www.radartutorial.eu www.radartutorial.eu Основе радарске технологије

Унутаримпулсна модулација и компресија импулса у метеоролошком радару

Садржај « Унутаримпулсна модулација и компресија импулса у метеоролошком радару »
  1. Посебности запреминских циљева
  2. Проблем временских бочних лобова
  3. Избор одговарајућих таласних облика
  4. Примери из праксе

Унутаримпулсна модулација и компресија импулса у метеоролошком радару

Примена унутаримпулсне модулације и компресије импулса суштински је променила савремену метеоролошку радарску технику, јер је омогућила прелазак са класичних цевних предајника (магнетрона или клистрона) на фазно кохерентне полупроводничке модуларне предајнике (Solid-State), који захтевају мало одржавања.

Док електронске цеви могу да генеришу веома кратке предајне импулсе са изузетно великом вршном снагом, реда мегавата, полупроводнички појачавачи због своје конструкције обезбеђују знатно мању вршну снагу. Да би се ипак емитовала довољна енергија импулса за велики домет, трајање предајних импулса мора да се продужи. Пошто би дугачак немодулисани импулс знатно погоршао резолуцију по даљини, предајни сигнал се модулише током трајања импулса, а у пријемнику се помоћу прилагођеног филтра (Matched Filter) поново компримује у временски узак импулс.[1][2]

Посебности запреминских циљева

У метеорологији се принцип компресије импулса, познат из радарског надзора ваздушног простора, не може применити без одређених ограничења, јер метеоролошки одјеци не потичу од изолованих тачкастих циљева, већ од просторно распрострањених запреминских циљева. Код распоређених расејача, као што су капи кише или пахуље снега, привидни добитак у осетљивости услед компресије постаје релативан: дужи предајни импулс, додуше, повећава укупну емитовану енергију, али се накнадном компресијом на ужу ћелију даљине истовремено смањује осветљена запремина расејања, а самим тим и број хидрометеора који се истовремено обухватају. Овај ефекат поништава енергетски добитак у поређењу са кратким импулсом исте енергије. Главна корист у метеоролошком радару зато остаје техничке природе — могућност да се неопходна средња предајна снага оствари полупроводничким компонентама. Поред тога, корелациона обрада у пријемнику осетљива је на Доплеров померај и ширину спектра покретних честица падавина.[1]

Проблем временских бочних лобова (Range Sidelobes)

Највећи технички изазов код метеоролошких запреминских циљева представљају такозвани временски бочни лобови (Time Sidelobes или Range Sidelobes), који приликом компресије импулса настају пре и после главног максимума. Док код тачкастог циља, на пример усамљеног авиона у слободном ваздушном простору, ови бочни лобови обично мало сметају и често се могу добро потиснути, у непрекидном пољу падавина они се сабирају и преклапају у свим суседним ћелијама даљине (Range Gates). Пошто рефлективност метеоролошких циљева има изузетно велики динамички опсег, преко 60 до 70 dB, јаки одјеци — на пример из интензивног језгра града — својим временским бочним лобовима могу потпуно да прикрију слабије одјеке суседне слабе кише и да изобличе метеоролошка мерења. Осим тога, дугачак предајни импулс доводи до велике слепе зоне на малим даљинама, због чега савремени системи користе хибридни режим рада: за блиску област емитује се кратак немодулисани импулс, а за веће даљине прелази се на дугачак модулисани импулс.[3]

Избор одговарајућих таласних облика и потискивање бочних лобова

Да би се ометајући временски бочни лобови снизили на ниво испод -55 до -70 dB, који је неопходан за метеоролошке радаре, и равномерно распоредили у временском домену, једноставни фазни кодови као што су Баркерови кодови (највише -22,3 dB за дужину 13) нису погодни за метеоролошку праксу или се могу користити само код радара веома малог домета. Зато се примењују посебно оптимизовани таласни облици и поступци филтрирања:

Примери метеоролошких радара са компресијом импулса

Слика 1: MP-PAWR — полупроводнички метеоролошки радар са фазном антенском решетком

Слика 1: MP-PAWR — полупроводнички метеоролошки радар са фазном антенском решетком

Док је унутаримпулсна модулација најпре примењивана углавном код компактних радара малог домета и система са фазним антенским решеткама у X-опсегу (као што су јапански PAWR и MP-PAWR), захваљујући снажним полупроводничким компонентама на бази галијум-нитрида (GaN) ова технологија је у међувремену постала уобичајена и код метеоролошких радара великог домета у C- и S-опсегу:

Извори и литература:

  1. G. L. Austin: „Pulse Compression Systems for Use with Meteorological Radars“, Radio Science, Vol. 9, No. 1, 1974, стр. 29–33. (DOI: 10.1029/RS009i001p00029)
  2. Sebastián M. Torres, Christopher D. Curtis, David Schvartzman: „Requirement-Driven Design of Pulse Compression Waveforms for Weather Radars“, Journal of Atmospheric and Oceanic Technology, Vol. 34, No. 6, 2017, стр. 1351–1369. (NOAA Full Text PDF)
  3. Cesar M. Salazar Aquino, Boonleng Cheong, Robert D. Palmer: „Progressive Pulse Compression: A Novel Technique for Blind Range Recovery for Solid-State Radars“, Journal of Atmospheric and Oceanic Technology, Vol. 38, No. 9, 2021, стр. 1599–1611. (NOAA Full Text PDF)
  4. Cesar M. Salazar, Boonleng Cheong, Robert D. Palmer, David Schvartzman, Alexander V. Ryzhkov: „Improvements in the Compression Filter and Calibration Factor of the Progressive Pulse Compression Technique“, IEEE Transactions on Geoscience and Remote Sensing, Vol. 62, 2024, стр. 1–14, Article 5101814. (NOAA Full Text PDF)
  5. Robert Palmer, David Bodine, Pavlos Kollias, David Schvartzman, Dusan Zrnić, Pierre Kirstetter, et al., „A Primer on Phased Array Radar Technology for the Atmospheric Sciences,“ Bulletin of the American Meteorological Society, vol. 103, no. 10, pp. E2391 - E2416, 2022. (NOAA Full Text PDF)

Аутор: Кристијан Волф,
Превод на српски: Александар Г. Ристић