www.radartutorial.eu www.radartutorial.eu Основе радарске технологије

Угаони рефлектор или радарски рефлектор

Троугаони угаони рефлектор изгледа као одсечени угао шупље коцке.
Слика 1: Троугаони угаони рефлектор као исечак шупље коцке

Слика 2: Рефлексија од две површине постављене под правим углом

Рефлексија од угаоног рефлектора:
Упадни талас се два пута рефлектује тако да је упадни угао једнак углу рефлексије. Пошто је друга раван рефлексије закренута за 90°, збир првог и другог угла рефлексије и угла од 90° између равни рефлексије износи 180°. Упадни зрак се стога враћа за 180°.

Слика 2: Рефлексија од две површине постављене под правим углом

Угаони рефлектори се користе за стварање нарочито снажног радарског еха од објеката који иначе имају веома малу ефективну рефлексну површину. Угаони рефлектор се састоји од две или три електрично проводне површине постављене једна према другој под углом од 90°. Упадни електромагнетни таласи се вишеструким одбијањем враћају тачно у смеру из којег долазе. Тако и мали објекти са малом рефлексном површином стварају довољно снажан ехо.

Појединачне површине угаоног рефлектора треба да буду велике у односу на таласну дужину. Што је угаони рефлектор већи, то се више енергије рефлектује. На мањим пловилима угаони рефлектори се постављају што више на јарбол, како би се смањио губитак домета изазван закривљеношћу Земље. Тамо где би превелико оптерећење ветром представљало проблем, користе се и верзије затворене у кугласто или цилиндрично кућиште.

Ако се талас мора вратити у тродимензионални простор, угаони рефлектор мора да се састоји од три рефлектујуће плоче. Тада се назива триедарски угаони рефлектор. Дакле, долази до три рефлексије пре него што се зрак врати у првобитни смер. Математички се овај случај третира као двострука примена формуле за само две рефлектујуће површине. (Резултат прве примене формуле користи се као једна од две улазне вредности у другој примени.)

Прорачун угаоних рефлектора

Слика 3: Референца за ефективну рефлексну површину: метална кугла која у пројекцији даје круг површине 1 m2.

Слика 3: Референца за ефективну рефлексну површину: метална кугла која у пројекцији даје круг површине 1 m2.

Слика 4: Зависност ефективно видљиве површине од угла озрачења радара

Анимација: угаони рефлектор састављен од две квадратне површине постепено се окреће за 90°. Ефективно видљива површина расте готово линеарно до средишњег положаја при 45°, а затим поново линеарно опада. Крајње тачке представљају изузетак: при 0° и 90° угаони рефлектор показује једну своју страну као огледало и зато има локалне максимуме.

Слика 4: Зависност ефективно видљиве површине од угла озрачења радара

Навођење површине заснива се на поређењу са изотропним сферним зрачећим извором. Као референтни рефлектор овде се узима сферни идеални проводник, чија пројекција на раван управну на правац пројекције, односно његова сенка на тој равни, има површину од једног квадратног метра. Та кружна површина има пречник од приближно 1,33 m. Међутим, од тог референтног рефлектора само веома мала површина ефективно делује као повратни рефлектор: то је свега неколико центиметара тачно у средини, који долазну енергију рефлектују у смеру радара. Све остале површине распоређују долазну енергију равномерно у простору. Из тога следи да мали и практични угаони рефлектор геометријских димензија од свега неколико центиметара може имати ефективну рефлексну површину од више квадратних метара. Треба само имати у виду да вредност, на пример 12 m2, заправо значи да овај мали угаони рефлектор на одређеној резонантној фреквенцији има исту ефективну рефлексну површину као 12 таквих кугли, од којих свака на равни има пројектовану површину од једног квадратног метра.

Таква кугла би, пошто је независна од правца, створила ехо-сигнал и код бистатичког радара. Угаони рефлектор то не може. Енергију која се код кугле расипа у готово свим правцима, угаони рефлектор усмерава искључиво у правац из којег је озрачен. Због тога угаони рефлектори у одређеним правцима имају ефективне рефлексне површине које далеко превазилазе њихове геометријске димензије.

