www.radartutorial.eu www.radartutorial.eu Основе радарске технологије

Шта је фазно управљана антена?

Фазно управљане антене

Слика 1: лево два антенска елемента напајана у истој фази, десно два антенска елемента напајана са фазном разликом

Слика приказује интерференцију два вертикално постављена антенска елемента који зраче у истој фази. Правац главног снопа је централни. Слика приказује интерференцију два вертикално постављена антенска елемента који зраче са фазном разликом. Правац главног снопа је благо закренут нагоре.

Слика 1: лево два антенска елемента напајана у истој фази, десно два антенска елемента напајана са фазном разликом
(линк за увећање води до интерактивне графике).

Фазно управљане антене

Фазно управљана антена (Phased Array Antenna) је антенска решетка чији се појединачни зрачни елементи могу напајати са различитим фазним односима. Као резултат тога, заједнички дијаграм антене може се електронски закретати. Електронско закретање је знатно флексибилније и захтева мање одржавања од механичког закретања антене.

Принцип рада

За принцип рада ове антене од суштинског значаја је појава интерференције, односно фазно зависног преклапања два или (најчешће) више извора зрачења. При томе се може уочити да се сигнали исте фазе (на графици приказани истом бојом) појачавају, док се сигнали супротне фазе међусобно поништавају. Ако два зрачна елемента емитују сигнал у истом такту, долази до њиховог сабирања – сигнал се појачава у главном правцу зрачења, а слаби у споредним правцима. На левој групи зрачних елемената на графици са слике 1 оба елемента се напајају истом фазом. Сигнал се појачава у главном правцу зрачења.

На другој графици сигнал горњег зрачног елемента емитује се са фазним померајем од 22° (односно са малим кашњењем) у односу на доњи зрачни елемент. Због тога се главни правац заједнички емитованог сигнала благо помера нагоре.

На графици су приказани зрачни елементи без рефлектора. Због тога је задња латица дијаграма антене у овом приказу једнако велика као и главна латица. Међутим, и задња латица је такође померена нагоре. Савет: погледајте увећану слику и приликом пребацивања фазног померача обратите пажњу на разлике у карактеристици зрачења доњег зрачног елемента.

Слика 2: Електронско закретање антенског снопа,
лево: правац нормале антене (boresight), десно: закренут сноп


(click to enlarge: 591·723px = 468 kByte)

Слика 2: Анимација електронског закретања (види такође mlago.dev)

Ако се сигнал који треба емитовати пропусти кроз склоп који регулише фазу, правац зрачења може се електронски управљати. Међутим, то није могуће без ограничења, јер је ефикасност овог антенског распореда највећа у главном правцу који је нормалан на раван антенског поља, док се при великом закретању главног правца повећавају број и величина нежељених бочних латица, а истовремено се смањује ефективна површина антене. Помоћу синусне теореме може се израчунати потребан фазни померај.

Као зрачни елементи у антенском пољу могу се користити различите конструкције антена. За фазно управљану антену пресудно је да се појединачни зрачни елементи управљају контролисаним фазним померајем, чиме се мења главни правац зрачења. Да би се постигло усмеравање и у хоризонталној и у вертикалној равни, у антенском пољу се користи велики број зрачних елемената. Антена радара RRP-117 састоји се, на пример, од 1584 појединачна зрачна елемента, чији се пријемни сигнали још увек аналогним путем обједињују у дијаграм антене. Савременији мултифункционални радари, међутим, на пријемном путу користе дигитално обликовање дијаграма.

Предности и недостаци

Предности:
  • високо антенско појачање уз истовремено велико потискивање бочних латица
  • веома брза промена правца снопа (у опсегу µs)
  • веома брзо обликовање и преобликовање дијаграма (Beam Agility)
  • произвољно просторно скенирање
  • слободан избор времена осветљавања циља
  • мултифункционални рад истовременим формирањем више снопова
  • отказ појединачних компоненти не мора нужно довести до отказа целог система
Недостаци:
  • ограничен простор скенирања (до највише 120° по азимуту и елевацији)[1]
  • деформација дијаграма зрачења при закретању снопа
  • зависност дијаграма зрачења од фреквенције (мала фреквенцијска агилност)
  • веома сложена конструкција (рачунари, фазни померачи)
  • високи трошкови (још увек)

Напомене:

  1. Ограничење простора скенирања може се отклонити тродимензионалним распоредом зрачних елемената.
    Овакав распоред добио је назив антена „гавраново гнездо“.
  2. Подстакнут овом анимацијом, Артур Моралес, инжењер компаније Embraer, развио је демонстрациони програм: mlago.dev

Слика 3: линеарно антенско поље са фазним управљањем

Слика стилски приказује тродимензионално линеарно антенско поље са фазним управљањем. Више хоризонталних антенских група са припадајућим појачавачима снаге распоређено је једна изнад друге. Фазни померачи су потребни само за сваку антенску групу.

Слика 3: линеарно антенско поље са фазним управљањем

Линеарни низови

Ове фазно управљане антене састоје се од редова којима се заједнички управља преко једног фазног померача. (Дакле, потребан је само један фазни померач по антенском реду.) Већи број линеарних низова постављених вертикално један изнад другог формира равну антену.

Слика 4: планарно антенско поље са фазним управљањем

Слика приказује планарно антенско поље са фазним управљањем. Више хоризонталних антенских група са припадајућим појачавачима снаге распоређено је једна изнад друге. Сваки зрачни елемент има сопствени фазни померач који је повезан на магистралу за управљање и надзор.

