www.radartutorial.eu www.radartutorial.eu Основе радарске технологије

Дигитално обликовање дијаграма антене

Аналогно сабирање

Слика 1: аналогно обликовање дијаграма антене

Аналогно сабирање

Слика 1: аналогно обликовање дијаграма антене

Дигитално обликовање дијаграма антене

Аналогно обликовање дијаграма антене

Под аналогним обликовањем дијаграма антене (енгл.: Analogue Beamforming, ABF) подразумева се да се примљени сигнали сваког појединачног антенског елемента фазно управљане антене сабирају по фази и амплитуди директно у антени, на носећој фреквенцији предајног сигнала, како би се заједнички сигнал обрађивао у највише четири централизована пријемника. Они појачавају сигнал и претварају га на међуфреквенцију или директно у основни опсег. Накнадни аналогно-дигитални конвертори (ADC) дигитализују међуфреквенцијски или видео-сигнал.

Дигитално сабирање

Слика 2: дигитално обликовање дијаграма антене

Дигитално сабирање

Слика 2: дигитално обликовање дијаграма антене

Дигитално обликовање дијаграма антене

Под појмом Digital Beamforming (DBF) подразумева се архитектура пријемника код које је сваком антенском елементу или мањој групи антенских елемената фазно управљане антене додељен засебан пријемник. Конверзија у дигитални формат такође се врши појединачно за сваки антенски елемент. Сабирање сигнала обавља се дигитално у посебном процесору. Сопствени шум и изобличења сигнала у сваком појединачном пријемнику су у збиру декорелисани.

Оваква структура омогућава да се током сваког периода пријема истовремено реализује више независних главних латица, које могу бити усмерене у различите правце. Додатне предности дигиталног обликовања дијаграма антене су:

Ако се за управљање и синхронизацију антенских модула користе бежичне интернетске везе, онда се говори о Wireless Digital Beamforming. То омогућава распоређивање антенских елемената у дистрибуирани радарски систем.

Слика 3: Стандардизовани модуларни предајно-пријемни модули (SMTRM) (уз љубазну дозволу компаније EADS Defence & Security Ulm)

Слика 3: Стандардизовани модуларни предајно-пријемни модули
(SMTRM) (уз љубазну дозволу компаније
Cassidian Ulm, раније EADS Defence & Security)

Стандардизовани модуларни предајно-пријемни модули (SMTRM)

Основу дигиталног обликовања дијаграма антене чине мали, стандардизовани модули који садрже елементе појачавача предајне снаге и пријемног пута. Они се називају стандардизовани модуларни предајно-пријемни модули (SMTRM) и производе се у великим серијама. Ови модули истовремено служе као двосмерни појачавачи сигнала, као и за управљање фазом и амплитудом. Захваљујући компактној конструкцији, губици у водовима током обраде сигнала су мали. Ови T/R модули су свестрани и флексибилни, тако да се не користе само у једном типу радара, већ у бројним радарским системима који раде у X-опсегу, почевши од копнених радара као што су радар за навођење ракета система MEADS или земаљски осматрачки радар BÜR немачких оружаних снага, преко свих врста ваздухопловних радара (на пример радара E-Captor у авиону Eurofighter), па све до свемирског радара TerraSAR-X, при чему се модули користе без измена.

SMTRM се састоји од херметички затворене плочице дужине 64,5 mm, ширине 13,5 mm и висине 4,5 mm. На њој се налазе појачавач снаге, феритни циркулатор, лимитер, нискошумни претпојачавач, као и кола за управљање појачањем и фазом. Полупроводнички елементи, као и специјално за ову намену развијено интегрисано управљачко коло, познато као Application Specific Integrated Circuit (ASIC), реализовани су у монолитној галијум-арсенидној (GaAs) технологији. Ипак, хлађење великог броја оваквих модула уграђених на малом простору представља значајан технички изазов.

Процесор за формирање снопа

Могућност истовременог формирања више различитих дијаграма антене постала је могућа тек развојем технологије дигиталних пријемника, јер се само дигитални сигнали могу неограничено копирати без губитака. У пракси се пријемни сигнал претвара на међуфреквенцију, а затим одмах дигитализује. Код међуфреквенције од 75 MHz, аналогно-дигитални конвертор захтева фреквенцију одабирања од 100 MHz.

Слика 4: Блок-дијаграм процесора за формирање снопа

Слика 4: Блок-дијаграм процесора за формирање снопа

Слика 4: Блок-дијаграм процесора за формирање снопа

Слика 4 приказује блок-дијаграм типичног процесора за формирање снопа. Свака појединачна антена фазно управљане антене има сопствени пријемни канал, након кога следе аналогно-дигитални конвертор, дигитални конвертор у нижи опсег (DDC) и посебан трансверзални филтар (енгл.: finite impulse response filter, FIR) за изједначавање фреквенцијског одзива и прилагођавање индивидуалног кашњења у пријемном каналу ради правилног сабирања сигнала. Овај филтар, познат и као филтар са коначним импулсним одзивом, подешава се у посебном поступку калибрације. У ту сврху се убризгава ВФ тест-сигнал који или линеарно пролази кроз цео фреквенцијски опсег канала, или се краткотрајно користи бели шум. Потребна тежинска подешавања за потискивање бочних латица такође се реализују у овом филтру.

Подаци аналогно-дигиталних конвертора свих пријемних канала (на слици је претпостављено 100 канала, што одговара броју појединачних зрачних елемената у антени) доводе се као комплексни (I&Q) сигнали преко степена фазних померача у произвољан број сабирних степена. Њихов број M истовремено одређује и број могућих дијаграма антене који се могу истовремено примати из различитих праваца. Код осматрачких радара са ротирајућом антеном број ових пријемних праваца обично се креће од 8 до 12.

Ниво шума

Слика 5: Зелени канал: однос сигнал-шум једног пријемног канала; црвени канал: збир два пријемна канала у истој фази

Ниво шума

Слика 5: Зелени канал: однос сигнал-шум једног пријемног канала; црвени канал: збир два пријемна канала у истој фази

Побољшана осетљивост

Сваки појединачни пријемни канал има упоредив однос сигнал-шум (SNR) као и пријемни пут код аналогног сабирања сигнала. Међутим, шум је хаотичан процес и мора се разликовати у два независна пријемна канала. Због тога је мало вероватно да ће се појединачни врхови шума у два различита пријемника поклопити, иако то није у потпуности искључено.

Ако се, дакле, два пријемна канала саберу у исправној фази, ехо-сигнал се сабира у импулс веће амплитуде, док је шум декорелисан, јер му се фазе и амплитуде не поклапају. Зато се шум не може сабрати у истој мери као ехо-сигнал. На тај начин се однос сигнал-шум већ при сабирању само два пријемна канала побољшава за приближно 2 dB, што резултира већом осетљивошћу система.

Код конфигурације са 37 пријемних модула у пракси се тако постиже побољшање осетљивости од око 15 dB (као код радара AMDR компаније Raytheon) у поређењу са једним појединачним пријемним каналом.

Аутор: Кристијан Волф,
Превод на српски: Александар Г. Ристић>