При прорачуну се морају узети у обзир три аспекта. Ефективна повратна рефлексна површина зависи од:

Видљива површина

Ако се за почетак претпостави да су дужине ивица угаоног рефлектора знатно веће од таласне дужине, прорачун ефективне површине може се извршити према законима геометријске оптике. Основа прорачуна је, дакле, пројекција угаоног рефлектора на раван која је управна на радарско зрачење. На слици 5 то је дуж AB. То се може замислити као радарска сенка угаоног рефлектора на замишљеној равни управној на радарско зрачење. Ова еквивалентна површина, која постоји само у прорачуну, највећа је када зрачење пада паралелно са равни симетрије, односно под углом од тачно 45° на све плоче угаоног рефлектора.

Изузетак настаје када зрачење пада тачно управно на једну од појединачних површина угаоног рефлектора. Тада она својом целом површином делује као раван огледални рефлектор. Због тога је формула изведена у наставку ограничена условом да упадно зрачење сме одступати мање од 45° од равни симетрије („Boresight“).

У том случају дужина „сенке“ представља једну страницу једнакокраког троугла чија је хипотенуза једнака дужини странице угаоног рефлектора. Површина је тада:

Aproj = AWR· 20,5 где је AWR = површина само једне стране угаоног рефлектора
Aproj = њена пројекција, односно њена „сенка“
(1)

Из табеле на страници са објашњењем ефективне рефлексне површине позната нам је формула за прорачун рефлексне површине равне плоче. Она је изведена из прорачуна слабљења у слободном простору, при чему се правоугаона плоча посматра као исечак сферне површине:

σ = 4·π·A2 где је A = површина рефлектујуће плоче
λ = таласна дужина извиђачког радара
(2)
λ2

Ова формула се уопштено може користити за израчунавање ефективне рефлексне површине, ако је позната ефективна површина угаоног рефлектора (видети пример). Следећа извођења ове формуле само проширују прорачун тако што се површина Aproj, настала паралелном пројекцијом, замењује стварно мерљивим површинама или дужинама, као што је дужина ивице. Уврштавањем формуле (1) у формулу (2) добија се:

σ = 4·π·(AWR · 20,5)2 = 8·π·(AWR)2 где је AWR = површина једне стране угаоног рефлектора
λ = таласна дужина извиђачког радара
(3)
λ2 λ2

Ова формула важи за двоповршинске угаоне рефлекторе када их радар озрачује из главног правца („Boresight“). Навођење таласне дужине овде још не представља резонансу, већ је последица тога што је у извођење формуле за слабљење у слободном простору укључено фиктивно појачање антене (тачније: апертура пријемне антене). Морепловци могу за таласну дужину приближно узети вредност од 3 cm, јер већина поморских навигационих радара ради на фреквенцији од око 10 GHz.

Слика 5: Површина пројекције се на једној страници смањује на дуж AC

Слика 5: Површина пројекције се на једној страници смањује на дуж AC

Угао озрачења

За зраке који падају на ову плочу под углом различитим од 45°, „сенке“ појединачних страна више нису једнаке величине. Међутим, ефективно делује само мања пројекциона површина угаоног рефлектора. Чак и када би друга површина угаоног рефлектора давала знатно већу „сенку“, она може поново да рефлектује само ону енергију која је претходно одбијена од прве, мање пројектоване плоче. Енергија која пада на површину са страницом BC рефлектује се само једном и стога се зрачи под другим углом. Тај смер не води ка пријемнику радара и зато га моностатички радар не може користити. Ефективно употребљива површина је, дакле, само двоструко већа од мање пројекционе површине. За углове 0° < Θ < 90° ефективне димензије пројекције износе:

Aäquiv = мања делимична површина + део веће делимичне површине (4)
Aäquiv = AWR·sin Θ + AWR·tan Θ ·cos Θ = 2 AWR·sin Θ
σ = 16·π·(AWR)2 ·sin2 Θ (5)
λ2

Слика 6: Иста фаза услед једнаких путева: a+b+c = a’+b’+c’

Слика 6: Иста фаза услед једнаких путева: a+b+c = a’+b’+c’

Утицај резонансе

Представа да метална површина за електромагнетне таласе делује као огледало представља само поједностављење. Метална површина заправо прима енергију, услед тога сама осцилује и затим поново зрачи енергију. Усмереност настаје због фазних разлика осцилација на појединим местима, које су последица разлика у времену простирања таласног поља које пада под косим углом. Струје које ово поље индукује у једноставној металној плочи стварају изузетно слаб сигнал у пријемнику, јер бројни бочни снопови распоређују енергију секундарног зрачења. Тек када су две металне плоче постављене једна према другој под углом од 90°, струје стварају интензивније поље секундарног зрачења, чији су таласи у фази само у правцу из којег зрачење долази.

