www.radartutorial.eu www.radartutorial.eu Основе радарске технологије

Тачност одређивања положаја

Тачност одређивања положаја (Accuracy) је степен подударности између процењеног или измереног положаја или брзине неког објекта и његовог стварног положаја или брзине у датом тренутку. Код радара се тачност обично приказује као статистичка мера систематске грешке и означава се као:

  1. апсолутна: тачност положаја у односу на географске или геодетске координате на Земљиној површини.
  2. поновљива: тачност са којом се корисник може вратити на положај чије су координате раније измерене истим радаром.
  3. релативна: тачност са којом корисник може одредити један положај у односу на други положај (уз занемаривање свих могућих грешака).
Грешка мерења
Импулс + ниво шума
Праг
идеални импулс

Слика 1: Изобличење ивице импулса услед преклапања са шумом

Грешка мерења
Импулс + ниво шума
Праг
идеални импулс

Слика 1: Изобличење ивице импулса услед преклапања са шумом

Тачност мерења даљине

Теоријски највећа тачност којом се може измерити даљина код радара зависи од тачности мерења времена простирања.

Случајне грешке

Случајна грешка настаје код импулсног радара, када се растућа ивица ехо-сигнала, на пример, изобличи услед шума. Пошто је при мерењу импулс увек преклопљен са шумом и као амплитуда се мери збир импулса и шума, импулс се приказује већим него што заиста јесте. Тиме се ивица импулса помера и настаје грешка мерења времена простирања.

Слика 1 приказује утицај шума на детектовану ивицу ехо-импулса. Пуна линија (магента) приказује скоро идеалан трапезни импулс са прилично стрмим ивицама. Потпуно правоугаон импулс није могућ, јер би за то била потребна бесконачна пропусна ширина. Мерење времена врши се у тачки која је одређена прагом, најчешће на 0,707 максималног напона. Овај импулс је, међутим, преклопљен са нивоом шума (зелено). Може се измерити само напон који је збир импулса и шума (испрекидана жута линија)(испрекидана плава линија). Тај напон прелази праг раније него чист импулс. Разлика је случајна грешка мерења изазвана шумом.[1]

Ако је трајање импулса познато (што код примарног радара не може бити случај, већ највише код секундарног радара), тада се ова случајна грешка може рачунски смањити истовременом анализом предње и задње ивице импулса.

Математички однос

Као што се види са слике 1, тачност мерења даљине у великој мери зависи од шума, односно од величине шума у односу на импулс. Ова величина описује се односом сигнал/шум (SNR). Сама величина шума додатно зависи од пропусног опсега. Од пропусног опсега зависи и стрмина ивице импулса. За однос сигнал/шум који је знатно већи од 1, између ових величина постоји следећи однос:[2]

Формула (1) δR = грешка мерења
c0 = брзина светлости
B = пропусни опсег
SNR = однос сигнал/шум
(1)

Пропусни опсег је, међутим, такође значајан за резолуцију по даљини Sr = c0 / 2B. Зато се и највећа достижна тачност одређивања положаја може приказати као функција резолуције:

Формула (2) (2)

Из овога се види да највећа достижна тачност одређивања положаја мора бити знатно боља од саме резолуције.

Систематске грешке

Код импулсног радара време се уопштено мери од растуће ивице предајног импулса до растуће ивице ехо-сигнала. Тачност овог мерења зависи од величине тактне фреквенције за мерење времена. Резултати мерења између тактова нису могући и стварају систематску грешку мерења. У пракси тачност зависи од величине појединачних range-cells у обради сигнала. ICAO препоручује[3] за осматрачке радаре контроле летења величину ових range-cells од 1/128 NM, односно приближно 14,5 m, што одговара временском такту од нешто мање од 10 наносекунди.

Код CW радара мерење фазног положаја пријемног сигнала у односу на тренутни фазни положај предајника може садржати информацију о даљини, мада вишезначну. Тачност овде зависи од стабилности предајне фреквенције, нарочито од њеног фазног шума.

Код FMCW радара тачност такође зависи од предајника, посебно од стрмине и линеарности промене фреквенције.

