www.radartutorial.eu www.radartutorial.eu Основе радарске технологије

Прорачун кружног угаоног рефлектора


Слика 2: Паралелна пројекција


Слика 2: Паралелна пројекција


Слика 1: Угаони рефлектор од две плоче у сферном кућишту


(кликните за увећање: 800·800px = 30 kByte)
Слика 1: Угаони рефлектор од две плоче у сферном кућишту

Као пример, овде ћу израчунати ефективну површину расејања угаоног рефлектора састављеног од две кружне металне плоче. Као предуслов мора се одредити да пречник буде већи од десетоструке таласне дужине. Тада важе законитости оптичког подручја. За навигациони радар у I/J опсегу (таласна дужина ≈ 3 cm), пречник зато мора бити већи или једнак 30 cm.

Површина паралелне пројекције, односно „сенке“, коју једна половина угаоног рефлектора пројектује на замишљену раван нормалну на правац радарског зрачења, представља кружни одсечак. Тај кружни одсечак је део већег круга полупречника r од стварних металних плоча. Због тога је полупречник плоче означен са x, док се полупречник r замишљеног круга из којег је издвојен кружни одсечак мора најпре израчунати.


Слика 3: Прорачун полупречника


Слика 3: Прорачун полупречника

Површина кружног одсечка израчунава се као површина кружног исечка умањена за површину троугла између тачака пресека тетиве са кругом и средишта круга. За површину кружног исечка потребни су нам полупречник и угао α.

Прорачун полупречника r применом Питагорине теореме

Слика 3 приказује геометријске односе између траженог полупречника и дужине тетиве 2x. Пошто је угао нагиба плоче задат као 45°, дужина h је такође одређена једнакокраким троуглом (видети слику 1). Дужина полупречника r сада зависи само од дужине x.

Површина A = површина кружног исечка - површина троугла

Прорачун кружног одсечка

Угао α може се одредити преко половине угла, 0,5α, полазећи од дефиниције синуса. Пошто хипотенуза има линеаран однос према наспрамној катети, резултат мора бити константан угао.

Прорачун угла
Прорачун површине

Ако се угао одмах израчуна у радијанима, пун круг се такође може представити као 2π, па се π може скратити.

Преостали део је рутински прорачун помоћу калкулатора, а резултат је:

A = 1,03128 x2
где је x полупречник обе плоче

Као што је већ објашњено у главном чланку, ефективна површина расејања угаоног рефлектора зависи од слабљења у слободном простору и паралелно пројектоване површине угаоног рефлектора. До сада смо израчунали само једну половину те површине, па резултат морамо удвостручити:

Прорачун ефективне површине расејања


Слика 4: кружни триедарски угаони рефлектор

кружни триедарски угаони рефлектор
Слика 4: кружни триедарски угаони рефлектор

У нашем практичном примеру (пречник=0,30 m, дакле x=0,15 m, таласна дужина=0,03 m) сада можемо израчунати ефективну површину расејања у овом фреквенцијском опсегу од приближно 15 m2. Међутим, ова максимална вредност достиже се само ако угаони рефлектор виси потпуно усправно, ако радар зрачи тачно водоравно и ако зрачење пада на обе плоче под углом од 45°.

Пошто ће то ретко бити случај, у пракси се додаје трећа кружна плоча (триедарски угаони рефлектор). Она додуше поново смањује ефективну површину угаоног рефлектора на приближно половину, али рефлектор сада ради независно од претходног услова потпуно усправне монтаже. Прорачун се сада заснива на површини састављеној од три кружна исечка и једног једнакостраничног троугла и може се извести на исти начин као у претходном примеру.

Аутор: Кристијан Волф,
Превод на српски: Александар Г. Ристић>