидним таласом (FMCW радар)
сигнал
Слика 1: Одређивање даљине помоћу FMCW радара
Фреквенцијски модулисани радар са непрекидним таласом (FMCW радар)
Фреквенцијски модулисани радар са непрекидним таласом (или Frequency-Modulated Continuous Wave radar = FMCW radar) је посебна врста радарског сензора који, као и једноставан (CW радар), непрекидно емитује предајни сигнал. За разлику од класичног CW радара, FMCW радар може током мерења да мења своју радну фреквенцију, односно предајни сигнал је фреквенцијски модулисан. Захваљујући овим променама фреквенције постају технички могућа додатна мерења заснована на мерењу времена простирања.
Једноставни радари са непрекидним таласом (CW радар) имају недостатак што, због одсуства временске референце, не могу да мере растојање. Таква временска референца за мерење даљине непокретних објеката може се створити помоћу фреквенцијске модулације предајног сигнала. Код ове методе емитује се сигнал чија се фреквенција периодично мења. Када се прими ехо-сигнал, ова промена фреквенције има временско кашњење Δt, као и код импулсног радара.
Основне карактеристике FMCW радара су:
- способност мерења веома малих даљина до циља (минимални мерни опсег је реда величине таласне дужине);
- истовремено мерење растојања и радијалне брзине;
- веома висока тачност мерења даљине;
- обрада сигнала се након мешања врши у нискофреквентном подручју, што значајно поједностављује електронску реализацију;
- висока поузданост рада због одсуства великих импулсних снага.
Принцип мерења
Карактеристично за FMCW радар је:
- мерење даљине се врши посредним мерењем времена простирања путем поређења фреквенције примљеног сигнала са референтним сигналом (најчешће директно са предајним сигналом);
- трајање периода модулације T је знатно веће од потребног времена Δt (време простирања) за инсталирани мерни опсег даљине.
Ако је промена фреквенције линеарна у широком опсегу, онда се унутар тог опсега једноставним мерењем разлике фреквенција |Δf| може одредити растојање. Пошто је могуће измерити само апсолутну вредност разлике фреквенција, у статичком сценарију резултати добијени при линеарном порасту фреквенције једнаки су резултатима добијеним при линеарном опадању фреквенције.
(1)
- c0 = брзина светлости = 3·108 m/s
- Δt = време простирања [s]
- Δf = измерена разлика фреквенција [Hz]
- R = растојање антена – објекат (тло) [m]
- df/dt = фреквенцијски отклон по јединици времена
Ако рефлектујући објекат има радијалну брзину у односу на предајно-пријемну антену, онда се ехо-сигналу, поред разлике фреквенција Δf у односу на тренутну предајну фреквенцију (узроковане временом простирања), додаје и Доплерова фреквенција fD (узрокована брзином кретања). Радар тада, зависно од смера кретања циља и смера линеарне модулације, мери само збир или разлику између разлике фреквенција као носиоца информације о даљини и Доплерове фреквенције као носиоца информације о брзини.
Ако се рефлектујући објекат удаљава од радара, фреквенција ехо-сигнала се смањује услед Доплеровог помераја. Ако се мерење врши помоћу тестерасте модулације према слици 1, пријемни сигнал није померен само удесно због времена простирања већ и наниже због Доплерове фреквенције. Измерена разлика фреквенција Δf је тада већа за Доплерову фреквенцију fD него што би требало да буде само на основу времена простирања. Ако се мерење врши на опадајућој ивици тестерастог сигнала (видети слику 3), тада се Доплерова фреквенција fD одузима од промене фреквенције изазване временом простирања.
Домет и резолуциона моћ
Одговарајућим избором фреквенцијског отклона по јединици времена могу се одредити резолуциона моћ, а трајањем пораста фреквенције максимално могући мерни опсег. Трајање линеарног пораста фреквенције одређује максималну једнозначну мерљиву даљину. Стрмина линеарног пораста одређује резолуцију по даљини и тачност мерења даљине. Максимални фреквенцијски отклон и стрмина могу се прилагођавати у складу са могућностима конкретне техничке реализације.
Максимално могући домет одређен је неопходним временским преклапањем пријемног и предајног сигнала. Он је у већини случајева знатно већи од енергетског домета, односно ограничења које настаје услед слабљења у слободном простору.
За резолуцију по даљини FMCW радара од пресудног значаја је (као и код такозваног chirp радара) ширина опсега BW предајног сигнала. Она је једноставно разлика између горње и доње граничне фреквенције предајног сигнала. Могућности Fast Fourier трансформације ограничене су временским условима (овде трајањем тестерастог периода Τ). Због тога је код FMCW радара резолуциона моћ одређена променом фреквенције која се оствари унутар тог временског интервала.