Слика 4: планарно антенско поље са фазним управљањем

Планарни низови

Ове фазно управљане антене у потпуности се састоје од појединачних елемената, при чему сваки елемент има сопствени фазни померач. (Сваки појединачни зрачни елемент захтева сопствени фазни померач!) Елементи су распоређени у облику матрице, а раван распоред свих елемената чини целокупну антену.

Слика 5: Frequency Scanning Array

Графика приказује принципијелну структуру довода до зрачних елемената код радара ST-68U: доводна линија постављена у облику серпентине напаја 127 зрачних елемената. У зависности од фреквенције, дијаграм антене се закреће по елевацији.

Слика 5: Frequency Scanning Array

Фреквенцијски зависно закретање снопа

Фреквенцијски зависно закретање снопа представља посебан случај фазно управљане антене код које се закретање снопа остварује искључиво променом предајне фреквенције, без употребе фазних померача. Закретање снопа је функција фреквенције и реализује се такозваним серпентинским напајањем. Ова врста фазно управљане антене често је коришћена код старијих радарских система.

Вертикална антенска група напаја се серијски. На основној фреквенцији F1 сви зрачни елементи добијају снагу исте фазе захваљујући конструктивно једнаким обилазним водовима који обезбеђују фазни померај од n · 360°. Сви зрачни елементи, дакле, зраче истом фазом у истом тренутку. Резултујући сноп усмерен је нормално на раван антене.

Ако се предајна фреквенција повећа за неколико процената, конструктивно задата дужина обилазних водова више не одговара новој фреквенцији. Обилазни вод је сада нешто предугачак. Између суседних зрачних елемената јавља се фазни померај. Први зрачни елемент зрачи неколико процената раније од следећег суседног елемента итд. Резултујући сноп F2 је зато закренут нагоре за угао Θs.

Овај начин закретања снопа има веома једноставну конструкцију, али је ограничен на неколико фиксно дефинисаних предајних фреквенција. Поред осетљивости на ометање, постоје и друга ограничења; на пример, овај радар због недовољне ширине опсега не може користити компресију импулса.

Системи напајања антена

Прорачун фазног помераја

Колики мора бити фазни померај x= Δφ од једног зрачног елемента до следећег да би се постигао одређени угао зрачења?

Разматра се линеарни распоред изотропних појединачних зрачних елемената.

Између зрачних елемената и правца зрачења под задатим углом може се конструисати правоугли троугао, при чему се краћа катета налази дуж правца зрачења. Хипотенуза представља растојање између два зрачна елемента. Трећа страница је помоћна линија која је нормална на правац зрачења елемента који емитује раније.

main direction
phase shifters

Слика 6: графичко извођење фазног помераја

Графика приказује више зрачних елемената који зраче са одговарајућом фазном разликом и графичко извођење фазног помераја.
main direction
phase shifters

Слика 6: графичко извођење фазног помераја

x = d · sin ΘS

(1)

Ово растојање x може се довести у однос са таласном дужином:

(2)

  • Δφ = фазна разлика између два зрачна елемента
  • d = међусобно растојање елемената
  • Θs = угао зрачења

Комбиновањем обе једначине добија се следећи израз:

Формула (3): из синусне теореме и пропорције изведена је формула за прорачун фазног помераја.

(3)

Пример:

  • Радарски систем ради на таласној дужини од λ=10 cm.
  • Растојање између зрачних елемената износи d =15 cm.
  • Разлике времена простирања кроз напојни вод за сада можемо занемарити.
  • Угао зрачења треба да буде Θs= 40°.
Задатак:
  • Колики мора бити фазни померај φ8  фазног померача бр. 8 (крајње лево) да би се постигао овај угао зрачења?

Почињемо одређивањем фазног помераја x од једног зрачног елемента до следећег.
Због тригонометријске функције потребан нам је калкулатор: Δφ =(360°·15 cm/10 cm)·sin(40°) = 347,1°.

То значи да је у овом примеру за зрачни елемент бр. 8 потребан фазни померај φ8  = 7 · 347,1 = 2429,7°.

Због периодичности синусне функције фазни померај од n·360°= 0°. Зато можемо од резултата одузимати 360° све док не добијемо угао између 0° и 360°, те за фазни померач бр. 8 (крајње лево) добијамо фазни угао φ8  = 269,7°. Међутим, ниједан фазни померач не може тако прецизно реализовати овај угао. Са 4-битним фазним померачем фазни померај се може подешавати у корацима од 11,25°. Зато ће се у пракси користити фазни угао φ8  = 270°.

Код серијског напајања део овог фазног помераја већ се реализује временом простирања у напојном воду. У пракси, у рачунару за управљање антеном (посебно за сваку предајну фреквенцију) постоји појединачно калибрисана табела са подацима фазних померача за сваки угао закретања који треба реализовати.

Из слике 6 може се уочити и разлог због којег је фазно управљана антена при већим угловима закретања лошије фокусирана. Помоћна линија нормална на суседни зрачни елемент код угла закретања који одступа од главног правца зрачења увек је краћа од растојања између елемената d. Ипак, ова помоћна линија практично представља пројектовано растојање између зрачних елемената посматрано из тог угла закретања. Ако је то растојање, „виђено“ из правца закретања, мање од оптималног растојања d, онда се неминовно мора погоршати квалитет антене, што се испољава као шири дијаграм антене.

Аутор: Кристијан Волф,
Превод на српски: Александар Г. Ристић>