www.radartutorial.eu www.radartutorial.eu Основе радарске технологије

Авионски метеоролошки радар

Метеоролошки радар са полупроводничким предајником компаније Collins

Слика 1: Метеоролошки радар са полупроводничким предајником компаније Collins

Авионски метеоролошки радар

Данас је уобичајено да су комерцијални авиони опремљени метеоролошким радарским системом, који је најчешће уграђен у нос авиона. Овај метеоролошки радар пилоту приказује локалну, али само у правцу лета усмерену слику временских прилика у кабини и омогућава му да препозна и избегне непожељне метеоролошке појаве. Максимални домет од 180 NM је технички уобичајен, мада се у пракси најчешће користи опсег од приближно 30 до 80 NM (изабран променом размере приказа).

Антена са пријемником
Нос авиона

Слика 2: Радар у носу авиона са параболичном антеном

Постоје две основне варијанте антена за радаре смештене у носу авиона. Једна варијанта је ротационо-параболоидни рефлектор („тањир“), а друга је равна фазна антенска решетка која може бити реализована као фазно управљана антена. Обе врсте антена су широко распрострањене, при чему се данас као савременије решење најчешће примењује фазно управљана антена.

Уобичајено је да се антена у носу авиона непрекидно закреће са једне на другу страну и, у зависности од изведбе уређаја, претражује сектор од 120° до 180°.

У зависности од величине и облика носа авиона, производе се антене пречника од 10" до 30". На пример, мањи путнички авион обично може да прими антену пречника приближно од 12" до 18".

Обрада података
3Д приказ временских прилика

Слика 3: 3Д приказ временских прилика

У авионском авионичком ормару, у којем се, на пример, налази и SSR транспондер, мора бити смештена јединица за обраду метеоролошких података која на основу примљених података израчунава приказ временских прилика. Тај приказ мора бити припремљен у облику погодном за приказ на екрану.

За овај задатак развијен је обиман и функционалан софтвер који, на пример, може да генерише тродимензионални приказ временских прилика као што је приказано на слици.

Приказ у пилотској кабини
ППИ-показивач

Слика 4: ППИ-показивач у пилотској кабини

Метеоролошки радар који се уобичајено користи у авиону најчешће има секторски приказ. По конструкцији је сличан ППИ-показивачу и приказује слику примљених метеоролошких података налик карти. Међутим, „положај радара“ није у средини, већ на доњој ивици приказа. Отклонски сноп се помера лево-десно синхроно са закретањем антене. Слободним избором увећања пилот може да подеси најпогоднију размеру приказа.

Показивач је најчешће вишенаменски уређај и приказује и друге податке.

Пропињање и ваљање

Слика 5: Дијаграм антене при пропињању и ваљању
без стабилизације и са стабилизацијом

Метеоролошки радар у авиону би током извођења маневара (на пример при полетању) својим дијаграмом зрачења пилоту приказивао област ваздушног простора кроз коју он сигурно није намеравао да лети.

Подједнако је важно обезбедити тачност приказа правца током маневара и у другим фазама лета. Међутим, представља значајан технички изазов одржати захтевану стабилност (при пропињању и ваљању око попречне и уздужне осе) током читавог лета.

Због тога је неопходно да авион буде опремљен електромеханичким серво-системом који може да испуни овај захтев. Одржавање стабилности при благим маневрима, као што су плитки заокрети, знатно је једноставније него при наглим променама угла пењања или спуштања. Зато се може очекивати да стабилизација антене обезбеди константно осматрање у односу на хоризонт само током умерених маневара.

Уколико стабилизација није укључена, на приказ ће бити надовезани правац и просторни положај авиона. Код вертикалних маневара промена положаја у односу на посматрани део ваздушног простора често је знатно већа него што је пилот намеравао.

Вертикална стабилизација се, по потреби, може укључити по избору пилота. Највећи проблеми јављају се током полетања и слетања. Неки системи активирају стабилизацију тек када је укључен аутопилот, док је у осталим фазама лета потребна ручна активација.

Аутор: Кристијан Волф,
Превод на српски: Александар Г. Ристић