(2)
- ΔfFFT = најмања мерљива разлика фреквенција
- d(f)/d(t) = фреквенцијски отклон
- fup = горња гранична фреквенција
- fdwn = доња гранична фреквенција
Реципрочна вредност трајања тестерастог импулса тако представља најмању препознатљиву фреквенцију. Она се може уврстити у једначину (1) као |Δf| и тако одредити резолуцију по даљини FMCW радара. Међутим, при томе се јавља проблем да трајање тестерастог периода мора бити довољно дуго и за извршавање Фуријеове трансформације. Што се Fast Fourier трансформација може примењивати дуже време, резултат је прецизнији. То пре свега зависи од ширине опсега: колико дуго промена фреквенције по јединици времена d(f)/d(t) може да траје, а да се не прекораче границе коришћеног фреквенцијског опсега. Додатна временска ограничења могу настати услед неповољног (прекратког) преклапања делова тестерастог сигнала који се користе за мерење.
На пример, радар са линеарним порастом фреквенције у трајању од 1 ms теоријски има максималну једнозначну мерну даљину мању од 150 km. То произилази из неопходног преклапања предајног и ехо-сигнала (видети слику 1) како би се могла измерити разлика фреквенција. У пракси се овај мерни опсег најчешће никада не достиже због енергетских ограничења. Због тога преостаје довољно времена за мерење разлике фреквенција.
Ако максимални фреквенцијски отклон предајне модулације износи 250 MHz, такав пораст фреквенције даје разлику времена простирања од 4 ns за разлику фреквенција од 1 kHz. То одговара резолуцији по даљини од 0,6 m.
Овај пример јасно показује предност FMCW радара: импулсни радар морао би да измери разлику времена од 4 ns, што захтева значајно сложенију техничку реализацију. Насупрот томе, разлика фреквенција од 1 kHz налази се у аудио-опсегу и много је једноставнија за мерење.
Као и код сваког другог радара, угаона резолуција FMCW радара зависи од усмерености (ширине на половини снаге) употребљене антене.
Модулациони обрасци
Слика 2: Уобичајени модулациони обрасци за FMCW радар
Слика 2: Уобичајени модулациони обрасци за FMCW радар
Могуће је користити више различитих модулационих образаца, који се примењују за различите мерне задатке:
- Тестераста модулација
Користи се код релативно великих мерних опсега (максималне даљине), уз истовремено занемарљив утицај Доплерове фреквенције (на пример код поморског навигационог радара). - Троугласта модулација
Омогућава једноставно раздвајање разлике фреквенција Δf од Доплерове фреквенције fD. - Правоугаона модулација
(једноставно пребацивање фреквенције,
FSK)
Ова модулација се користи за веома прецизно мерење даљине у блиској зони поређењем фазе ехо-сигнала на обе фреквенције. Недостатак је што се ехо-сигнали више циљева не могу међусобно раздвојити, као и то што ова метода омогућава само мали једнозначни мерни опсег. - Степенаста модулација
Интерферометријска мерења проширују једнозначни мерни опсег. - Синусоидална модулација
У прошлости су коришћени и синусоидални облици модулације. Они су се могли једноставно реализовати тако што је мотор окретао плочу кондензатора у резонантној шупљини осцилатора предајника. Од синусоидне функције коришћен је само релативно линеарни део у близини проласка кроз нулу.
Линеарна промена фреквенције у облику тестере
Код линеарне промене фреквенције у облику тестере (видети слику 1) ехо-сигнал је услед времена простирања временски померен (на слици удесно). Због тога настаје разлика између тренутне предајне фреквенције и закаснелог ехо-сигнала, која представља меру растојања до рефлектујућег објекта. Доплерова фреквенција би при томе померила читав ехо-сигнал по фреквенцији, било навише (кретање према радару) или наниже (удаљавање од радара).
При овом облику модулације пријемник нема могућност да раздвоји ова два утицаја. Доплерова фреквенција се зато појављује као грешка мерења при одређивању даљине. Избором одговарајућег фреквенцијског отклона може се унапред обезбедити да очекиване Доплерове фреквенције буду мање од резолуције система или барем да грешка мерења остане што је могуће мања.
