Општи захтеви за радарске системе у ваздухопловству
Радари у ваздухопловству су системи постављени на ваздухоплове, најчешће радарски уређаји у авионима, који користе различите режиме рада како би испунили различите захтеве. Следећи организациони дијаграм приказује различите режиме рада (Modes of Operation) радара у ваздухопловству:
Слика 1: Различити режими рада радарских система у ваздухопловству
Слика 1: Различити режими рада радарских система у ваздухопловству
Слика 1: Различити режими рада радарских система у ваздухопловству (интерактивна слика)
Сензори без формирања слике (non-imaging sensors) мере само у једном линеарном правцу и приказују резултат као појединачну измерену вредност, као што је радио-висиномер (алтиметар). Радарски системи за формирање слике приказују резултате мерења најмање дводимензионално и деле се на:
при чему су системи означени као SLAR најчешће још увек изведени као радари са реалном апертуром (real aperture radar, RAR).
Вишережимски рад захтева примену различитих фреквенција понављања импулса (од ниске до веома високе PRF) и најчешће користи и различите интраимпулсне модулације предајног импулса.
Слика 2: „Праћење током осматрања“: простор се наизменично претражује помоћу два лепезаста снопа који се закрећу лево–десно, односно горе–доле, и уског игличастог снопа за праћење циља.
Слика 2: „Праћење током осматрања“: простор се наизменично претражује помоћу два лепезаста снопа који се закрећу лево–десно, односно горе–доле, и уског игличастог снопа за праћење циља.
Откривање и праћење
У овом режиму рада посебно се откривају и прате тачкасти циљеви, као што су противнички авиони. Овај режим рада је најчешће реализован у радару у носу авиона који је погодан за вишережимски рад. Радар користи општи режим претраживања са брзо закретаним дијаграмима и наизменично посебан режим праћења циља. У режиму претраживања дијаграм антене се закреће преко подручја које треба претражити. При томе се привремено може изоставити чак и мерење угла елевације или азимутног угла, тако што фазно управљана антена формира само хоризонтално или вертикално закретан лепезасти сноп. Насупрот томе, у режиму праћења циља емитује се веома узак сноп („Pencil Beam“) тачно у правцу циља. Радар емитује више импулса у правцу циља како би повећао вероватноћу откривања (видети интеграцију импулса). Овај режим рада се означава и енглеским називом „Track while Scan“ (TWS). У зависности од рачунарске снаге процесора радарских сигнала, у подручју захвата може се пратити до 30 циљева. Насупрот томе, код режима „Single Target Track“ (STT) целокупна предајна енергија и рачунарска снага усмеравају се само на један циљ. Тиме се повећавају домет и вероватноћа откривања и омогућава прецизнија идентификација циља помоћу процесора радарских сигнала.
Облик предајног импулса и период понављања импулса временски су усклађени са енергетским дометом према основној радарској једначини и са временским буџетом радара ради осматрања што већег простора и добијања једнозначних резултата мерења. Фреквенција понављања импулса може се мењати тако да се при малој фреквенцији понављања импулса постигне што већи једнозначни домет током праћења циља („Range while Search“), при чему се одустаје од једнозначног мерења брзине, које у том случају није могуће. У другом случају, при веома високој фреквенцији понављања импулса мери се само брзина („Velocity Search“), док се одустаје од једнозначног мерења даљине.
Слика 3: Типичан JEM спектар лопатица компресора мотора, који је овде ручно окретан ради мерења.
Слика 3: Типичан JEM спектар лопатица компресора мотора, који је овде ручно окретан ради мерења.
Процена групног напада
Режим рада „Raid Assessment“ служи за откривање могуће претње сопственом ваздухоплову. Ради побољшања резолуционе моћи користи се предајни сигнал што веће ширине опсега. Обрада радарских сигнала мора да омогући процену да ли ехо-сигнал потиче од једног или од више објеката. Овај режим се најбоље спроводи у режиму рада „Single Target Track“. При томе се захтевају велика резолуција по даљини и добра угаона резолуција, као и непрекидна контрола спектра одбијеног сигнала.
Чим се спектар ехо-сигнала промени и посумња се на други рефлектујући објекат или се он непосредно открије, може се очекивати лансирање ракете за самоодбрану.
Анализа Доплерових фреквенција, које могу настати и услед окретања лопатица ротора или лопатица компресора у мотору, може се користити за разликовање авиона са непокретним крилима од ваздухоплова са ротационим крилима. Не откривају се само број лопатица ротора и њихова карактеристична брзина обртања, већ се поређењем са интерним базама података може одредити чак и тачна ознака типа ваздухоплова.
У зависности од аспектног угла, свака лопатица компресора у мотору ствара различиту Доплерову фреквенцију. Њена амплитуда је веома мала већ због малих димензија ових рефлектујућих објеката. Због тога се ова појава назива и „микро-Доплеров ефекат“. У спектру се ове фреквенције могу појавити као додатне мале линије лево и десно од главне Доплерове фреквенције (која настаје услед радијалне брзине целог ваздухоплова). Ове линије се називају JEM lines (од „Jet Engine Modulation“ — модулација млазног мотора).
Мерење даљине до тла
Мерење даљине до тла најчешће је поступак без формирања слике. То је режим рада потребан за лет на малој висини. Назива се и „радар за праћење конфигурације терена“ и омогућава аутоматску промену висине лета када препреке на тлу представљају опасност од судара.
Супротно честој претпоставци да се овде мери само висина лета, овај радар мора бити усмерен напред како би се обезбедило довољно времена за избегавање препреке. Једноставан радио-висиномер није погодан за овај задатак.
Режими мапирања
Код ових поступака збир одраза од тла користи се за формирање приказа сличног географској карти. Могу се применити и у радару у носу авиона и у радару са бочним осматрањем (Side Looking Airborne Radar, SLAR). То је главни режим рада при даљинском истраживању Земље. Покретни тачкасти циљеви, као што су авиони, возила, бродови и железничка возила, углавном се сматрају сметњом, јер њихова додатна Доплерова фреквенција често отежава правилан приказ њиховог положаја.
Аутор: Кристијан Волф,
Превод на српски:
Александар Г. Ристић