Mark 9
Опис радарског уређаја; изабрани тактичко-технички подаци


| Технички подаци | |
|---|---|
| Фреквенцијски опсег: | 2 914 … 3 100 MHz
(S-опсег) |
| Период понављања импулса: | |
| Учестаност понављања импулса: | 3 600 Hz ± 10% |
| Трајање предајног импулса (τ): | 0,5 µs |
| Време пријема: | |
| Мртво време: | |
| Импулсна снага: | 25 kW |
| Средња снага: | |
| Инструментални домет: | 20 NM (≙ 37 km) |
| Резолуција по даљини: | |
| Тачност мерења: | |
| Ширина антенског снопа: | |
| Број импулса примљених од циља: | |
| Брзина обртања антене: | |
| MTBCF: | |
| MTTR: | |
Mark 9
Радар Mark 9 био је радар за управљање ватром америчке ратне морнарице, развијен почетком четрдесетих година 20. века, који је радио у S-опсегу (према ознаци IEEE), односно у E/F-опсегу (према ознаци НАТО-а), а током Другог светског рата био је посебно намењен за уградњу на уређај за управљање артиљеријском ватром Ford Mark 45. Служио је за прецизно мерење даљине и праћење циљева како би се топови ратних бродова у борби усмерили према циљу.
Антена је користила одређивање правца по минимуму сигнала помоћу параболичног рефлектора пречника 24 инча (≙ 61 cm). Напајање антене остваривано је ексцентрично постављеним диполом који се обртао брзином од 1 770 обртаја у минуту. У предајнику је коришћен магнетрон типа 706A, хлађен компримованим ваздухом. Приказивање је вршено на A-показивачу са пречником екрана од 5 инча (≙ 12,7 cm).