сигнал
Слика 3: Односи код троугласте модулације
Овај случај се јавља, на пример, код поморских навигационих радара: пловила се у приобалном подручју крећу ограниченим брзинама, релативно једно према другом најчешће не више од 10 метара у секунди. У фреквенцијском опсегу ових радара (најчешће X-опсег) максимално очекивана Доплерова фреквенција износи око 666 Hz. Ако обрада радарских сигнала користи резолуцију у килохерцном подручју по метру, ова Доплерова фреквенција је занемарљива.
Поморски FMCW навигациони радар постављен на аеродрому имао би потешкоћа да уопште открије авионе, јер се при брзинама полетања и слетања до 200 m/s грешка мерења услед Доплерове фреквенције може показати већом од саме даљине коју треба измерити. Ознака циља би се тада теоријски појавила на негативној даљини, односно чак пре почетка отклона на екрану.
Троугласта промена фреквенције
Код троугласте промене фреквенције мерење даљине може се вршити и на растућој и на опадајућој ивици модулационог сигнала. Ехо-сигнал је услед времена простирања на слици померен удесно у односу на тренутни предајни сигнал. У одсуству Доплерове фреквенције апсолутна вредност разлике фреквенција Δf на растућој ивици једнака је вредности добијеној на опадајућој ивици.
Доплерова фреквенција помера ехо-сигнал по фреквенцијској оси. На растућој ивици појављује се збир разлике фреквенција Δf и Доплерове фреквенције fD, док се на опадајућој ивици добија разлика ове две фреквенције. То омогућава прецизно одређивање даљине упркос фреквенцијском померају изазваном Доплеровим ефектом, при чему се резултат добија као аритметичка средина оба мерења.
Истовремено се из оба мерења може одредити и тачна Доплерова фреквенција. Разлика између две измерене разлике фреквенција даје двоструку Доплерову фреквенцију. Пошто обе разлике фреквенција нису доступне у истом тренутку, ово поређење захтева дигиталну обраду сигнала.
Фреквенција коригована за Доплеров померај, која се користи за одређивање даљине, као и Доплерова фреквенција покретног циља, израчунавају се на следећи начин:
(3),(4)
- f(R) = фреквенција као мера за одређивање даљине
- fD = Доплерова фреквенција као мера за мерење брзине
- Δf1 = разлика фреквенција на растућој ивици
- Δf2 = разлика фреквенција на опадајућој ивици
Слика 4: Лажни циљеви, графичко решење
Слика 4: Лажни циљеви, графичко решење
Фреквенција f(R) затим се може употребити као |Δf| у једначини (1) за израчунавање тачне даљине.
Међутим, овај поступак има недостатак да се код више рефлектујућих објеката измерене Доплерове фреквенције не могу једнозначно придружити појединачним циљевима. Додељивање погрешне Доплерове фреквенције циљу на погрешној даљини може довести до појаве лажних циљева.
На слици 4 приказано је графичко решење. Положај првог циља добија се из функција [-Δf1]1 + fD и [+Δf2]1 - fD. Пресек ове две праве представља положај циља 1.
Ако се појави и други циљ ([……]2), оба пара правих дају укупно четири пресечне тачке, од којих две представљају лажне циљеве. Положај ових лажних циљева зависи и од стрмине ивица модулационог сигнала.
Због тога се проблем може решити коришћењем више мерних циклуса са различитим стрминама модулације: приказују се само они циљеви чије координате у оба мерна циклуса указују на исти положај.
Слика 5: Фазна разлика Δn(φ) представља меру колико пута таласна дужина садржи двоструку даљину (путању до циља и назад)
Слика 5: Фазна разлика Δn(φ) представља меру колико пута таласна дужина садржи двоструку даљину (путању до циља и назад)
Правоугаона промена фреквенције
Овај поступак се назива и Frequency Shift Keying (FSK) FMCW радар. Примопредајник се једноставно циклично пребацује између две предајне фреквенције помоћу правоугаоног напона. Постоје два основна начина обраде излазног сигнала примопредајника.
Први начин је мерење времена простирања промене фреквенције. На излазу примопредајника појављује се сигнал чија је омотница импулс, при чему је трајање импулса мера растојања. Међутим, ово је чисто временско мерење као код импулсног радара и стога је или недовољно прецизно или технолошки веома захтевно.
Други начин је поређење фазног положаја ехо-сигнала на обе фреквенције. Током трајања импулса радар ради на првој предајној фреквенцији, а током паузе на другој предајној фреквенцији. У тим временским интервалима, који су реда милисекунди, радар функционише као класични CW радар.
На излазу нискофреквентног мешача (видети блок-шему) појављује се једносмерни напон као мера фазне разлике између примљеног и одговарајућег предајног сигнала. Фазна разлика између оба ехо-сигнала различитих предајних фреквенција (технички посматрано: разлика напона на излазу мешача) представља меру растојања. И у овом случају оба ехо-сигнала нису присутна истовремено, па се измерене вредности морају дигитално меморисати.
