www.radartutorial.eu www.radartutorial.eu Основе радарске технологије

Технички принцип метеоролошког радара

Метеоролошка слика

Слика 1: Метеоролошка слика

Технички принцип метеоролошког радара

Технички принцип метеоролошког радара веома је сличан принципу обичног примарног радара (PSR) и подложан је многим истоветним проблемима.

Најважнија разлика је у томе што се код радара за осматрање ваздушног простора циљ само детектује (циљ постоји: да/не), док се мере само координате положаја циља. Код метеоролошког радара, међутим, амплитуда одразног сигнала се такође мери. Ови подаци омогућавају да се одреди интензитет и структура рефлектујућих објеката у посматраном простору.

Постоје и бројне друге значајне разлике. Оне су углавном условљене чињеницом да објекат који се посматра има другачији облик. Облачне масе су знатно веће од летелице, али су за поједине фреквенције делимично пропустљиве. Најбоље резултате у метеоролошким применама постижу вишефреквентни радари. (У метеоролошким радарима овај појам има другачије значење него код вишефреквентног радара за осматрање.)

Енергија предајника
рефлектована енергија

Слика 2: Принцип рада радара

Енергија предајника
рефлектована енергија

Слика 2: Принцип рада радара

Позната илустрација принципа рада радара приказује како се снажан импулс предајника рефлектује од објекта и као ехо враћа ка антени. Предајни сигнал има изузетно велику снагу, али је примљени ехо обично веома, веома слаб, па је за његову обраду и интерпретацију неопходан изузетно осетљив пријемник.

Код обичног примарног радара очекују се одрази од авиона или других летећих објеката. За такав примарни радар одрази од метеоролошких појава представљају нежељене сметње које је потребно потиснути. Насупрот томе, код метеоролошког радара одрази од авиона представљају сметње. Оба типа радара, међутим, морају да примењују одговарајуће мере за потискивање сметњи од непокретних циљева.

Поређење радара за осматрање и метеоролошког радара

Упоредимо метеоролошке радаре са радарима контроле летења или противваздухопловне одбране, али само са системима који су приближно упоредиви, на пример са радарима средњег и великог домета за контролу летења, као што су En-Route радар и аеродромски осматрачки радар, и упоредимо их са радаром за мерење падавина.

КарактеристикаPSRМетеоролошки радар
Радна фреквенција L и S опсег S, C и X опсег
Доплеров поступак Користи се у оба система.
Скенирање Азимут и/или елевација Азимут и елевација
Обрада сигнала Сложена и у реалном времену Веома сложена, али није временски критична
Поларизација Линеарна и/или кружна Двострука (вертикална и хоризонтална)
Импулсна снага предајника Променљива (kW – MW) Променљива (kW – MW)
Обрада података I (ин-фаза) & Q (квадратурна компонента)
Освежавање радарске „слике“ 6–12 секунди 5–15 минута
Потискивање сметњи Да (али временске појаве представљају сметњу) Да (одрази од авиона представљају сметњу)
Величина антене Већа (већа таласна дужина) Мања (краћа таласна дужина)

Табела 1: Поређење метеоролошког радара и радара за осматрање

Фреквентни опсези

Радари за контролу летења и противваздухопловну одбрану раде у L и S опсегу (претежно у L опсегу). Метеоролошки радари обично раде у S, C и X опсегу. L опсег је посебно погодан за радаре великог домета, јер је најмање осетљив на утицај временских прилика. Управо зато су S, C и X опсези, због краће таласне дужине, погоднији за метеоролошке радаре.

Обрада Доплерове фреквенције

Обрада Доплерове фреквенције постала је стандард код метеоролошких радара још током деведесетих година. Практично сви комерцијално доступни метеоролошки радари опремљени су обрадом Доплерове фреквенције.

Дијаграм антене

Дводимензионални радар за осматрање обично користи „Cosecans² антену” и зато не може прецизно да мери угао елевације. (За ту намену постоје посебни радари за мерење висине.)

Метеоролошки радари користе „антену са игличастим снопом”, која се помера и по азимуту и по елевацији (најчешће се при сваком пуном окретају антене скенира један фиксни угао елевације).

Главно ограничење при коришћењу додатног метеоролошког канала у примарном радару јесте то што антена нема уско усмерење у вертикалној равни (15°…30°), како би при сваком окретају могла да открива ваздушне циљеве на свим висинама. Због тога су метеоролошке слике добијене оваквом конфигурацијом непрецизне и недовољног квалитета.

