www.radartutorial.eu www.radartutorial.eu Основе радарске технологије

Радарска једначина за метеоролошки радар

Приказ радарске једначине у овом одељку претпоставља познавање извођења основне радарске једначине из поглавља „Основе радара“. Подсетимо се још једном једначине у облику у којем се примљена снага посматра као функција свих осталих параметара:

Радарска једначинагде је

Pe = примљена снага
Ps = снага предајника
G = антенско појачање
σ = ефективна површина расејања
λ = таласна дужина предајника
R = растојање до рефлектујућег објекта(1)

Ова радарска једначина описује тачкасти циљ, односно циљ чије су димензије много мање од импулсног волумена радара. Метеоролошки радари функционишу по веома сличном, готово истом принципу као и примарни радари за осматрање ваздушног простора. Најважнија разлика је у томе што је ефективна површина расејања σ летелице суштински различита од ефективне површине расејања метеоролошке појаве, јер је чак и најмањи кишни облак геометријски много већи од највећег авиона (мада је облак за радарске фреквенције делимично пропустљив). Погледајмо како се формира ефективна површина расејања једне зоне падавина.

При киши је свака појединачна кап много мања од таласне дужине радара. Због тога се ефективна површина расејања одређује према формули Рејлијевог расејања:

Рејлијева формула; где је

D = пречник кишне капи
ε = комплексна релативна диелектрична пермитивност.(2)

За повратно расејање меродаван је диелектрични фактор |K|2, који се изводи из ε. У фреквентним опсезима од L до X, који се уобичајено користе код радара, његова вредност за воду је приближно 0,93, а за лед око 0,2. Ове вредности зависе, између осталог, од фреквенције и температуре.

Међутим, радар не открива једну појединачну кишну кап, већ одређени број капи у јединици запремине, односно овде у 1 m3.

при чему Z означава рефлективност, а η представља рефлективност по јединици запремине.

Слика 1: Импулсни волумен

Слика 1: Импулсни волумен

Ако кишне капи испуњавају цео импулсни волумен главног снопа антенског дијаграма, онда тај волумен има величину:

где је


φ = вертикални угао отвора антенског дијаграма
θ = хоризонтални угао отвора
R = растојање до радара
c0 = брзина светлости
τ = трајање предајног импулса(4)

Подсетимо се радарске једначине за тачкасте циљеве из поглавља „Основе радара”. Ефективну површину расејања у једначини сада замењујемо горе изведеним формулама:

(5)

Колики практични значај имају вредности |K|2 може се видети на снимку метеоролошког радара. На великим висинама, при ниским температурама, пада снег. Сув снег има веома малу ефективну површину расејања. Како пахуље падају у топлије слојеве ваздуха, почињу да се топе. Снег најпре постаје влажан, а рефлективност нагло расте.

У нижим, топлијим слојевима атмосфере остају само кишне капи. Ефективна површина расејања се поново смањује, али се зато повећава њихова брзина пада. Ова појава изазива висински зависну светлу траку, такозвани „bright band“, на екрану метеоролошког радара.

Слика 2: Величина импулсног волумена у зависности од растојања

Слика 2: Величина импулсног волумена у зависности од растојања

Тиме смо утврдили основну разлику између основне радарске једначине за радаре за осматрање и једначине за метеоролошке радаре.

Међутим, овај облик још увек није погодан за практичну примену код метеоролошких радара. Овде се једначина не посматра са становишта метеоролога, већ са становишта радарског техничара који ради са радарима за осматрање. Ако се ова формула поново преобрази по домету R, као што се то чини код радара за осматрање, уочава се да се за израчунавање домета више не користи четврти корен, већ само квадратни корен. Зашто?

Запремина расте сразмерно квадрату растојања! При истој густини, у ту запремину стаје много већи број рефлектујућих кишних капи, па се зато рефлектује много више енергије него када је у питању један тачкасти циљ (на пример, авион). Уместо зависности максималног домета од четвртог корена параметара радара за осматрање, код метеоролошког радара домет зависи од квадратног корена!

Уместо зависности максималног домета од четвртог корена параметара радара за осматрање, код метеоролошког радара домет зависи од квадратног корена!

Која се формула онда користи код метеоролошког радара?

Подсетимо се основног принципа: метеоролошки радар мора да мери величину ехо-сигнала. Зато ехо-сигнал треба да буде функција врсте, величине и броја метеоролошких честица по јединици запремине. Појединачни параметри самог радара обједињују се у константу k, јер током метеоролошких осматрања не би требало да се мењају:

Радарска једначина за метеоролошки радаргде је
 
 

Pe = снага ехо-сигнала
Ps = снага предајника
k = фактор карактеристичан за тип радара који описује радарски систем
λ = таласна дужина радарског предајника
ε = у овој поједностављеној једначини диелектрични фактор |K|2 честица које расејавају таласе
N = број честица падавина/облака
D = пречник честица падавина/облака (6)

 

Диелектрични фактор |K|2, који је у овој поједностављеној једначини означен симболом ε, зависи од физичких својстава честица падавина или облака. Његова вредност може бити око 0,2 за лед и око 0,93 за кишне капи.

Највећи проблем код метеоролошког радара јесте то што ова једначина садржи три непознате величине (ε, N, D). Само на основу измерене примљене снаге оне се не могу једнозначно одредити. Због тога софтвер радара мора да користи додатне претпоставке о својствима и расподели величина честица падавина. Осим тога, могуће су и мешовите врсте падавина.

Занимљиво је да се пречник кишне капи јавља у шестом степену. То значи да једна једина кишна кап пречника 5 mm рефлектује исту снагу као 15 625 кишних капи пречника само један милиметар (1 · 5⁶ = 15 625 · 1).

Аутор: Кристијан Волф,
Превод на српски: Александар Г. Ристић