Због периодичности синусоидног сигнала овај поступак има веома ограничен једнозначни мерни опсег, који је одређен половином таласне дужине која одговара разлици између обе предајне фреквенције. Разлика фреквенција од 20 MHz даје једнозначну мерну даљину од само 15 m.
Више циљева у блиској зони не може се раздвојити, јер се на излазу нискофреквентног мешача може измерити само један фазни положај. У случају више циљева сви доприноси се сабирају у један једини излазни напон, при чему у најбољем случају доминира најјачи циљ.
Ако се оба поступка обраде примењују истовремено (временска и фазна анализа), временском анализом може се најпре добити груба процена даљине. Затим се резултату добијеном фазном анализом додаје пуна таласна дужина онолико пута колико је потребно, све док резултат не буде довољно близак вредности добијеној временским мерењем.
На тај начин се превазилази ограничење малог једнозначног мерног опсега фазног мерења.
Степенаста промена фреквенције
У основи, овде важе исте предности и недостаци као и код поступка са правоугаоном модулацијом. Међутим, FMCW радар сада ради са већим бројем узастопних фреквенција. За сваку појединачну фреквенцију мери се фазни положај.
Једнозначни мерни опсег се значајно повећава, јер се сада фазни односи између више фреквенција морају поново поклопити да би настала вишезначност мерења.
Овај поступак постаје посебно интересантан када се на неправилностима рефлектујућег објекта могу уочити резонанције за поједине делове фреквенцијског опсега. У том случају ова метода мерења припада области интерферометрије.
Блок-шема
Слика 6: Блок-шема FMCW радара
Слика 7: ART Midrange, FMCW радар са одвојеним предајним и пријемним антенама
FMCW радар кратког домета у основи се састоји од примопредајника и управљачке јединице са микропроцесором. Примопредајник је компактна целина и најчешће садржи и предајну и пријемну антену, које су обично реализоване као patch антене. Генерисање високофреквентног сигнала врши се помоћу напоном управљаног осцилатора, који или директно напаја предајну антену, или се његов сигнал додатно појачава. Један део високофреквентног сигнала се издваја и доводи на мешач, где се примљени и појачани ехо-сигнал преводи у основни опсег.
Управљачка плоча садржи микропроцесор који управља примопредајником, претвара ехо-сигнале у дигитални облик и, најчешће преко USB кабла, обезбеђује комуникацију са рачунаром. Помоћу дигитално-аналогног претварача генерише се управљачки напон за подешавање фреквенције. Излазни напон мешача се дигитализује.
Због начина рада (истовремена предаја и пријем) код употребе једне антене потребно је да феритни циркулатор обезбеди раздвајање предајног и пријемног пута. Међутим, код данас уобичајених patch антена употреба одвојених предајних и пријемних антена је знатно јефтинија. На заједничкој подлози предајна и пријемна антена изведене су као антенске решетке постављене непосредно једна изнад друге. Њихова поларизација међусобно је ротирана за 180°. Често се додатном металном преградом смањује директно „преслушавање“, односно директно електромагнетно спрезање између обе антене. Пошто се мерење заснива на разлици фреквенција између предајног и пријемног сигнала, сигнал који настаје услед ових директних цурења између предајног и пријемног канала може бити потиснут, јер има исту фреквенцију и често константан фазни однос.
Код чисте CW радарске примене потребно је обрађивати само Доплерову фреквенцију. Код FMCW радарског сензора који ради у K-опсегу (око 24 GHz), она достиже највише 16,5 kHz ако је потребно мерити брзине до 360 km/h. Због тога се као микропроцесор може користити чак и једноставан стерео-аудио процесор, који се производи у великим серијама, на пример за звучне картице персоналних рачунара. Чак и код FSK поступка (правоугаони облик модулације) такав процесор се још увек може ограничено користити.
Насупрот томе, код FMCW радара који мери даљину, пријемник мора бити способан да обради готово читав фреквенцијски отклон предајника. Због тога се у пријемном сигналу могу појавити фреквенције до 250 MHz.
То има значајан утицај на потребну ширину опсега наредних појачавача, као и на неопходну фреквенцију узорковања аналогно-дигиталног претварача. Због тога је плоча за обраду сигнала FMCW радара знатно скупља од одговарајуће плоче код CW радара.
Тренутно је на тржишту доступан велики број повољних FMCW радарских модула и FMCW радарских сензора, који садрже комплетан примопредајник са интегрисаним пољем patch антена и представљају такозвани „front-end“ радарског система.
