Унутаримпулсна модулација и компресија импулса у метеоролошком радару
Унутаримпулсна модулација и компресија импулса у метеоролошком радару
Примена унутаримпулсне модулације и компресије импулса суштински је променила савремену метеоролошку радарску технику, јер је омогућила прелазак са класичних цевних предајника (магнетрона или клистрона) на фазно кохерентне полупроводничке модуларне предајнике (Solid-State), који захтевају мало одржавања.
Док електронске цеви могу да генеришу веома кратке предајне импулсе са изузетно великом вршном снагом, реда мегавата, полупроводнички појачавачи због своје конструкције обезбеђују знатно мању вршну снагу. Да би се ипак емитовала довољна енергија импулса за велики домет, трајање предајних импулса мора да се продужи. Пошто би дугачак немодулисани импулс знатно погоршао резолуцију по даљини, предајни сигнал се модулише током трајања импулса, а у пријемнику се помоћу прилагођеног филтра (Matched Filter) поново компримује у временски узак импулс.[1][2]
Посебности запреминских циљева
У метеорологији се принцип компресије импулса, познат из радарског надзора ваздушног простора, не може применити без одређених ограничења, јер метеоролошки одјеци не потичу од изолованих тачкастих циљева, већ од просторно распрострањених запреминских циљева. Код распоређених расејача, као што су капи кише или пахуље снега, привидни добитак у осетљивости услед компресије постаје релативан: дужи предајни импулс, додуше, повећава укупну емитовану енергију, али се накнадном компресијом на ужу ћелију даљине истовремено смањује осветљена запремина расејања, а самим тим и број хидрометеора који се истовремено обухватају. Овај ефекат поништава енергетски добитак у поређењу са кратким импулсом исте енергије. Главна корист у метеоролошком радару зато остаје техничке природе — могућност да се неопходна средња предајна снага оствари полупроводничким компонентама. Поред тога, корелациона обрада у пријемнику осетљива је на Доплеров померај и ширину спектра покретних честица падавина.[1]
Проблем временских бочних лобова (Range Sidelobes)
Највећи технички изазов код метеоролошких запреминских циљева представљају такозвани временски бочни лобови (Time Sidelobes или Range Sidelobes), који приликом компресије импулса настају пре и после главног максимума. Док код тачкастог циља, на пример усамљеног авиона у слободном ваздушном простору, ови бочни лобови обично мало сметају и често се могу добро потиснути, у непрекидном пољу падавина они се сабирају и преклапају у свим суседним ћелијама даљине (Range Gates). Пошто рефлективност метеоролошких циљева има изузетно велики динамички опсег, преко 60 до 70 dB, јаки одјеци — на пример из интензивног језгра града — својим временским бочним лобовима могу потпуно да прикрију слабије одјеке суседне слабе кише и да изобличе метеоролошка мерења. Осим тога, дугачак предајни импулс доводи до велике слепе зоне на малим даљинама, због чега савремени системи користе хибридни режим рада: за блиску област емитује се кратак немодулисани импулс, а за веће даљине прелази се на дугачак модулисани импулс.[3]
Избор одговарајућих таласних облика и потискивање бочних лобова
Да би се ометајући временски бочни лобови снизили на ниво испод -55 до -70 dB, који је неопходан за метеоролошке радаре, и равномерно распоредили у временском домену, једноставни фазни кодови као што су Баркерови кодови (највише -22,3 dB за дужину 13) нису погодни за метеоролошку праксу или се могу користити само код радара веома малог домета. Зато се примењују посебно оптимизовани таласни облици и поступци филтрирања:
- Нелинеарна фреквенцијска модулација (NLFM): За разлику од класичног линеарног чирпа (LFM), чије је потискивање бочних лобова без додатних мера само око -13,2 dB, код NLFM се брзина промене фреквенције током импулса подешава по кривој у облику слова S. На тај начин спектар снаге већ при емитовању добија звонаст облик, што у прилагођеном филтру доводи до веома ниских и равномерно распоређених бочних лобова, без губитка односа сигнал–шум (Mismatch Loss) услед накнадног амплитудског пондерисања.
- Линеарни чирп (LFM) са амплитудским прозоровањем: Ако се користи класични линеарни чирп, примљени сигнал мора да се пондерише у филтру за компресију импулса помоћу посебне прозорске функције (нпр. Тејлоровог, Хаминговог или Блекмановог прозора). Тиме се бочни лобови поуздано потискују и равномерно распоређују на ниском нивоу, али се главни максимум незнатно проширује (нешто слабија резолуција по даљини), а осетљивост опада за приближно 1 до 2 dB.