Метеоролошки радари, захваљујући антени са веома уским снопом и у елевацији, при једном окретају обухватају само уски висински сектор, а затим од појединачних скенирања формирају тродимензионалну метеоролошку слику. За то је потребно знатно више времена него код уобичајеног радара за осматрање, па се метеоролошка слика може освежити најраније након 5 минута. То је сасвим довољно, јер се временске прилике мењају знатно спорије од положаја авиона.

Класични метеоролошки радари користе узак антенски сноп и узастопно претражују посматрани простор под различитим угловима елевације. На основу појединачних скенирања формира се тродимензионална слика метеоролошке ситуације. Савремени антенски системи са дигиталним формирањем дијаграма зрачења могу истовремено да примају сигнале из више углова елевације и тако знатно скрате време потребно за потпуно запреминско скенирање. Нови метеоролошки радар MP-PAWR комбинује дигитално формирање дијаграма зрачења (Digital Beamforming) са двоструком поларизацијом. Такав радар је инсталиран 2018. године на Универзитету Саитама (Јапан).

Обрада сигнала

Обрада циља код радара за осматрање обухвата велики број функција и филтара, од антене до приказа на екрану. Такав поступак се с правом може назвати „сложеним”. Исте функције и филтре користи и метеоролошки радар. Поред тога, он примењује и посебну обраду података, која упоређује примљене одразе са вредностима сачуваним у табелама и од појединачних скенирања по различитим угловима елевације формира тродимензионалну слику. Због тога се обрада сигнала у метеоролошком радару сматра „веома сложеном”.

Поларизација

Радар за осматрање ради са линеарном или кружном поларизацијом. Избор поларизације има за циљ добијање радарске слике без сметњи од временских појава. Када се појаве јаки одрази од облака, систем прелази на кружну поларизацију како би се смањио утицај тих сметњи.

Метеоролошки радар управо из тог разлога не користи кружну поларизацију. Он упоређује одразе добијене вертикално и хоризонтално линеарно поларизованим сигналима и на тај начин добија додатне информације о различитим метеоролошким појавама.

Импулсна снага

Ова вредност у великој мери зависи од типа радара и коришћеног фреквентног опсега. Инсталисана снага предајника креће се приближно од 20 kW до 1,5 MW. Савремени радари за осматрање ваздушног простора користе полупроводничке предајнике са интраимпулсном модулацијом. Због тога је њихова импулсна снага знатно мања. Овај поступак је у принципу могуће применити и код метеоролошких радара. Међутим, временске бочне латице представљају извор грешке мерења. Зато се у предајницима метеоролошких радара и даље првенствено користе високоснажне појачавачке електронске цеви.

Обрада података

У основи, оба система дигитално обрађују I & Q податке.

Динамички опсег пријемника има нешто већи значај код метеоролошких радара него код радара за осматрање. Најчешће се паралелно користи више пријемника различите осетљивости. Систем за обраду података бира онај пријемник који обезбеђује најбољи однос сигнал/шум (SNR), без појаве засићења.

Освежавање радарске „слике“

PSR системима контроле летења при сваком окретају антене потребни су сви подаци о ваздушној ситуацији (односно приближно сваких 6 до 12 секунди). То је неопходно због динамике кретања ваздухоплова. Код радара за осматрање са лепезастим снопом или Cosecans² дијаграмом зрачења један окрет антене довољан је за потпуно скенирање, јер дијаграм антене покрива све висинске углове.

Метеоролошки радар формира своју сложену метеоролошку слику тек након више узастопних окретаја антене. Због уског дијаграма зрачења обухвата се само мали опсег углова елевације. Скенирања на различитим угловима елевације следе једно за другим све док се не формира потпуни Volume-Scan. Због тога се метеоролошка слика освежава у интервалима од неколико минута.

Обрада клатера

Оба система интензивно користе поступке за потискивање клатера. Избор конкретне методе у великој мери зависи од типа радара. Међутим, у основи се увек користи обрада Доплерове фреквенције. Главна разлика је у томе што се из мешавине различитих одразних сигнала издвајају различити корисни одрази.

Величина антене

Потребна величина антене зависи од радне фреквенције и захтеване тачности формирања дијаграма зрачења. У L опсегу, који се користи код радара за контролу летења и противваздухопловну одбрану, због велике таласне дужине неопходне су антене великих димензија. Насупрот томе, антена метеоролошког радара у X опсегу, при истој угаоној резолуцији, може да стане у нос авиона.

Аутор: Кристијан Волф,
Превод на српски: Александар Г. Ристић