Слично као код диполног рефлектора, димензије рефлектујуће површине могу доћи у резонансу са таласном дужином. Рефлектујућа површина мора у правцу поларизације имати димензију од најмање половине таласне дужине. Међутим! У рефлексији учествују најмање две површине, па најмања резонантна дужина угаоног рефлектора износи једну целу таласну дужину.

Захваљујући резонанси, код угаоног рефлектора ширине једне таласне дужине може се измерити до четири пута већа ефективна рефлексна површина него што би се очекивало на основу његових геометријских димензија. Рефлектор се може побудити и вишим хармоницима. Међутим, добитак услед резонансе смањује се за половину са сваким наредним вишим хармоником. При димензији већој од десет таласних дужина утицај резонансе више се не може уочити. Резонантно понашање има и негативан утицај: код непарних умножака половине таласне дужине (1,5λ, 2,5λ …) долази до смањења ефективне рефлексне површине за исте факторе.

Триедарски угаони рефлектори

Слика 7: Угаони рефлектор од три квадратне површине

Слика 7: Угаони рефлектор од три квадратне површине

Пошто двоповршински (диедарски) угаони рефлектор при одступању упадних зрака од равни која је управна на ивицу више не зрачи назад у правцу радара, најчешће се користе троповршински угаони рефлектори. Они се у геометрији називају триедарским.

Триедарски угаони рефлектор од квадратних плоча

Ови угаони рефлектори се састоје од три квадратне плоче које су међусобно заварене под углом од 90°. Пројектована површина се сада састоји од три делимичне површине, које се такође израчунавају помоћу формуле (1). Међутим, ова формула сада мора да се примени два пута за сваку површину, док се резултат узима троструко.

σ = 12·π·(AWR)2 ·sin2 Θ (6)
λ2

И ова формула важи само за троповршинске угаоне рефлекторе када их радар озрачује из правца осе симетрије („Boresight“). То је, дакле, највећа вредност која се може постићи. У пракси ће угаони рефлектор у већини случајева имати знатно мању ефективну рефлексну површину, јер се овде прорачунати посебан случај јавља веома ретко.

Слика 8: Угаони рефлектор од три троугаоне површине

Слика 8: Угаони рефлектор од три троугаоне површине

Триедарски троугаони угаони рефлектор (од троугаоних плоча)

Угаони рефлектор са три квадратне површине механички је релативно нестабилан. Зато се његове појединачне површине најчешће смањују на троугаоне облике, као што је приказано на сликама 1 и 8. Тиме се знатно смањује и ефективна повратна рефлексна површина. Међутим, угаони рефлектор од троугаоних површина има већи угао отварања. Ефективна повратна рефлексна површина овог троугаоног угаоног рефлектора израчунава се према:

σ = 4·π·a4 где је a = дужина бочних ивица три једнакокрака троугла
λ = таласна дужина извиђачког радара
(7)
3·λ2

Овакав угаони рефлектор има угао отварања од скоро 40°, пре него што рефлектована енергија опадне испод границе од −3 dB познате из дијаграма зрачења антене. Зато се до осам таквих угаоних рефлектора саставља у коцку. На тај начин у сваком правцу делује најмање један рефлектор.

Овај угаони рефлектор се геометријски састоји од 12 једнакокраких троуглова. При практичној изради, занемарујући дебљину лима, полази се од три квадратне плоче једнаких димензија, од којих се једна дијагонално преполови, а друга дијагонално подели на четири дела. Угаони рефлектор се затим симетрично завари од ових седам делова (довољно је тачкасто заварити у средини и на ивицама, али је веома важно водити рачуна о правим угловима). При дужини ивице квадратних плоча од 0,5 m, овај самостално израђени угаони рефлектор у I/J опсегу има ефективну повратну рефлексну површину више од пет стотина пута већу од оне коју би имао мали чамац без овог угаоног рефлектора. Таква мета се на радару у унутрашњој пловидби више не може превидети.

Аутор: Кристијан Волф,
Превод на српски: Александар Г. Ристић>