Ефективна рефлексиона површина (RCS)
Слика 1: експериментално одређена релативна рефлексиона површина σ /σ0 бомбардера B–26 на фреквенцији од 3 GHz (према Сколнику)
Слика 1: експериментално одређена релативна рефлексиона површина σ /σ0 бомбардера B–26 на фреквенцији од 3 GHz (према Сколнику)
Ефективна рефлексиона површина (RCS)
Ефективна рефлексиона површина σ, у неким публикацијама названа и радарски попречни пресек или радарски пресек повратног расејања, као дослован превод енглеског појма Radar Cross Section, (RCS), јесте величина специфична за летелицу и зависи од многих фактора. Рачунско одређивање делотворне вредности σ могуће је само код једноставних тела. Рефлексиона површина једноставних геометријских тела зависи од облика тела и таласне дужине, тачније од односа структурних димензија тела према таласној дужини.
У пракси ефективна рефлексиона површина зависи од:
- величине летелице,
- тренутног положаја летелице,
- предајне фреквенције радарског уређаја,
- употребљених материјала
- и електричних својстава површине летелице.
Док се при конструисању путничког авиона више пажње посвећује ефикасности и безбедности, код војног авиона се већ води рачуна да ова рефлексиона површина буде што мања. Мере за то називају се стелт технологија.
Слика 2: Референца за ефективну рефлексиону површину: метална кугла која у пројекцији даје круг површине 1 m².
Слика 2: Референца за ефективну рефлексиону површину: метална кугла која у пројекцији даје круг површине 1 m².
Шта рефлексиона површина значи за радар?
Ефективна рефлексиона површина било ког рефлектора може се замислити као однос према идеализованом референтном рефлектору. Пројектована површина еквивалентног изотропног референтног рефлектора (то јест: рефлектора који једнако одбија у свим правцима) има ефективну рефлексиону површину од тачно једног квадратног метра. Једнако одбијање у свим правцима у пракси остварује само кугласти рефлектор са идеално проводном површином. Са велике удаљености облик кугле се не препознаје; види се само кружна површина, такозвана пројекција, обе са истим пречником. Да би та површина имала величину од једног квадратног метра, пречник такве кугле мора бити приближно 1,128 m. Такав еквивалентни изотропни рефлектор, независно од аспектног угла (дакле независно од правца радара), враћа радару исту снагу по јединици просторног угла. Изотропно рефлектовање не значи да ова кугла снагу која долази из једног правца распоређује једнако у све правце. Облик и величина расподеле су различити, али су у односу на аспектни угао осветљавајућег радара увек исти, без обзира из ког угла радар озрачава куглу. Референтни рефлектор, међутим, може поново да зрачи само ону снагу коју је и примио:
| σSt | = Sr· r2 | где је |
St – густина снаге предајника на радарском циљу у [W/m²] Sr – расејана густина снаге на месту пријема у [W/m²] σSt – снага коју радарски циљ прима и поново зрачи (у ватима) σSt/4π – та снага по просторном углу, дакле подељена са 4π стерадијана (у ватима по стерадијану) r – полупречник кугле |
(1) |
| 4π |
Ова једначина (1) у суштини изражава само биланс снаге: може се рефлектовати само она снага која стиже до рефлектујућег објекта; и та снага се зрачи у свим правцима. Од те снаге радар може поново да прими само мали део. Тај део зависи од ефективне површине антене, односно антенске апертуре.
Пошто се овде у однос ставља густина снаге коју генерише радарски предајник и која стиже на место рефлексије са рефлектованом густином снаге која поново стиже до радара, сви други утицаји, као што су слабљење у слободном простору и растојање до радара, међусобно се поништавају. Претпоставља се да су за моностатички радар услови простирања на путу ка циљу и на повратном путу исти.
Sr нека буде густина снаге на месту пријема радара, посматрано сада из перспективе рефлектујућег објекта. Ова густина снаге има јединицу ват по јединици површине: W/m². Пријемна антена радара има само ефективну антенску апертуру Ar (то је површина и део површине једне кугле). Примљена снага радарске антене тада износи Sr·Ar, односно густина снаге на антени помножена са њеном ефективном антенском површином.
