Вишефреквенцијски радари
Као један од сложенијих метода за поуздано откривање града сматра се поступак вишефреквенцијског радара. Он захтева употребу две различите таласне дужине: једне довољно дуге да се може применити формула Рејлијевог расејања, а друге довољно кратке да се уместо тога примени формула Мијевог расејања. Поређењем оба ехо сигнала може се открити присуство крупних ледених кристала, као што су зрна града. Типичне таласне дужине су 10 cm и 3 cm (S-опсег и X-опсег). Ако су радарски одјеци (у dBZ) за обе таласне дужине приближно једнаки, онда потичу од ситнијих кишних капи. Ако су, међутим, одјеци на таласној дужини од 3 cm слабији од оних на 10 cm, то указује на присуство крупних честица.
То је карактеристично за град, јер су веома крупне кишне капи ретке. Кишне капи су нестабилне и распадају се под утицајем силе теже.
Нажалост, употреба ове две типичне фреквенције не омогућава увек недвосмислено откривање града, јер се резонанција јавља само код једне од многих могућих величина честица. Поред тога, краћа таласна дужина јаче се пригушује услед утицаја атмосфере него дужа, па могу настати грешке услед погрешног тумачења разлике између ова два ехо сигнала. Град, киша, сув и мокар снег – све ове врсте падавина изазивају различита слабљења при простирању таласа, што доводи до изобличења резултата. Због тога, упркос могућој примени алгоритама за корекцију, може доћи до погрешног упозорења на појаву града.
Напомена: Вишефреквенцијски метеоролошки радари користе знатно већи размак између радних фреквенција него вишефреквенцијски осматрачки радари. Код осматрачких радара довољан је размак од приближно 60 до 100 MHz. Код вишефреквенцијског метеоролошког радара друга фреквенција налази се у потпуно другом фреквенцијском опсегу, тако да се у суштини може говорити о два различита радара чији се подаци обједињују тек заједничком обрадом сигнала.
Аутор: Кристијан Волф,
Превод на српски:
Александар Г. Ристић