Радари контроле летења
Галерија слика различитих радара контроле летења
Слика 1: SRE-M7, типичан „En Route“ радар компаније DASA
Слика 3: PAR-80, типичан радар за прецизно прилажење компаније ITT
Радари контроле летења
Радар контроле летења је општи назив за све радарске уређаје који се користе за обезбеђење и надзор цивилног и војног ваздушног саобраћаја у оквиру Air Traffic Management (ATM). То су најчешће стационарни радарски системи са високим степеном специјализације. Најчешће примене радара контроле летења су, на пример:
- рутни радари или „En-Route“ радари
- радари за ваздушно надгледање
- радарски системи за прецизно прилажење и слетање
- радари за надзор кретања на аеродрому
- специјалне примене метеоролошких радара
Захтеви
Радари контроле летења морају имати повећану оперативну поузданост. Због тога су уређаји најчешће изведени са редунданцијом и могу се одржавати и поправљати чак и током рада. То значи да се многи модули могу уклонити и поново уградити под напоном. Поред тога, обично је у приправности и други уређај који може преузети задатке отказалог система.
Примери
У радаре контроле летења спадају:
„En Route“ радари
Као рутни радари или „En Route“ радари означавају се радари великог домета који надгледају ваздушни саобраћај изван посебних аеродромских зона. Они најчешће раде у НАТО D-опсегу до домета од око 450 km. Ротирају се релативно споро, са 4 до 6 обртаја у минути. En-Route радари су примарни радари који су повезани са секундарним радаром.
Радар за ваздушно надгледање (ASR)
Радари за осматрање ваздушног простора, односно на енглеском Air Surveillance Radar (ASR), потребни су контролорима летења како би имали преглед свих кретања ваздухоплова у области дефинисаној од стране ECAC око аеродрома и обезбедили стално растући ваздушни саобраћај на безбедан, уредан и ефикасан начин. ASR обично раде у E-опсегу до домета од 60 наутичких миља (око 110 km). Антене се ротирају брже, са 12 до 15 обртаја у минути, како би се обезбедила захтевана стопа обнављања података до 5 секунди. Савремени ASR имају додатни метеоролошки канал и могу откривати временске прилике опасне за ваздухопловство.
Радарски системи за прецизно прилажење и слетање (PAR)
Радар за прецизно прилажење који ради само у једном сектору безбедно доводи авион који прилази аеродрому до слетања чак и у условима лоше видљивости. Помоћу радара се авиони захватају и прате током завршне фазе прилаза и слетања. Одступања од идеалне линије прилаза пилоту се радио-везом преносе или као звучне команде или као управљачки импулси аутопилоту.
Радари за надзор кретања на аеродрому
При магли или лошој видљивости радари за надзор кретања на аеродрому приказују посади контролног торња целу аеродромску површину на екрану. Са изузетно кратким предајним импулсима у наносекундном подручју и веома високом предајном фреквенцијом (I- до K-опсег) ови радари могу, уз веома високу резолуциону моћ, да мере и најкраћа растојања. Домет је ограничен на неколико километара, а брзина обртања антене износи 60 обртаја у минути.
Специјалне примене метеоролошких радара
Метеоролошки радар је у принципу веома важан за контролу летења. Али и овде постоје уређаји који су посебно развијени за контролу летења и који раде у ближој зони аеродрома.
Сигурносни радар
Аеродроми су подручја са повећаним безбедносним захтевима. На целој аеродромској површини могу бити инсталирани најмањи радарски системи који раде у изузетно високом фреквенцијском опсегу, нпр. у W-опсегу. Ови уређаји нису већи од ротационог светла, постављају се свуда дуж ивица полетно-слетних стаза, као и приступних путева (Taxi-way). Имају само веома кратак домет (10 до 20 m), али су међусобно умрежени и заједно дају информативну слику ситуације. Захваљујући изузетно високој радној фреквенцији и из тога проистеклој високој резолуционој моћи, могу се препознати чак и мале птице као такве и циљано уплашити.
Аутор: Кристијан Волф,
Превод на српски:
Александар Г. Ристић