Ова антена, међутим, може да прими само веома мали део снаге коју објекат рефлектује у свим правцима, јер заузима само малу површину на површини кугле. Та површина је пропорционална заузетом просторном углу Ω у односу на рефлектовану снагу распоређену по целој кугластој површини:
Ω = Ar/r2 (2)
На пријемној антени зато стиже густина снаге (снага по просторном углу) од Sr·Ar/Ω. Просторни угао може се заменити изразом из једначине (2), што доводи до
Sr·Ar /Ω = Sr·Ar /(Ar /r2) = Sr·r2 (3)
Израз Sr·r² зато представља примљену снагу по јединици просторног угла (у ватима по стерадијану) и одговара горњој једначини (1). Она се затим може преуредити у једначину (4) која се користи у наставку.
Неизотропни референтни рефлектор
За разлику од изотропног кугластог зрачиоца познатог из антенске технике, такав изотропни референтни рефлектор се заиста може направити у пракси. Због својих димензија био би само веома непрактичан. Пошто је у мерном поставу правац ка радару познат, може се користити и калибрисани угловни рефлектор. Он, као што је уобичајено у антенској техници, има добитак G у односу на изотропни референтни рефлектор, али се тај добитак касније може израчунати и одузети из резултата мерења.
Рачунско одређивање рефлексионе површине
У следећој формули рефлексиона површина означава ефективну површину која захвата долазни талас и поново га зрачи у простор. На пријемну антену радарског уређаја зато стиже само густина снаге која потиче од површине кугле (4π r²). Радарски попречни пресек σ дефинисан је као:
| σ = 4π r2· | Sr | где је |
σ — привидна површина у [m²], мера способности повратног расејања St — густина снаге предајника на радарском циљу у [W/m²] Sr — расејана густина снаге на месту пријема у [W/m²] |
(4) |
| St |
Следеће формуле за израчунавање ефективне рефлексионе површине важе под претпоставком оптичке, односно од фреквенције независне рефлексије на телима која су од радарског уређаја удаљена много више од таласне дужине и која су много већа од таласне дужине коју радар користи.
Рефлексија на кугли |
| |||||
Рефлексија на цилиндру |
| |||||
![]() Рефлексија на равној плочи |
| |||||
![]() Рефлексија на нагнутој плочи | …у суштини као у претходном примеру, ако се као површина узме пројекција плоче ка радару. Само: рефлектована енергија одбија се у другом правцу. Радар који емитује сигнал зато не може да прими ту енергију. Због тога постоје бистатички радарски уређаји, код којих су предајник и пријемник просторно раздвојени. |
Табела 1: Рефлексија на геометријским телима
Рефлексиона површина тачкастих циљева
| Циљеви | σ [m²] | σ [dB] |
|---|---|---|
| Птица | 0,01 | -20 |
| Човек | 1 | 0 |
| Једрилица | 10 | 10 |
| Путнички аутомобил | 100 | 20 |
| Теретно возило | 200 | 23 |
| Угловни рефлектор | 20379 | 43,1 |
Табела 2: Рефлексиона површина тачкастих циљева
Тачкастим циљевима у радарској техници називају се циљеви чије су геометријске димензије мање од запремине импулса радарског уређаја. За разлику од запреминских циљева (који се јављају претежно код метеоролошког радара), они не испуњавају запремину импулса у потпуности. У радарској обради сигнала они заузимају једну дометну ћелију (највише две, ако се налазе тачно на граници).
Ефективна рефлексиона површина у стварности се састоји од збира многих малих делимичних снага које потичу са различитих места на рефлектујућем телу. У зависности од угла из ког се овај објекат озрачава, те делимичне површине имају већи или мањи утицај; могу бити заклоњене или се њихово растојање до радара може разликовати за више вишеструких вредности половине таласне дужине, тако да се делимично сабирају конструктивно, а делимично деструктивно преклапају (видети интерференцију). Ефективна рефлексиона површина је зато снажно зависна од угла посматрања и више се не може тако једноставно геометријски израчунати. Она је најчешће резултат обимних практичних мерења, било на оригиналу, било на моделу смањеном у размери која одговара таласној дужини коришћеној при мерењу.
Неки примером наведени циљеви, према својим геометријским димензијама, имају веома велику вредност ефективне рефлексионе површине и зато рефлектују прилично велики део предајне енергије. Табела поред наводи неколико примера рефлексионих површина у X-опсегу.
(Вредности у табели из: M. Skolnik, „Introduction to radar systems“, 2nd Edition, McGraw-Hill, Inc 1980, страна 44.
Рефлексиона површина угловног рефлектора наведена је за пример са дужином ивица од 1,5 m.)
Аутор: Кристијан Волф,
Превод на српски:
Александар Г. Ристић

