www.radartutorial.eu www.radartutorial.eu Основе радарске технологије

Слабљење у слободном простору

Bild 1: Die ungerichtete Leistungsdichte verteilt sich auf eine Kugeloberfläche

Графички приказ два сегмента на површини две концентричне сфере различите величине показује да се површина на коју се распоређује снага повећава са растојањем од средишта. Због тога густина зрачења по јединици површине опада са повећањем растојања.

Слика 1: Неусмерена густина снаге распоређује се по површини сфере

Слабљење у слободном простору

Слабљење у слободном простору описује смањење густине снаге при простирању електромагнетних таласа у слободном простору, односно без утицаја додатних пригушујућих медијума (као што је ваздух) и без сметњи изазваних рефлексијама. У идеалном случају, слабљење у слободном простору постоји само у вакууму, на пример код радио-релејних веза према сателитима или од њих. Ипак, ова величина представља важан критеријум за прорачун потребне снаге предајника и осетљивости пријемника приликом примене радарске једначине.

Настанак слабљења у слободном простору

Ако изотропни сферни зрачилац емитује високофреквентну енергију, она се равномерно распоређује у свим правцима. Због тога површине једнаке густине снаге образују сфере око извора зрачења. Са повећањем полупречника сфере енергија се распоређује на све већу површину око извора. Другим речима: ако посматрамо исту површину, густина снаге се смањује са повећањем растојања.

Пошто су димензије посматраног дела сферне површине веома мале у поређењу са великим растојањем од извора, тај део се може сматрати равним таласним фронтом. Пријемна антена из овог таласног фронта преузима енергију. Примљеној енергији може се, при познатој густини снаге, придружити одређена површина (ефективна апертура антене Aeff). Ова ефективна површина пријемне антене пропорционална је антенском појачању G и такође зависи од таласне дужине. За сваку теоријски безгубитну антену, без обзира на конструкцију, важи:

Aeff = λ2 где је Aeff = ефективна апертура антене
λ = таласна дужина
G = антенско појачање
(1)
G 4 · π

Ова површина Aeff независна је од растојања између пријемне и предајне антене. Пошто се густина снаге смањује са растојањем, пријемна антена ће примити мање енергије када је удаљенија од предајника. Ово смањење примљене енергије може се посматрати као слабљење које зависи од растојања и назива се слабљење у слободном простору. Оно показује колико се снага електромагнетних таласа у вакууму смањује на путу од предајника до пријемника услед дивергенције зрачења.

Прорачун

Ако се антенско појачање предајне антене не узима у обзир, односно ако се претпостави да је једнако 1, тада се предајна енергија распоређује по површини сфере чија је површина Aсфера = 4πr². Може се примити само онај део енергије који пада на ефективну површину пријемне антене. Према једначини (1), та ефективна површина износи Aeff = λ²·G / 4π. (И овде за почетак претпостављамо да је антенско појачање једнако 1.) За општи прорачун слабљења у слободном простору ове две површине могу се довести у међусобни однос:

Формула (2): Слабљење у слободном простору једнако је односу површине сфере полупречника r и ефективне апертуре пријемне антене. Након увођења израза за ефективну апертуру добија се да је слабљење пропорционално квадрату количника који чини производ броја 4π и растојања r подељен таласном дужином λ.

Пошто се таласна дужина и антенско појачање током простирања не мењају, све величине осим растојања r могу се објединити у константу. Тако слабљење у слободном простору постаје пропорционално квадрату растојања.

У овом облику слабљење у слободном простору изгледа као да зависи од фреквенције. То је директна последица чињенице да изотропна пријемна антена не може бити геометријска тачка, већ мора имати минималне димензије упоредиве са таласном дужином. Због тога је однос површина зависан од употребљене таласне дужине, односно од фреквенције.

Поред слабљења у слободном простору, у Земљиној атмосфери се на високим фреквенцијама јављају и додатна слабљења услед молекуларне апсорпције (у зависности од резонантних фреквенција водене паре, кисеоника и других гасова), као и у зависности од ваздушног притиска и влажности ваздуха. То значи да стварно слабљење може бити знатно веће од вредности добијене прорачуном слабљења у слободном простору.

Ова додатна слабљења се, међутим, не убрајају у слабљење у слободном простору, већ се у радарској једначини по потреби узимају у обзир као додатни губици.

Аутор: Кристијан Волф,
Превод на српски: Још нико