Радар за управљање ватром или радар за праћење циља
Слика 1: AFF Wiesel 2 са радаром за управљање ватром HARD на немачком систему LeFlaSys (STN ATLAS Elektronik GmbH), овде са оружним системом ASRAD
Слика 1: AFF Wiesel 2 са радаром за управљање ватром HARD на немачком систему LeFlaSys (STN ATLAS Elektronik GmbH), овде са оружним системом ASRAD
Радар за управљање ватром или радар за праћење циља
Радарски уређаји који управљају оружним системом називају се „радари за управљање ватром“. Они припадају групи „радара за праћење циља“ и мере координате циља, одређују његову путању лета и покушавају да предвиде његов следећи положај. Због тога често могу да обрађују само један циљ, али са изузетном тачношћу. Радари за управљање ватром најчешће користе веома уско усмерене дијаграме антене и зато могу само ограничено да врше тражење циља, па им је често потребан додатни радар за доделу циља. Радар за праћење циља се у војној примени често користи као радар за управљање ватром. У војној области оба назива се користе и као међусобно заменљиви.
За праћење циља радаром постоје две различите методе:
- Track-while-scan
(истовремено праћење циља и тражење циља) Овде радар пре свега ради као извиђачки радар и претражује већи сектор у потрази за циљевима. Када се циљ открије, радар покушава да прати његову путању лета. Овом методом може се обрађивати више циљева. За то се најчешће користи монопулсни поступак. - континуирано праћење циља
При томе је радар специјализован за директно праћење циља, а функција „тражења циља“ је знатно ограничена. Зато се често користи додатни радар за доделу циља. На овај начин прати се само један циљ. Ови радарски уређаји могу користити и старију методу коничног скенирања.
Радари за управљање ватром типично раде са веома уским и оштро усмереним дијаграмом антене, користе веома високу фреквенцију понављања импулса (PRF) и изузетно кратак предајни импулс. Ове карактеристике обезбеђују веома високу тачност у праћењу циља, али смањују домет и тиме отежавају тражење циљева у ширем сектору.
Због тако јаког усмеравања, радари за управљање ватром најпре морају да своје антене усмере ка циљу који треба гађати. Овај поступак почиње са веома широким дијаграмом антене. Ова фаза дејства по циљу назива се „тражење циља“. Када је циљ захваћен, укључује се ужи дијаграм антене ради „захвата циља”. Када је циљ једном захваћен уским дијаграмом антене, прелази се у режим „праћења циља“. Радар сада прати све маневре циља, а оружни системи се усмеравају ка циљу. (При томе су могуће различите методе праћења.) Ове три узастопне фазе рада често се називају режимима и одговарају секвенци обраде циља код већине радара за управљање ватром (или су јој барем веома сличне).
Track-while-scan је поступак који комбинује функције тражења и праћења циљева. Радар може истовремено пратити више циљева. Ова метода се користи у радарским системима за контролу ваздушног саобраћаја уз коришћење информација добијених од секундарног радара. (Његове детаљније функције објашњене су у поглављу Обрада радарских сигнала.) Надзорни радари у противваздухопловној одбрани не могу се ослонити на информације секундарног радара. Ови радари претражују сектор у потрази за циљевима, а сваки пут када радар открије циљ, израчунава његову даљину, брзину, азимут и угао елевације. Након неколико узастопних циклуса, радар може конструисати прецизну путању циља.
На основу те прецизне путање може се (у случају цивилне безбедности ваздушног саобраћаја) одредити безбедан курс без опасности од судара, или (у случају војне примене) израчунати тачна тачка пресретања са потребним претходењем за противваздухопловну одбрану.
Аутор: Кристијан Волф,
Превод на српски:
Александар Г. Ристић