- Полифазни кодови и комплементарне секвенце: Полифазни кодови, као што су Френков код, P3 или P4, имају знатно боља аутокорелациона својства и мању Доплерову осетљивост од једноставних бинарних кодова. У новијим системима користе се и комплементарни кодови (на пример Голејеве секвенце или Велтијев код), као и други посебно оптимизовани таласни облици, најчешће засновани на варијантама чирпа. Код ових комплементарних кодова бочни лобови два узастопна импулса у идеалном случају могу међусобно да се пониште. Међутим, код метеоролошких циљева то функционише само ограничено због брзе декорелације кишних капи између два импулса. Зато у пракси преовлађују NLFM сигнали или LFM сигнали са прозоровањем.[4]
Примери метеоролошких радара са компресијом импулса
Слика 1: MP-PAWR — полупроводнички метеоролошки радар са фазном антенском решетком
Док је унутаримпулсна модулација најпре примењивана углавном код компактних радара малог домета и система са фазним антенским решеткама у X-опсегу (као што су јапански PAWR и MP-PAWR), захваљујући снажним полупроводничким компонентама на бази галијум-нитрида (GaN) ова технологија је у међувремену постала уобичајена и код метеоролошких радара великог домета у C- и S-опсегу:
- X-опсег (мали до средњи домет): Системи као што је MP-PAWR (Multi-Parameter Phased Array Weather Radar) користе компресију импулса заједно са електронским усмеравањем снопа[5] како би, упркос ограниченој вршној снази бројних појединачних модула, остварили тродимензионално скенирање запремине високе резолуције за само 30 секунди.
- C-опсег (средњи до велики домет): Савремени комерцијални системи као што су Vaisala WRS300, серија Endurance компаније EEC или C-опсежни системи компаније Meteopress потпуно замењују класичне магнетроне полупроводничким предајницима. Достижу домете од преко 250 до 400 km тако што у хибридном режиму комбинују кратке немодулисане импулсе за блиске даљине са дугачким NLFM-модулисаним импулсима за веће даљине.
- S-опсег (велики домет / националне мреже): И за радаре S-опсега са нарочито малим слабљењем таласа (таласна дужина око 10 cm, домети већи од 450 km) данас постоје полупроводничке варијанте (нпр. компанија EEC или Meteopress). Поред тога, за амерички WSR-88D (NEXRAD) истраживани су посебни таласни облици за компресију импулса, који испуњавају изузетно строге захтеве у погледу потискивања бочних лобова, како би у будућности могли да замене класичне клистронске предајнике.
Извори и литература:
- G. L. Austin: „Pulse Compression Systems for Use with Meteorological Radars“, Radio Science, Vol. 9, No. 1, 1974, стр. 29–33. (DOI: 10.1029/RS009i001p00029)
- Sebastián M. Torres, Christopher D. Curtis, David Schvartzman: „Requirement-Driven Design of Pulse Compression Waveforms for Weather Radars“, Journal of Atmospheric and Oceanic Technology, Vol. 34, No. 6, 2017, стр. 1351–1369. (NOAA Full Text PDF)
- Cesar M. Salazar Aquino, Boonleng Cheong, Robert D. Palmer: „Progressive Pulse Compression: A Novel Technique for Blind Range Recovery for Solid-State Radars“, Journal of Atmospheric and Oceanic Technology, Vol. 38, No. 9, 2021, стр. 1599–1611. (NOAA Full Text PDF)
- Cesar M. Salazar, Boonleng Cheong, Robert D. Palmer, David Schvartzman, Alexander V. Ryzhkov: „Improvements in the Compression Filter and Calibration Factor of the Progressive Pulse Compression Technique“, IEEE Transactions on Geoscience and Remote Sensing, Vol. 62, 2024, стр. 1–14, Article 5101814. (NOAA Full Text PDF)
- Robert Palmer, David Bodine, Pavlos Kollias, David Schvartzman, Dusan Zrnić, Pierre Kirstetter, et al., „A Primer on Phased Array Radar Technology for the Atmospheric Sciences,“ Bulletin of the American Meteorological Society, vol. 103, no. 10, pp. E2391 - E2416, 2022. (NOAA Full Text PDF)
Аутор: Кристијан Волф,
Превод на српски:
Александар Г. Ристић