www.radartutorial.eu www.radartutorial.eu Основе радарске технологије

Рејлијево и Мијево расејање

Рејлијево
расејање
Мијево расејање
оптичко
подручје
A
B

Слика 1: Ефективна површина расејања у зависности од фреквенције: Рејлијево подручје расејања, резонантно подручје и оптичко подручје расејања на сфери

Рејлијево
расејање
Мијево расејање
оптичко
подручје
A
B

Слика 1: Ефективна површина расејања у зависности од фреквенције: Рејлијево подручје расејања, резонантно подручје и оптичко подручје расејања на сфери

Рејлијево и Мијево расејање

Следећа слика приказује подручја различитих услова рефлексије на сферном рефлектору. Подручје оптичких услова рефлексије (а то су и најчешћи практични случајеви) постоји када су геометријске димензије рефлектора много веће од таласне дужине, односно када је (2π·r / λ) > 10. Под овим условом ефективна површина расејања практично не зависи од фреквенције. Површина расејања сфере тада је једнака површини круга полупречника једнаког полупречнику сфере:

σ = π·r2

(1)

Када је таласна дужина λ приближно једнака обиму сфере, односно када је 2π·r, долази до интерференције, тако да ефективна површина расејања услед резонанције може достићи вредност и до четири пута већу од вредности израчунате формулом за оптичке услове. Исто тако може доћи и до слабљења на приближно четвртину те вредности (тачка B). Ово резонантно подручје назива се „Мијево расејање“.

Код сфере пречника једног метра резонантна фреквенција износи приближно 95 MHz (тачка A на дијаграму). Подручје оптичких услова почиње тек око 950 MHz.

У подручју „Рејлијевог расејања“ обим сферне рефлектујуће површине мањи је од таласне дужине λ. Ефективна површина расејања тада се израчунава према формули:

σ = π·r2 · 7,11 · (2π·r/ λ)4

(2)

Рејлијево расејање представља типичан случај примене код метеоролошких радара.

Код радара противваздухопловне одбране и радара контроле летења Мијево расејање мора се узимати у обзир све до доњег дела L-опсега. На фреквенцијама изнад 1 GHz углавном преовладавају оптички услови расејања.

Квалитативно извођење

Слика 2: Временско кашњење кружног таласа у односу на директно рефлектовани талас

Слика 2: Временско кашњење кружног таласа у односу на директно рефлектовани талас

Енергетски доприноси који учествују у интерференцији потичу, с једне стране, од енергије која се директно рефлектује у централном делу сфере, при чему се при рефлексији јавља фазни помак од 180°. Други допринос потиче од кружног таласа (енгл.: creeping wave), који настаје непрекидном дифракцијом дуж површине сфере. Овај кружни талас мора прећи додатни пут који зависи од пречника сфере. Оба доприноса се у локалним максимумима дијаграма са слике 1 сабирају у фази, док се у локалним минимумима поништавају због супротне фазе.

Ако се поједностављено претпостави да се кружни талас креће непосредно по површини сфере, додатни пут са слике 2 може се израчунати као збир пречника сфере и половине обима кружног пресека сфере. Први максимум јавља се најраније онда када је овај додатни пут једнак половини таласне дужине, тако да фазни помак изазван временским кашњењем (као и фазни помак при рефлексији) износи 180°. Сви наредни локални максимуми и минимуми јављају се када је додатни пут једнак парном, односно непарном умношку половине таласне дужине.

Пошто између површине сфере и путање кружног таласа постоји мало растојање, уместо израза (2+π)r може се употребити апроксимација 2πr.

На пример, старији руски VHF радари радили су на фреквенцијама између 145 и 175 MHz, што одговара таласним дужинама од приближно 1,7 до 2,1 m. За геометријске димензије ловачког авиона (приближно 2,5 до 4 m обима трупа) то одговара положају на приказаном дијаграму између првог и другог минимума (изнад слова B). Овај фреквенцијски опсег поново постаје све интересантнији, између осталог и зато што су мере смањења уочљивости (Stealth) код савремених авиона у овом подручју углавном неефикасне.

Аутор: Кристијан Волф,
Превод на српски: Још нико