Основа ових модула најчешће је MMIC интегрисано коло TRX_024_xx (видети технички лист) компаније Silicon Radar, са излазном снагом до 6 dBm.
Ово интегрисано коло ради у K-опсегу (24,0 … 24,25 GHz) и може се користити као сензор за мерење брзине и даљине.
Модулација, односно промена фреквенције, зависи од управљачког напона и реализује се спољним колима: или се користи фиксни напон (тада коло ради као CW радар), или је промена фреквенције управљана процесором и заснива се на излазном напону дигитално-аналогног претварача.
Излазни сигнал директног мешача најчешће је доступан као I&Q сигнал и пре аналогно-дигиталне конверзије мора бити значајно појачан.
FMCW радар за формирање слике
Слика 8: Група patch антена FMCW навигационог радара у X-опсегу
Овај радарски поступак користи се у такозваном Broadband Radar™ као навигациони радар за поморске примене.Након достизања максималне могуће мерне даљине, фреквенцијски пролаз се прекида. Због тога предајни сигнал по облику више подсећа на сигнал импулсног радара са интраимпулсном модулацијом. Ова пауза нема директан утицај на максималну мерну даљину. Међутим, неопходна је како би се велики број измерених података прочитао из међумеморије и без губитака пренео до показивача преко комуникационог канала уског пропусног опсега. Због начина рада — поређења фреквенције примљеног ехо-сигнала са предајним сигналом, који је доступан током читавог опсега мерења даљине — овај систем и даље остаје FMCW радар. Он се само накратко искључује на неколико милисекунди, јер већа количина података није потребна.
Радар који формира слику мора да изврши мерење даљине за сваку појединачну тачку на показивачу. Због тога резолуција по даљини више зависи од величине пиксела екрана и способности обраде сигнала да обезбеди податке потребном брзином. Неопходан је екран високе резолуције са довољним бројем пиксела, при чему за сваку разлику у даљини морају бити доступна најмање два пиксела. На тај начин, чак и када се измерени сигнал налази тачно између положаја два пиксела, оба пиксела ће бити активирана, а при кретању циља број осветљених пиксела и самим тим релативна осветљеност ознаке циља остају непромењени.
Код као примера наведеног Broadband Radar™ система са фреквенцијским отклоном од 65 MHz у току једне милисекунде могу се постићи веома добри резултати.
- За једнозначно мерење времена простирања могуће је измерити највише 500 µs (видети слику 1), што одговара максималној мерној даљини од 75 km.
- Фреквенцијски отклон од 65 MHz по милисекунди одговара промени фреквенције од 65 Hz по наносекунди. Ако су наредни филтри технички способни да разлуче разлике фреквенције од 1 kHz, могуће је измерити разлике времена простирања од 15 ns, што одговара резолуцији по даљини од приближно 2 m.
- Ако максимална разлика фреквенција коју може да обради електроника износи 2 MHz, што могу да обезбеде чак и најједноставнији једночипни микроконтролери, могуће је мерити даљине до приближно 4000 m. (Без микроконтролера било би потребно паралелно користити 4000 појединачних филтара.)
- Због самог принципа мерења, тачност мерења је приближно једнака резолуцији по даљини, а додатно је ограничена резолуцијом размера приказа на екрану.
Овакав FMCW радар може релативно једноставним техничким средствима да постигне високу просторну резолуцију.
Да би импулсни радар постигао исту резолуцију, морао би да мери временске интервале у наносекундном подручју. То би значило да ширина опсега предајника мора бити најмање 80 MHz, а да се приликом дигитализације ехо-сигнала мора користити фреквенција узорковања од најмање 166 MHz.
FMCW радар без формирања слике
Слика 9: Аналогни показивач радарског висиномера
Резултат мерења овог FMCW радара приказује се као нумеричка вредност на показном инструменту или, након дигитализације, као алфанумерички приказ на екрану. Због тога се може мерити само један доминантан објекат, али са веома високом тачношћу, све до центиметарског подручја.
Овај начин одређивања даљине користи се, на пример, у ваздухопловима као радио-висиномер (радарски висиномер).
Чак и аналогни показни инструмент може се користити за приказ радарске висине FMCW радара (видети слику 9).
Овај инструмент са покретним калемом има већу индуктивну импедансу на вишим фреквенцијама, па због тога показује отклон који зависи од фреквенције. Та зависност, међутим, није линеарна.
Аутор: Кристијан Волф,
Превод на српски:
Александар Г. Ристић