Тачност мерења угла
Угаона
резолуција
радара за контролу летења
(препорука ICAO)
Подаци произвођача за угаону тачност:
„Sliding Window” ATCRBS (и ARSR)
Монопулсни ATCRBS/Mode S
Даљина (наутичке миље)

Слика 2: Зависност угаоне тачности (у степенима) од даљине (извор слике: MIT Lincoln Laboratory)

Угаона
резолуција
радара за контролу летења
(препорука ICAO)
Подаци произвођача за угаону тачност:
„Sliding Window” ATCRBS (и ARSR)
Монопулсни ATCRBS/Mode S
Даљина (наутичке миље)

Слика 2: Зависност угаоне тачности (у степенима) од даљине (извор слике: MIT Lincoln Laboratory)

Тачност мерења угла зависи како од интерних поступака обраде сигнала, тако и од спољашњих услова. Аномални услови простирања, који се често јављају у мерењу елевационог угла услед промена ваздушног притиска, могу се у принципу појавити и у азимуту и представљају случајну грешку. Међутим, много чешћи систематски извори грешке настају у самом радару.

На пример, одређивање угла поступком Sliding Window релативно је непрецизна метода. У пракси се ширина снопа на нивоу половине снаге дели само бројем квантизационих корака поступка (на пример 8 или 16 импулсних периода), што доводи до систематске грешке реда величине до једног степена.

Други корелациони поступци могу да интерполирају и међувредности, па су због тога знатно прецизнији. Највећа тачност данас се постиже радарима за праћење циља са коничним скенирањем (Conical Scan)и монопулсним поступком.

Како се врши мерење тачности?

Мерење се врши управо онако како је дефинисан резултат мерења: положај који је измерио радар упоређује се са стварним положајем циља. Код радара за осматрање ваздушног простора у ту сврху се изводи пробни лет, на пример од стране компаније FCS Flight Calibration Services GmbH.

У авиону типа Learjet 35 налази се регистратор који уз помоћ диференцијалног GPS-а бележи тренутни положај авиона са тачношћу бољом од једног метра. Истовремено се у радарском систему такође бележе подаци о ваздушној ситуацији. Пошто су оба регистратора синхронизована временском базом коју обезбеђује GPS систем, накнадно је могуће прецизно упоредити оба скупа података.

За израчунавање се затим користе статистичке методе. Очигледно погрешна мерења искључују се из анализе, јер је циљ одређивање систематске грешке радара. То, међутим, не значи да је за добијање доброг резултата неопходан велики број погодака. Ако је радар монопулсни радар, вредност се одређује за сваки појединачни импулс. Ако радар одређује положај методом Sliding Window, онда се вредност израчунава у складу са конкретно потребним бројем погодака.

За високу тачност мерења даљине потребна је стабилна и стрма ивица радарског импулса. Код примене интраимпулсне модулације таква стрма ивица често није директно видљива. Међутим, треба имати у виду да се даљина мери тек након компресије импулса. У том тренутку је (сада компримовани) импулс поново доступан са веома стрмим ивицама.

Једини услов за мерење јесте да радар ради у окружењу без сметњи. То значи да примљени ехо-сигнал није преклопљен страним сигналима сметњи. У то спада и ниво шума. Сврсисходно мерење могуће је само ако је јачина измереног ехо-сигнала авиона знатно већа од нивоа шума. На крају крајева, циљ Flight Calibration поступка је откривање евентуалних додатних систематских грешака, а не случајних грешака.

Примери

У следећој табели наведени су примери неколико радарских система:

Радарски систем Тачност
у азимуту
Тачност
мерења
даљине
Тачност
одређивања
висине
BOR–A 550< ±0,3°< 20 m 
LANZA< ±0,14°< 50 m340 m (на 185 km)
GM 400< ±0,3°< 50 m600 m (на 185 km)
RRP–117< ±0,18°< 463 m1000 m (на 185 km)
MSSR-2000< ±0,049°< 44,4 m 
STAR-2000< ±0,16°< 60 m 
Variant< ±0,25°< 25 m 

Табела 1: Примери

Аутор: Кристијан Волф,
Превод на српски: Александар Г. Ристић

Референце:

  1. Merrill I. Skolnik: ’’Introduction to Radar Systems’’ McGraw-Hill Europe, 2001, ISBN 007-118189-x, S. 317, Topic 6.3 Theoretical Accuracy of Radar Measurements
  2. G. Richard Curry: ’’Radar System Performance Modeling’’ 2005, ISBN 978-1-58053-816-9, S.168
  3. ICAO Annex 10 - Volume 4. Aeronautical Telecommunications - Surveillance and Collision Avoidance Systems, Topic 4.3.2.1.3 Range and Bearing Accuracy, (Bundesamt für Zivilluftfahrt, Schweiz)