www.radartutorial.eu www.radartutorial.eu Основе радарске технологије

Велтијев код

Слика 1: Секвенца Велтијевих кодова дужине 4

Слика 1: Секвенца Велтијевих кодова дужине 4

Велтијев код

Велтијев код (познат и као Велтијеве секвенце или кватернарни кодови према George R. Welti) представља класу комплементарних полифазних кодова, који се користе за модулацију радарских предајних импулса при унутаримпулсној модулацији са накнадном компресијом импулса. При томе се релативно дугачак предајни импулс кодира фазном структуром, како би се при пријему помоћу прилагођеног филтра (Matched Filter) реконструисао изузетно кратак и оштар импулс.

Најзначајнија особина Велтијевог кода је његово комплементарно својство. Док класичне фазне модулације, као што су Баркерoви кодови, при аутокорелацији стварају нежељене временске бочне режњеве (timesidelobes), Велтијев поступак користи скупове секвенци. Ако се те секвенце емитују једна за другом или на различитим фреквенцијама, а у пријемнику се независно корелишу, њихови одговарајући бочни режњеви се при сабирању математички потпуно поништавају. У идеалном случају остаје савршена делта-расподела — један, максимално оштар компримовани импулс.

Велтијев код најчешће користи кватернарну фазну модулацију (четири фазна стања: 0°, 90°, 180°, 270°) или полифазне кодове вишег реда. Математичка конструкција заснива се на цикличним померањима и ортогоналним матрицама. Захваљујући томе, Велтијеви кодови пружају веома велику флексибилност у погледу дужине кода.

Велтијев код дужине 4 може, на пример, изгледати овако (видети и слику 1):

Одзив сигнала секвенце A, као и Баркерov код, ствара снажан главни импулс у средини, али и нежељене временске бочне режњеве са леве и десне стране. Одзив сигнала секвенце B ствара потпуно исти снажан главни импулс у средини. Међутим, њени бочни режњеви су огледално инвертовани у односу на бочне режњеве секвенце A. Када се саберу одзиви сигнала секвенци A и B, временски бочни режњеви се готово потпуно међусобно поништавају, док се главни импулс појачава.

У пракси се Велтијеви кодови често користе у савременим LPI радарима (Low Probability of Intercept). Да би се додатно смањила вероватноћа откривања од стране противничких извиђачких пријемника, Велтијеви кодови се често комбинују са техникама фреквенцијског скакања, на пример са Костасовим кодом. Добијени сигнал има такозвану „функцију неодређености облика чиоде“ (Thumbtack Ambiguity Function), која омогућава истовремено високо прецизно мерење даљине и Доплерове брзине и истовремено је изузетно отпорна на електронске противмере (Jamming).

Аутор: Кристијан Волф,
Превод на српски: Још нико